Piše:

Autor Simprolit sistema^®

Milan Dević, D.Civ.Eng.
Akademik Međunarodne akademije tehnologičnih nauka
Akademik Ruske inženjerske akademije
Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu

Postoje neosporni prirodni procesi, ustanovljeni  milionima godina,  univerzalni sistemi vrednosti  čije nepoštovanje kad-tad, ranije ili kasnije, ali jednoznačno izaziva trajne posledice po ekologiju i dugovečnost životnog prostora, sazdanog u nameri da u njemu stotinama godina žive i razvijaju se pokolenja.

Ono što medicina predstavlja za čoveka, to je građevinska fizika za građevinske objekte, jer se i gradjevinski objekat, kao živo biće – rađa, vremenom stari, zna da boluje i na kraju umire.

Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popularnoj, pa i stručnoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje građevinskih objekata i na taj način se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizolovan zid mora da štiti, ne samo od hladnoće zimi, već i od prekomerne toplote leti, a što danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Nažalost, u takvu zamku lobija proizvođača raznih termoizolacionih sistema upadaju ne retko i veoma kreativni stvaraoci.

Sveobuhvatan i stručan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, kako sa ekološke, tako i sa tehničke i ekonomske tačke gledišta, jedan je od najvažnijih zadataka projektanata i investitora.

Sposobnost materijala da posle određenog vremena i pod određenim klimatskim uslovima zadrži svoje prvobitne karakteristike definiše se kao njegova dugovečnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlažnosti i dr. direktno utiču na njegovu dugovečnost. U startu “jeftina” termoizolacija nedugovečnim termoizolacionim materijalima je u krajnjem zbiru višestruko skuplja, samo što troškove sanacije ili zamene posle isteka određenog vremena prebacuje na buduće korisnike tako termoizolovanog objekta.

Zaštita građevinskog objekta, bilo od niskih ili visokih temperatura, veoma je kompleksan problem. Popularno rečeno, građevinski objekat ne može leti skinuti zimski kaput i zameniti ga laganom pamučnom majicom, niti može bar jednom u nekoliko godina menjati garderobu. Paropropusna termoizolacija fasadnih zidova je osnovna pretpostavka i najekonomičniji način poboljšanja ekoloških uslova stambenog prostora, pri čemu paropropusnost slojeva u zidu mora da raste iznutra ka spolja!

Normativima dozvoljen kondenz u zidovima u okvirima propisanog vremena za njegovo isušavanje pod hitno treba zabraniti, s obzirom da se on, zajedno sa svim štetnim i opasnim materijama nakupljenim u zidu, isušuje ka unutra. S obzirom da se štetne materije u vazduhu, prema ispitivanju ruskog ekologa prof. A.I.Šafira nalaze u slojevima vazduha “debljine” 70 cm od poda i 70 cm od plafona, stradaju pre svega naša deca i domaće životinje, koji su blizu poda.

Trenutno je u trendu graditi “pasivne kuće”, kuće čiji zidovi ne dišu, sa paroizolacijom i debelim slojevima termoizolacije spolja. Pri tome se ne vodi računa da princip štednje energije po svaku cenu ima i druga, alternativna ekološka rešenja, te da nije daleka budućnost da će se sa objekata skidati mineralna vuna sa fenolom i formaldehidom, kao što se danas skida azbest – do skora nezamenljiv termoizolator… Na delu je gruba zamena teza, isticanje pozitivnih sa uporednim sakrivanjem negativnih karakteristika materijala i sistema, “farbanje u zeleno”, kako od strane pojedinih proizvođača u želji za masovnom proizvodnjom njihovih materijala, tako i od strane pojedinih investitora, u želji da u eri ekonomske krize brže prodaju izgrađen prostor i ostvare što veću zaradu. U svetskoj literaturi to se naziva “greenwashing” (zeleno pranje, zeleno ispiranje mozga), odnosno, kako to naziva J. Demin, d.i.a. LEED GA iz Kanade, “ekomanipulacija”, sa ciljem da se jasno definišu, prepoznaju i suzbiju te štetne i opasne pojave čija je suština manipulacija u oblasti ekologije.

U svom radu na ovu temu, ona dalje navodi: ” Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa sertifikacije, ovom je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi jednostavni rejting ekomanipulacije, a sertifikacija je prerasla u čitavu industriju. Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju da je zadovoljen standard, ali ne govori puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod dobije naizgled validan sertifikat od nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde… Niske cene se postižu kroz eksternalizaciju troškova, uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove saniranja te štete. Proizvođači/investitori pokupe profit, posledice snosi društvo u celini, a troškovi su uglavnom projektovani u budućnost…”.

Po ocenama eksperata Svetske zdravstvene organizacije, stanovnik u gradu provodi skoro 80% svog vremena u zatvorenom prostoru. Pri tome je utvrđeno, upoređujući vazduh u prostorijama sa zaprljanim gradskim vazduhom, da je vazduh u stanovima 4-6 puta zagađeniji od spoljašnjeg vazduha. Ljudi koriste više od 500.000 hemijskih proizvoda, od čega više od 40.000 štetnih, ali samo za oko 1.500 proizvoda postoje normativno-tehnička regulativa ocene njihovog štetnog uticaja na okolnu sredinu. Više od 25% elemenata koji se mogu naći u vazduhu životnog prostora imaju alergijska svojstva. Ali najalarmantnije od svega je da su mnogi od tih materijala mutageni – da izazivaju kancerogena obolenja i čak promene na genetskom nivou, od čega će posledice osećati i buduća pokolenja.

Formaldehid, fenol, toluol, stirol, benzol, aceton, acetati, ksiloli i druga štetna hemijska isparenja u vazduh dolaze iz raznih izvora: table nameštaja od lepljene drvene strugotine, itisoni, linoleumi, mineralne vune sa fenolom i formaldehidom, lepkovi za parket, aditivi za beton, ulja za oplatu, lakovi, boje, glet mase, hermetici, sredstva za pranje sudova i veša, omekšivači, dezodoransi… Tu su i polimeri koji se u procesu destrukcije pretvaraju u monomere, često opasne po zdravlje stanara…Tu su još i prašina, bakterije, virusi, gljivice, buđ, pesticidi i drugi  zagađivači…

I sve to nije opasno ukoliko se njihovo prisustvo svodi na dozvoljenu koncentraciju u provetrenim prostorijama. Problem nastaje kada se, u nameri da se spreči prolaz pare kroz zidove radi što veće ekonomije energije, u zidove ugrađuju “parne brane” po principu “sendvič zidova” ili se za njihovu termoizolaciju koriste paronepropusni izolatori. Osnovna ideja takvog pristupa je da se spreči prolazak pare kroz zid koja sa sobom odvodi i toplotu iz prostorije. Međutim, previđa se da na taj način para, zaustavljena u zidu, deponuje u njemu svu navedenu prljavštinu i zarazu koju sobom nosi, da takvi paronepropusni zidovi postaju svojeobrazna “septička jama” koja, kada taj štetni sadržaj pređe granične vrednosti, taj isti sadržaj vraća u stambeni prostor.

Rezultati su porazni, koliko god da se oni ekomanipulacijom svode na pojedinačne greške, umesto da se sistemski rešavaju, uključujući i neophodne sanitarno-epidemiološke norme i pravila.

Podaci da:

• svako sedmo školsko dete u Beogradu boluje od astme,
• svako četvrto dete boluje od alergije,
• smrdljive zgrade,
• bolesne zgrade kao uzrok oboljenja stanara,
• koksaki virusi po javnim zgradama sa zatvorenim sistemima ventilacije (VMA, Palata Pravde i dr.)
• i mnogi drugi alarmantni podaci tipa povećanog broja kancerogenih obolenja, posledice zagađenja na genetskom nivou itd.

razmatraju se pojedinačno umesto sistemski i najčešće se javljaju kao jednodnevna novinarska vest sa nekog kongresa lekara ili ekologa, bez ikakvih daljih kompleksnih mera i propisanih normi nadležnih zakonodavnih organa.

Još uvek nije u dovoljnoj meri probuđena svest o tome da našu urbanu budućnost možemo da doživimo samo ukoliko gradimo na načine koji ne samo da smanjuju ekološka oštećenja, već unapređuju zdravlje ekosistema i štite prirodne resurse, da put razvitka mora biti u harmoničnim odnosima sa prirodom i njenim resursima.

Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne –  i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih izmena drugih.

“Vaša kuća je zatvorena hermetički i ne propušta vazduh? Vlaga i buđ su na zidovima i na krovu? Sve je zatrovano insekticidima, pesticidima, sintetičkim omekšivačima, razblaživačima i protivpožarnom zaštitom? Na plafonima i zidovima kondenz, sliva se niz zidove i trulež se širi? Vaša deca pate od dermatitisa, psorijaze i alergije po celom telu? Da li kašlju i imaju astmu? Da li su vaše oči  suzne i  prsti kompletno pomodreli?

Alergeni, gljivice, mikotoksini, problem sa memorijom, česta promena raspoloženja, iznenadne glavobolje, kijanje, curenje iz nosa, problem sa mrežnjačom oka, osetljivost na svetlost…

Proverite, da li su vam zidovi paropropusni!

Konrad Fischer, Architect

Dom je čovekova “treća koža” – prva je spostvena, druga “koža” je njegova garderoba. Živo biće sa preko 80% izgorele kože nema šanse da preživi, jer organizam i preko kože diše, izbacujući sve nuzprodukte prirodnih procesa u spoljašnju sredinu. Sve živo u prirodi diše, i dom treba da diše! Utopljavanje životnog prostora paronepropusnim materijalima ili sendvič zidovima nema analoga u prirodi i treba ga izbegavati.

„…Savremene komercijalne publikacije i online blogovi bave se predmetom gradnje „zelenih“ kuća koje štede energiju, što je globalno ekološko pitanje. No, još uvek primenjeni savremeni sistemi termoizolacije ne čine nužno kuću zdravom. Evidentne su greške industrije zelene gradnje koje zanemaruju argument: zdravo protiv zeleno…“

International Institute for Building-Biology & Ecology

“My Green Built Home is Killing Me”

Andrew Pace

I energiju treba štedeti, jer je i priroda štedi, jer u prirodi opstaju samo sistemi sa optimalnom potrošnjom energije. Termoizolacija objekta je jedno od rešenja, pri čemu se izbor sistema ne sme odraziti na zdravlje stanara.

Danas u svetu postoji niz dugovečnih, paropropusnih, ekološki podobnih i energetski efikasnih sistema, kod kojih zidovi dišu.

Simprolit sistem je jedan od njih.

U daljem, razmotriće se danas najčešće primenjeni sistemi termoizolacije objekata sa akcentom na ekološki aspekt.

Mineralna (kamena) vuna

U svojoj reklami za svoj novi proizvod URSA PureOne, jedan od najvećih svetskih proizvođača kamene vune navodi da, za razliku od njene nove bele PureOne kamene vune sa akril-lateksnim lepkom, standardna kamena vuna:

• ekološki je prljava (sadrži otrovna jedinjenja fenola i formaldehida)
• ima manju dugovečnost
• njena elastičnost ne obezbedjuje prijanjanje uz elemente konstrukcije    (na spojevima se javlja produvavanje)
• posle prestanka opterećenja trajno se deformiše i ne vraća se u prvobitni oblik
• tokom eksploatacije mineralna vuna je nestabilna u konstrukciji
• ima slabije zvukoizolacione karakteristike zbog prolaska zvuka na spojevima
• nepostojana je pri dejstvu vlage
• sadrži prašinu (opasnu za pluća i oči, posebno kod montaže)
• s vremenom dobija neprijatan miris

Pored opštih negativnih karakteristika standardne kamene vune, navedenih u reklami URSE koja upoređuje sopstveni proizvod po staroj i novoj tehnologiji,  sa aspekta izvođačkih detalja i eksploatacije objekta neophodno je dodati:

• kamena vuna ima relativno malu nosivost određenu pri sleganju od 10%, što projektanti ne retko previđaju, posebno kod termoizolacije ravnih krovova i terasa. Naime, s obzirom da je uobičajena debljina kamene vune po termici 20-25 cm, preko koje se zatim izvodi cementna košuljica kao sloj za pad sa hidroizolacijom odozgo i zaštitom hidroizolacije (obično šljunak, a kod prohodnih krovova i kamene ploče), ona do postizanja projektovane nosivosti sleže minimalno 2,0cm. Kada se tome doda još opterećenje od snega i vetra i eventualno korisno opterećenje, ne postoji ni jedna hidroizolacija koja može da izdrži toliko elestično izduženje posle više vremenskih ciklusa – naročito na mestima prelaska iz horizontalne krovne ravni na vertikalne zidove parapeta, ventilacionih kanala, liftovskog jezgra, dimnjaka i sl. Relativno veliko i neravnomerno sleganje termoizolacionog sloja ispod izaziva kidanje hidroizolacije na vertikalnim prelazima i najčešći je uzrok curenja kod ravnih krovova izolovanih standardnom kamenom vunom.
• problem zarobljene vlage je najčešći uzrok male dugovečnosti neventilisanih ravnih krovova i to ne samo od kiše ili snega pre nanošenja hidroizolacije, već i od vlage kod sušenja sloja za pad, pa i velike vlažnosti vazduha u vreme izvođenja radova. Problemi nastaju posebno kod paronepropusne hidroizolacije – zarobljena para prelazi u kondenz i plafoni unutar objekta „kaplju“ iako vani nema kiše, a paronepropusna hidroizolacija se podiže, ukoliko iznad sebe nema balast od šljunka i kamenih ploča.
• pojava zarobljene vlage takođe je evidentna i kod termoizolacije fasadnih zidova, koje bi u fazi izvođenja radova trebalo štititi od atmosferskih padavina, a što se retko radi. Posledica je da pokisla kamena vuna gubi svoja fizička svojstva (samo 1% vlage u standardnoj kamenoj vuni od 10%-30% degradira njene termičke karakteristike), a fasada se deformiše u svojoj ravni – ocrtavaju se spojevi, a u sredini ploča mineralne vune javlja se ili „efekat dušeka“ – udubljenje, ili „efekat jastuka“ – ispupčenje fasadnih ploča kamene vune.
• osim degradacije termofizičkih karakteristika i posledično njene dugovečnosti, vlaga od atmosferskih padavina, vlaga od sušenja fasadnog maltera i vlaga od pojave kondenza (kondenz u kamenoj vuni je dozvoljen po našim propisima, pod uslovom da se isuši u toku određenog vremenskog perioda – a kuda se zimi isušuje nego ka unutra ?!), vodeni rastvor nevezanih fenolformaldehidnih smola, uporedo sa njegovim isušivanjem ka unutra, u životni prostor uvlači ne samo neprijatan miris (smrdljive zgrade), već i po život opasna isparenja formaldehida i fenola (formaldehid je četvrti na spisku opasnih otrova koji je sačinila OUN).
• kod montaže kamene vune strogo se zahteva korišćenje specijalnih maski za usta i nos, kao i specijalne zaštitne naočari, zbog igličaste prašine sa oštrim krajevima, koja može izazvati trajna oštećenja pluća i očiju, zbog čega primenu kamene vune bez posebne zaštite od strujanja vazduha, kao što je polaganje kamene vune iznad spuštenog plafona ili pak bušenje zaštitnog sloja termoizolovanih zidova kamenom vunom treba ne samo izbegavati, već sa ekološke strane i zabraniti.
• površinska degradacija (raslojavanje, perutanje) pri strujanju vazduha je takođe evidentan problem. posebno kod ventilisanih fasada, kod kojih ozbiljni svetski proizvođači primenjuju dvoslojne kamene vune različitih gustina i drugih fizičkih karakteristika, dok je primena paropropusnih, a vodonepropusnih „samogasivih“ vetrozaštitnih membrana najčešći uzrok požara kod višespratnica, često i sa ljudskim žrtvama.

O svemu gore navedenom treba voditi računa kod projektovanja i primene mineralne (kamene i staklene) vune, koja, i pored svih nedostataka, sa ekološkog i bezbednosnog aspekta, predstavlja daleko povoljniji izbor od primene građevinskog stiropora.

Ozbiljni i odgovorni proizvođači mineralne vune svesni su navedenih nedostataka i ulažu ozbiljne napore za dostizanje visokih ekoloških standarda. U tome se pre svega ističu URSA, ISOVER, ROCKWOLL, a od skora i KNAUF sa svojom inovativnom ECOSE Tehnologijom, uz pomoć koje je od 2016.g. zamenio tradicionalno vezivo u svojim proizvodima vezivom bez formaldehida (ploče su zemljano braon boje).

Ekspandirani EPS i ekstrudirani XPS polistirol

(građevinski stiropor, stirodur, izoterm i sl.)

 Nažalost, što zbog male kupovne moći (jer je građevinski stiropor najjeftiniji materijal za termoizolaciju stambenih objekata), a što iz neznanja o njegovoj ekološkoj nepodobnosti i nedostatka ozbiljnog upozorenja o posledicama koje može izazvati, čak i za pokolenja, za termoizolaciju fasada privatnih kuća danas se najčešće primenjuju ekspandirani polistirol (tipa: građevinski stiropor) ili ekstrudirani polistirol (tipa: stirodur) – ploče od ovih materijala se građevinskim lepkom i tiplovima pričvršćuju za fasadu, a zatim se, preko plastične mrežice utopljene u polimercementni lepak, nanosi završni fasadni dekorativno-zaštitni sloj.

Problem je posebno izražen kod utopljavanja fasadnih zidova izgrađenih od keramičkih „giter“ blokova, „klima“ blokova ili zidova od cigle, čija je paropropusnost 5-10 puta veća od stiropora ili stirodura, tako da se na spoju fasadnog zida i stiropora/stirodura neizbežno javlja kondenz. Isušivanjem zida ovaj kondenz se vraća isključivo kroz fasadni zid ka stambenom prostoru, izazivajući već posle par godina gljivice i buđ, posebno na spojevima zidova i plafona, pa prostorije u stanu počnu da mirišu na vlažni podrum. Tome često doprinose i pukotine na fasadi, nastale usled termičke ili vremenske destrukcije građevinskog stiropora, kroz koje tokom vremena ulazi atmosferska voda i vlaga, a što neretko dovodi do degradacije, pa i rušenja, ne samo sloja za utopljavanje, već i čitavih zidnih panela.

Kod utopljavanja fasadnih zidova građevinskim stiroporom zanemaruje se i činjenica da temperatura na samoj površini zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta i izabranog kolorita fasade, može preći i preko 80°C, što veoma nepovoljno utiče na mnoge sisteme za utopljavanje fasada, a vrlo često i na stabilnost primenjenih slojeva za utopljavanje. To je posebno izraženo kod utopljavanja fasada ekspandiranim polistirolom (graševinskim stiroporom), koji pri temperaturi već od 75°C počinje da se stanjuje i da „lapi“, mrežica sa površinskim slojem lepka se odvaja na površini fasade i posle par ciklusa zamrzavanja puca (sa posledičnim propuštanjem atmosferilija u sloj za utopljavanje), a na spojevima sa protivpožarnim razdelnicama, po pravilu, pojavljuju se pukotine. Uz sve to, fasada termoizolovana građevinskim stiroporom zbog male tvrdoće neotporna je na udar iole većih kuglica grada, kao i na vandalsko ponašanje, posebno dece. Sa druge strane, ekstrudirani građevinski stiropor ima veću tvrdoću od ekspandiranog, ali je strukturno nestabilan kod dejstva UV zraka, zbog čega se najčešće primenjuje kod termoizolacije ravnih krovova, sa slojem cementne košuljice iznad.

Pojava ekološke nečistoće zidova utopljenih građevinskim stiroporom posledica je naglog povećanja otpora prolasku vodene pare na prelasku između osnovnog zida i građevinskog stiropora, tako da para, prateći toplotni fluks, sa sobom povlači štetne materije i mirise iz vazduha prostorije i sakuplja ih u srednjem sloju zida, akumulirajući ih daleko iznad nivoa dozvoljene koncentracije, a tokom eksploatacije ih iz tako obrazovane „septičke jame“ vraća u prostoriju, što direktno utiče na pad higijensko-tehničkog kvaliteta tako utopljenog stambenog prostora i stvara potencijalnu opasnost po ekološko okruženje stanara.

Kao potvrda svega navedenog, ali i kao upozorenje budućim korisnicima tako utopljenog stambenog prostora, tokom eksploatacije može da posluži i nalaz veštaka o razlozima degradacije sloja stiropora kod utopljavanja zidova škole u Podmoskovlju i pre njenog tehničkog prijema – isparenja laka za parket i masne boje za zidove kod završnih radova, izvođenih pri zatvorenim prozorima, jednostavno su izrešetali stiropor na mestima gde je postignuta značajna koncentracija tih isparenja u slojevima zidova.

Konačno, kod sistema utopljavanja objekata pločama građevinskog stiropora posebno je izražen problem ispunjavanja protivpožarnih zahteva. Rešenje da se ovakva vrsta termoizolatora zbog svoje gorivosti u konstrukcijama fasadnih i stepenišnih zidova zaštićuje sa 3,0cm rabic-cementnog maltera ne samo da nema nikakvog tehničkog opravdanja i rezultata, već i direktno umanjuje dugovečnost tako izvedenog sistema. Naime, takva obloga je ispitivanjima pokazala svoju protivpožarnu efektivnost isključivo kod konstrukcija kod kojih je mogla da primljenu temperaturu pri požarnom opterećenju (900-1.100°C) prenese na podlogu na kojoj se nalazi, tj. kada postoji mogućnost temperaturnog rasterećenja.

Efekat je upravo obrnut – već posle 10-tak minuta dejstva požarnog opterećenja na rabic-cementni malter, usled naglog porasta termo-dilatacionih naprezanja, dolazi do pucanja, odvajanja ovog sloja od podloge i njegovog, uz jak tresak, pada unutar peći za ispitivanje. Osim toga, kod podloge od građevinskog stiropora i u slučaju da je rabic mreza čeličnim, a ne plastičnim tiplovima pričvršćena za osnovni zid, već kod temperature preko 600°C dolazi do samozapaljenja stiropora, čak i bez prisustva otvorenog plamena.

Sa aspekta požarne opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema je njihova potencijalna sposobnost da doprinose rasprostiranju požara ili i sami rasprostiru požar po fasadi objekta – u slučaju da plamen požara izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.

Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve fasadne sisteme dolazi do termodestrukcije polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova. Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vremena do razrušenja zastakljenih površina sprata iznad i širenju požara na taj i spratove iznad. Paralelno sa tim, dolazi do razrušenja dekorativno-zaštitnog maltera koji otpada sa srazmerno velikih površina tako termoizolovanih fasada, što opet, u uslovima time nastalog slobodnog dostupa kiseonika iz vazduha, dovodi da naglog izgaranja ploča polistirola uz veliko oslobađanje temperature – sa svim daljim pratećim posledicama.

Ponašanje polistirola u sistemu sa dekorativno-zaštitnim malterom u uslovima termičkog dejstva požara određeno je pre svega njegovim požarno-tehničkim svojstvima:

• pri temperaturi 85-90°C počinje proces skupljanja polistirola
• pri temperaturi 240-250°C polistirol počinje da se topi
• pri temperaturi 280-290°C počinje proces termodestrukcije polistirola sa izdvajanjem gasnih isparenja
• pri temperaturi u dijapazonu od 360-380°C dolazi do paljenja polistirola
• pri temperaturi od 460-480°C polistirol se sam pali, čak i bez prisustva otvorenog plamena

Simprolit® jednoslojne ploče

Simprolit jednoslojne ploče su deo inovativnog Simprolit sistema®, koje zadovoljavaju čitav spektar zahteva gradjevinske fizike, ekološke gradnje i eksploatacije objekta, kao što su: dugovečnost, paropropusnost, otpornost na požar, otpornost na mraz, hidrofobnost (ne upija vlagu), otpornost na udar, čvrstoća na pritisak i zatezanje, otpornost na ekstremne klimatske uslove – dejstva enormno visokih i niskih temperatura, postojanost i kod maksimalne 100%-ne vlažnosti vazduha, otpornost na vremenske nepogode tipa olujnih vetrova, bura, grada i poplava, ekonomičnost kod ugradnje i eksploatacije i dr.

– Dugovečnost:Dobra paropropusnost bez pojave kondenza, otpornost na mraz, homogen sastav i hidrofobnost (osobina da materijal ne upija vlagu) imaju direktan uticaj na trajnost primenjenog termoizolacionog sloja. U poslednje vreme, postoji veći broj naučnih radova i studija o toj temi. Polazeći od uslova da se dugovečnost materijala odredjuje prema periodu u kojem on ne gubi više od 10% svojih mehaničkih i termičkih karakteristika, kod standardne mineralne vune dugovečnost je 15-30 godina, dok je kod EPS ili XPS (tipa stiropora ili stirodura), zavisno od mesta i načina njegove ugradnje, dugovečnost 10-20 godina. S druge strane, Simprolit modofikovani polistirolbeton je pokazao, u oštrim klimatskim uslovima Ruske Federacije, sa temperaturama od -50°C do +50°C i vlažnosti od 0% do 100%, da ni nakon 50 godina ne gubi svoje fizičko-mehaničke karakteristike, o čemu je izdat i poseban atest o dugovečnosti od strane Laboratorije za građevinsku fiziku  Ruske Akademije Arhitekturnih i Građevinskih Nauka (RAASN). Treba napomenuti da, iz nerazumljivih razloga, u Evropi ne postoji procedura za odredjivanje dugovečnosti materijala, te da je sertifikovana dugovečnost materijala osnovni uslov za njegovu primenu u državnim programima Ruske Federacije. Dugoročno gledano,  termoizolacija materijalom koji je 10%-15% jeftiniji od dvostruko dugovečnijeg materijala, posle 40-50 godina u krajnjem zbiru je 70%-80% skuplja.

– Paropropusnost:Fasadni zid termoizolovan Simprolit SOP pločama može da “diše”, poput ljudske kože, izbacujući vani sve štetne materije koje iz stambenog prostora, zajedno sa parom, dospevaju fasadni zid. Nesporno je da je paropropusnost zidova jedan od osnovnih i najvažnijih zahteva ekološke gradnje i zdravih uslova stanovanja tokom eksploatacije objekta. U protivnom, paronepropusni ili slabo paropropusni materijali za termoizolaciju, poput ekstrudiranog (EPS) ili ekspandiranog (XPS) polistirola (raznih vrsta „stiropora“ koji su tri do pet puta manje paropropusni nego klasični zidovi od opeke) zadržavaju sve te štetne materije u fasadnom zidu, čineći od njega svojeobraznu „septičku jamu“, koja opet, po dostizanju graničnih koncentracija štetnih materija u zidu posle desetak i manje godina, svu tu „prljavštinu“ vraća u stambeni prostor. Sve to izaziva kod stanara, posebno dece i kućnih ljubimaca (koji su bliže podu) razne alergije, glavobolje, smanjenje koncentracije, nervoze, opadanje imuniteta, teškoće u disanju – pa i pojavu asme (porazan je podatak da u Beogradu svako sedmo školsko dete boluje od nekog vida asme), prenoseći je budućim pokolenjima čak i na genetskom nivou.Na žalost, da li iz neznanja, male kupovne moći ili želje za većom zaradom, mnogi investitori primenu polistirola na fasadi prilagodjavaju samo protivpožarnim zahtevima, umesto da ga potpuno izostave kod objekata koji nemaju kompleksno rešenu prinudnu ventilaciju i klimatizaciju – što je slučaj kod gotovo svih stambenih objekata.Sa aspekta paropropusnosti zidova i eliminisanja kondenza u zidu veoma je važno posmatrati ukupan detalj – presek termoizolovanog zida, a ne samo pojedinačne karakteristike slojeva, koliko god da su oni paropropusni. Naime, ne redak je slučaj da se preko mineralne vune nanose debeli slojevi završne fasade, počev od maltera, preko pikovane fasade, pa sve do direktnog obzidjivanja mineralne vune opekom ili kamenom fasadom, bez ostavljanja ventilacionog sloja izmedju mineralne vune i završne fasadne obrade.  Kao rezultat toga, zbog naglog smanjenja paropropusnosti spoljašnjih slojeva, velika količina pare ostaje unutar termoizolacionog sloja mineralne vune, koja je sama po sebi paropropusna. Sa druge strane, poznata je činjenica da mineralna vuna, za svaki samo 1% prirasta vlažnosti, gubi 10-20% svoje termoizolacijske sposobnosti, što se odnosi ne samo na kondenz tokom eksploatacije, već i na vlažnost vazduha u momentu same ugradnje – zbog čega je postavljen i izričit uslov proizvodjaca da se mineralna vuna mora tokom ugradnje štititi od kiše sve vreme. Pri tome, osim gubitka termoizolacione sposobnosti, ne retko su prisutne i pojave buđi, mikroorganizama i neprijatnog mirisa.Za razliku od ruskih propisa, ovdašnji propisi dozvoljavaju pojavu kondenza uz uslov njegovog „isušivanja“ u letnjem periodu. Na stranu što se taj kondenz kod „sendvič“ zidova „isušuje“ ka unutra, sa svim pratećim ekološkim posledicama, što kondenz, dok se ne isuši, pogoduje tazvoju mikroorganizama, gljivica i budji, proračun „isušivanja“ ne uzima u obzir mogućnost vlažnog i kišnog leta, sa 80%-100% vlažnosti vazduha i činjenicu da se u jako vlažnoj sredini mokar veš ne isušuje, već budja… Ukoliko uz to još nastupe i rani mrazevi, neizbežna je potpuna destrukcija sloja za utopljavanje.

– Ekološka čistoća:Problem starenja mineralne vune je dobro poznata činjenica – zbog povećane vlažnosti i oksidacionih procesa, vremenom od mineralne vune postaje igličasta prašina koja je izuzetno opasna za zdravlje. Osim starenja, poseban problem je i mala površinska čvrstoća mineralne vune, posebno kod ventilisanih fasada sa mineralnom vunom kao termoizolacionim slojem. Da bi se sprečio prodor atmosferilija sa jedne i degradiranja mineralne vune (posebno zbog vrtloženja vazdušnog sloja oko ankera za držanje završnih fasadnih ploča) sa druge strane, mineralna vuna se odmah po ugradnji štiti paropropusnom a vodonepropusnom folijom (tipa „tyvek“) ili se ugradjuje dvoslojna mineralna vuna sa znatno tvrđim, ali termički lošijim spoljašnjim slojem. Posebno treba podvući da je sa aspekta građevinske fizike, a posebno i sa ekološkog aspekta, neprihvatljivo utopljavanje mineralnom vunom fasadnih zidova „iznutra“, kako zbog pojave kondenza u samoj mineralnoj vuni, tako i zbog činjenice da mineralna vuna sadrži fenolna i formaldehidna jedinjenja (formaldehid je medju prvih 10, a fenol medju prvih 20 otrova na spisku UN – zbog čega je u Nemačkoj ekološka taksa za recikliranje stare mineralne vune gotovo jednaka ceni nove). Ovaj problem, posebno pri  termoizolaciji fasadnih zidova objekata pod zaštitom kao istorijskih ili kulturnih dobara, u Ruskoj Federaciji je u više navrata rešen montažom Simprolit SOP ploča većih zapreminskih težina i paropropusnosti smanjene na nivo paropropusnosti spoljašnjeg fasadnog zida.   Iz istih ekoloških razloga nedopustiva je ustaljena praksa projektanata i investitora da zidove unutar objekta utopljavaju klasičnom (bilo „kamenom“ bilo „staklenom“) mineralnom vunom sa fenolnim i formaldehidnim smolama kao lepkovima za strukturno vezivanje vlakana od kojih je sačinjena. Nije sporno utopljavanje objekata mineralnom vunom sa spoljne strane, gde se ona ventiliše ka spolja, ali se ne sme dozvoliti da se fenolna i formaldehidna isparenja evakuišu unutar objekta.Sentenca „to se upotrebljava u Evropi“ mora da sadrži i nastavak – nije ista (na primer) mineralna vuna sa akrilnim vezivnim smolama za razvijene evropske zemlje i mineralna vuna za „treći svet“ sa formaldehidnim i fenolnim jedinjenjima. Kao što nije ista sirovina za običan građevinski stiropor koji „lapi“ ispuštajući stiren i pentan i sirovina za ekološki čiste kuglice stiropora kojima se puni nameštaj ili od kojih se prave pakovanja u prehrambenoj industriji.Upravo od ovih drugih kuglica (stiropora BasF 315) pravi se Simprolit modifikovani polistirolbeton, pri čemu se svaka kuglica, uz dodatak ekološki čistih aditiva prirodnog porekla, u fazi proizvodnje Simprolit elemenata „kapsulira“ oblogom od cementa, koja je čini inertnom i otpornom na požar.

– Mehanička otpornost:Mehanička otpornost termoizolacije je ne malo važna kod izbora vrste materijala za termoizolaciju objekata ili njegovih delova, posebno kod termoizolacije sokli objekta, termoizolacije stepenišnih i hodničkih prostora kroz koje stanari unose nameštaj, kod erkera, isturenih etaža, kod medjuspratnih ploča iznad prolaza, plafonskih ploča stambenog prostora ispod povučenih terasa i td. Ne retka su velika oštećenja fasada nakon velikog nevremena i udara grada, oštećenja nižih delova objekata usled vandalskog ponašanja i sl.Takodje, važna je i gustina termoizolacionog materijala i njegova athezija sa završnim fasadnim slojem, čija najmanja težina u sistemu „lepak-mrežica-lepak-fasadni malter“ iznosi preko 35kg/m² fasade, odnosno preko 100 kg/m dužnom fasade sprata. Upravo iz tih razloga, pogotovu kod termoizolacionih slojeva većih debljina, neophodno je da se termoizolacione ploče od EPS i XPS stiropora i mineralne vune zapreminske težine manje od 120 kg/m³ pričvršćuju za zid tiplovima sa metalnim središnim klinovima. Čvrstoća i mehanička otpornost na spoljne uticaje Simprolit elemenata je za klasu bolja od istih svojstava drugih termoizolacionih materijala.

– Stabilnost tokom eksploatacije:Često se previdja činjenica da temperatura na površini fasade, u zavisnosti od njenog položaja prema suncu i boji fasade, može dostići i preko 90°C. To redovno ima višestruko negativan utjicaj na termoizolacijski sloj na fasadi, kao što je površinsko širenje i skupljanje fasadnog sloja, pucanje na spojevima različitih materijala kod protivpožarnih razdelnica, pojava smičućih naprezanja na kontaktu sloja za utopljavanje i završnog fasadnog sloja po celoj površini, a posebno po uglovima fasadnih otvora – što sve značajno smanjuje trajnost fasade. Problem je još izraženiji ukoliko se termoizolacija vrši pločama EPS ili XPS „stiropora“, s obzirom da, kada su EPS ili XPS ploče izložene temperaturi većoj od 75°C, one počinju da se se isušuju i isparavaju („lape“), smanjujući svoju debljinu i do 10% od prvobitne. Usled toga, ne retko se posle desetak godina odvaja završni sloj fasade sa lepkom i mrežicom od podloge, stvarajući vazdušne džepove koji prouzrokuju ljuspanje i otpadanje delova fasade. Posebna su pri tome osetljiva mesta na spojevima materijala sa različitim fizičko-mehaničkim karakteristikama poput spojeva stiroporskih EPS i XPS ploča sa protivpožarnim razdelnicama od mineralne vune;

– Otpornost na požar:Simprolit modifikovani polistirolbeton, prema evropskom sertifikatu – izveštaju o ispitivanju po evropskim EN normama, spada u grupu negorivih materijala – klasifikacija na požar je: A2, s1, d0Otpornost na požar Simprolit SOP ploča debljine svega 10cm (čak i kao pregradnog zida na podkonstrukciji od tankozidnih limenih profila i pri temperaturi požarnog opterećenja većoj od 1100°C) iznosi „ne manje od 2h“, odnosno REI 120!

– Ekonomičnost i jednostavnost ugradnje: Činjenice da su Simprolit SOP ploče krute u svojoj ravni te da zbog svoje čvrstoće na pritisak i zatezanje ne zahtevaju ravne zidne površine koje se oblažu (što je osnovni uslov kod primene drugih materijala, posebno u slučajevima termoizolacije mineralnom vunom, koja zahteva tvrdu i ravnu površinu zida) predstavljaju značajnu prednost Simprolit SOP ploča kod utopljavanja objekata. Vrlo često izvođač troši i do 3 puta više lepka ili polimernog maltera, kako bi se fasadni zidovi stare zgrade koja se utopljava nivelisali i pripremili za ugradnju termoizolacije, a što je neophodno prema zahtevima i uputstvima proizvođača kamene vune. U suprotnom, na završenom zidu biće vidni „talasi“, „zakrpe“ i neravnine, koje ne samo neugledno izgledaju pri osunčenju fasada pod odredjenim uglom, već predstavljaju i postojanu opasnost za pojavu pukotina  u fasadnom završnom sloju i posledični prodor atmosferilija u samu mineralnu vunu. U slučaju oblaganja neravne fasade stiroporom posledice mogu biti i drastičnije, kada jaki udari košave ili bure zađu između zida i obloge, te čitave zidne površine obloge kidaju i obrušavaju.Simprolit SOP ploče se lako montiraju – ravnjaju se preko „pogačica“ od lepka i pričvršćuju tiplovima sa „šeširom“, pri čemu se kod bušenja rupa za tiplove na krajevima burgije montira upravna pločica koja izdubi površinu SOP ploče par milimetara, tako da „šešir“ tipla upadne ispod površine ploče, što znatno smanjuje utrošak polimernog lepka u sistemu „lepak-mrežica-lepak“.Po pravilu, ukupan utrošak lepka u tom sistemu je kod Simprolit ploča za 4-5kg manji po m² fasade od utroška istog lepka kod mineralne vune.Jedinstvena prednost Simprolit SOP ploča je mogućnost njihove montaže u oplatu za armirano-betonske zidove, stubove i međuspratne ploče iznad negrejanog prostora. Pri betoniranju, cementno mleko iz betona neraskidivo vezuje SOP ploče iz oplate za betonski elemenat, čime se eliminiše kasnija potreba za tiplovanjem uz prethodnu izradu graševinske skele.Simprolit SOP ploče se lako režu i dovode na potrebnu dimenziju – čak i običnom ručnom testerom za drvo.U slučaju pojave neravnina kod montaže, Simprolit SOP ploče se mogu površinski ravnjati struganjem ručnom strugalicom ili običnom aluminijumskom letvom sa jednom kosom ivicom.Jedna od prednosti primene Simprolit SOP ploča kod visokih objekata je i da za nanošenje sistema „lepak-mrežica-lepak“ i za završno nanošenje fasadnog maltera nije potrebna skela – zahvaljujući čvrstoći i površinskoj otpornosti SOP ploča, lepak i fasadni slojevi mogu se bez poteškoća nanosito sa platforma koje se sa krova spuštaju po fasadi, oslanjajući se na SOP ploče.

Simprolit SOP ploče se mogu i malterisati korišćenjem standardnih postupaka, primjenom standardnog maltera sa samo 3-5 mm debljine, jer SOP ploče ne upijaju vodu iz maltera, pa ne postoji opasnost da malter „pregori“ i ispuca.Na Simprolit SOP ploče se može nanositi i pikovana (ne i štokovana) fasada, direktno lepiti keramičke i kamene obloge, formirati zidni dekorativni elementi i dr.   

– Raznovrsnost primene:Zahvaljujući brojnim karakteristikama koje ih izdvajaju od postojećih termoizolacionih materijala, kao što su dugovečnost, relativno velika otpornost na udar, dinamička i statička opterećenja, otpornost na mraz, hidrofobnost, otpornost na požar, paropropusnost, mala termička provodljivost, dobra athezija sa svežim betonom bez dodatnog lepljenja i tiplovanja, čvrstoća na pritisak i zatezanje i krutost u svojoj ravni, površinska tvrdoća, mogućnost izlivanja u kalupima raznih formi i oblika i drugim prevashodnim karakteristikama, Simprolit jednoslojne SOP ploče imaju najraznovrsniju primenu:  ü  Kod termoizolacije fasadnih zidova novih i postojećih objekata, uključujući i one sa izrazito neravnim zidovima;ü  Kod termoizolacije unutrašnjih zidova izmedju grejanog prostora stanova i negrejanog prostora stepeništa, hodnika i liftovskih jezgara;ü  Kod oblaganja ventilacionih i dimnjačkih kanala;ü  Na Simprolit SOP ploče, bez dodatnog armiranja i rabiciranja, direktno se mogu lepiti cigla, kamene ploče ili drugi elementi za fasade kao na slici u prilogu gde se vidi kako je to uradjeno u bloku 67 u Beogradu (Simprolit SOP ploče se razaznaju po crvenoj boji). Jedini uslov pri tome je da se cigla, keramičke ili kamene ploče i drugi paronepropusni ili manje paropropusni materijali ugradjuju sa paropropusnom fugom izmedju;  ü  Kod betoniranja medjuspratnih ploča između negrejanog garažnog prostora ispod objekata i grejanog stambenog ili poslovnog prostora iznad, u funkciji istovremene termičke, protivpožarne i zvučne izolacije;ü  Kod betoniranja fasadnih AB zidova, gde se Simprolit SOP ploče mogu postaviti ispod spoljašnje strane oplate, tako da se po demontaži oplate odmah dobija termoizolovan AB zid, bez dodatnog lepljenja, bušenja i tiplovanja termoizolaije;ü  Kod izrade solbanaka, podprozornika ispod mermerne obloge, arhitekturne ornamentike i nesputanih arhitektonskih rešenja fasadeü  Kod obnavljanja starih zdanja, rekonstrukcija i restauracija fasada pod zaštitom kao kulturne baštine; ü  Kod istovremenog utopljavanja i seizmičkog ojačavanja postojećih objekata;ü  Kod izrade plivajućih objekata – splavova i restorana na vodi;ü  Kod izrade bazena za termoizolaciju zidova i poda bazena;ü  Kod termoizolacije ravnih krovova i platforma iznad stambenog ili poslovnog prostora sa znatnim statičkim i dinamičkim opterećenjem, kao što su krovovi aerodromskih terminala, helikopterske platforme, podloge ispod krovne ventilacione opreme i dr.

m-Kvadrat