„Sva simbolika zbog koje smo se odlučili za ime remorker je u crtanom filmu „Mali remorker“(Little tug). Glavni akter crtanog filma je brodić-remorker-tegljač koji u oluji i brodolomu preuzima inicijativu i spašava velike brodove od katastrofe. “

Intervju: Studio „Remorker Architects”

Remorker Architects je arhitektonski studio osnovan u Beogradu u maju 2014. godine. Osnivači biroa su Dušica Totić i Marko Korošec. Danas, studio čine jedanest stalno zaposlenih arhitekata kao i mnogi eksterno angažovani stručnjaci iz različitih oblasti u zavisnosti od potreba konkretnog projekta. Studio se primarno bavi arhitekturom i unutrašnjim dizajnom. Također, tim ima iskustva u industrijskom dizajnu, 3D modelingu i vizualizaciji, urbanom planiranju kao i konsaltingu i menadžmentu u arhitekturi. Trude se razvijati svoje kapacitete i upošljavati nove stručnjake koji će unaprijediti tim. Arhitekturu vide kao medijum za komunikaciju. Remorker Architects je dobitnik nagrade grada Beograda za 2018. godinu za rekonstrukciju poslovnog objekata Bulevar 79. Za časopis m-Kvadrat govore o svojim počecima i izazovima, o svojim prvim projektima, te najdražim realizacijama kao i budućim angažmanima.

Otkud ideja za naziv studia REMORKER?
„Ti nikad nećeš porasti mali veseljače“. Kome je poznata ova rečenica, verovatno je rođen u vreme dobrih crtanih filmova na malim ekranima koje smo svi gledali u jutarnjim časovima pre polaska u školu. Sva simbolika zbog koje smo se odlučili za ime remorker je u crtanom filmu „Mali remorker“(Little tug). Glavni akter crtanog filma je brodić-remorker-tegljač koji u oluji i brodolomu preuzima inicijativu i spašava velike brodove od katastrofe.

Možete li objasniti kako su izgledali Vaši počeci i šta ih je definiralo?
Počeli smo 2014. godine tako što su nam dosadili poslovi po većim korporacijama i konzervativnim sistemima. Rešili smo da damo otkaze i pokušamo da napravimo radno okruženje kakvo nam odgovara i nađemo posao kojim želimo da se bavimo na način na koji smo studirali. Od samog početka možemo reći da je cela Remorker priča imala jako dobru karmu, pa su i poslovi nekako spontano dolazili i širenje tima je dovelo vrhunske kreativce i stručnjake.

Možete li nam reći nešto više o Vašoj praksi i načinu rada?
Vrlo promovišemo timski rad i pokušavamo da sujetu koja vlada u arhitektonskjoj struci svedemo na minimum. U okviru našeg tima lična promocija nije dobrodošla i mišljenja smo da se do kvalitetnijeg rešenja lakše dolazi kada više glava promisli o istoj temi/problemu. Atmosfera u birou je vrlo opuštena, naravno rokovi su striktni, kratki i moraju da se poštuju, sa proizvodom na visokom nivou.

Na čemu trenutno radite? Može li odjenom biti skoncentrisani na nekoliko projekata?
Uvek radimo na više projekata istovremeno. Tim od 11 ljudi da bi opstao mora da ima ili baš velike projekte, ili puno manjih projekata. Trenutno završavamo poslovni objekat u Makedonskoj 44 u Beogradu, paralelno radimo na projektima stambenih kuća/vila i kuća za odmor, industrijskom kompleksu na Petrovaradinu i enterijerima poslovnih objekata u Cirihu i Beogradu.

Pamtite li svoj prvi projekat? Kako danas gledate na njega?
Naravno, prva ljubav zaborava nema. Naš prvi projekat je splav, plažni bar „Shake n Shake“ koji je nažalost ove godine srušen i zamenjen novim objektom, jer u ugostiteljskom poslu publika traži novine u ponudi na svakih 5-6 godina. Ali svakako se rado sećamo tog projekta i možemo reći da je period same izgradnje bio predivan i naravno velika skola za nas kao početnike u samostalnom radu.

Koja Vam je najdraža vlastita realizacija, a koji svoj neizvedeni projekat smatrate najboljim? Zašto?
Projekat Kuće na reci i poslovna zgrada Bulevar 79. Sojenica je najdraža s obzirom na to da je i privatno koristimo, a i ispostavilo se da je to naš prvi projekat poznat široj javnosti. Bulevar 79 je bio prvi projekat većih razmera i odskočna daska, a i doneo nam je Nagradu grada Beograda na koju smo jako ponosni.

Koliko je iskustvo u ovom poslu bitno?
Naravno da je bitno s obzirom na to da kroz projekte i gradilišta sazrevate u poslu, lakše rešavate probleme sa kojima se srećete i postajete bolji projektant.
Pored iskustva, jako bitan faktor je upornost, entuzijazam i želja da projekat uspije.

Da ste dorasli ozbiljnijim projektantskim poduhvatima svjedoči i Kalemegdan Business Center. Prilikom adaptacije u potpunosti je ispoštovano kulturno naslijeđe. Da li je ovaj projekat za vas bio određena prekretnica?
Kalemegdan Biznis centar je po kvadraturi najveci i najzahtevniji projekat. Obzirom da je u pitanju rekonstrukcija objekta koji je jako dugo bio napušten i u jako lošem stanju, a da je realizovan uspešno, možemo reći da smo jako zadovoljni tim iskustvom. Ipak, prekretnica u našem radu su bili Resavska 31 i Bulevar 79, dok je Kalemegdan biznis centar više bio dokaz da smo sposobni za veće projekte.

Koji je Vaš izbor među vodećim svjetskim arhitektima današnjice?
Sanna, Snohetta, Valerio Olgiati, Christian Kerez, Julien de Smedt, Kengo Kuma.

I za kraj, imate li planiranih projekata u skorijoj budućnosti?
Od većih projekata imamo jedan poslovni objekat u centru Beograda, koji će biti primer napredne pametne zgrade.