Volim da maštarim, ali i da racionalno razgraničavam snove od stvarnosti i donosim važne odluke. Ja sam definitivno osoba koju pokreće napredak, učenje, rast, prelazak sa jednog stepenika na svaki sljedeći viši. 

Intervju: Aleksa Babić, osnivač i glavni arhitekta multidisciplinarnog dizajn studija BAAL Design

Aleksa Babić je završio osnovne studije arhitekture u Beogradu i  uputio se na dalje školovanje u Barceloni, Parizu i Firenci, tokom kojeg je odlučio da pokrene vlastiti studio i brend BAAL Design. Aleksa Babić je osnivač i glavni arhitekta multidisciplinarnog dizajn studija BAAL Design. Sebe smatra umjetnikom, empatom i poslovnim čovjekom. Od malena su ga fascinirala gradilišta, bageri i dizalice. U narednim redovima pričamo o ljubavi prema ovome poslu, omiljenim projektima, te inspiraciji.

Recite nam više o sebi. 

Sebe smatram umetnikom u duši, empatom u srcu i poslovnim čovekom u glavi. Veliki sam kreativac, obožavam da stvaram, ali podjednako mir pronalazim u posloženoj glavi i mislima, strukturiranju stvari. Volim da maštarim, ali i da racionalno razgraničavam snove od stvarnosti i donosim važne odluke. Ja sam definitivno osoba koju pokreće napredak, učenje, rast, prelazak sa jednog stepenika na svaki sledeći viši.

Kako ste počeli raditi ovaj posao i otkud ljubav prema istom?

Od malena su me fascinirala gradilišta, bageri i dizalice. Mislim da sam već u osnovnoj školi znao da ću upisati arhitekturu. Još tokom gimnazije izrazio sam želju da leta provodim u arhitektonskom birou i samo posmatram šta se dešava i kako to okruženje izgleda. Kasnije sam tokom studija krenuo na ozbiljniju praksu i došao u dodir sa realnim projektima na kojima sam bio učesnik. Mislim da se tada najviše probudila strast prema ovom poslu u meni. Sećam se kao juče da je bilo da sam se toliko srećan budio svakog dana samo da bih išao na praksu. Toliko mi je bilo izazovno i uzbudljivo. Kasnije sam tu ljubav negovao, nadograđivao i tako pronašao svoju svrhu i svoj poziv.

Šta Vas inspiriše i na koji način dolaze ideje za uređenje enterijera? 

Inspiriše me pomisao da nešto što je bilo zrno ideje začete u glavi, može da se materijalizuje i postane prostor koji će služiti drugima bilo kakva da mu je namena. Još me više inspiriše to što se vremenom sve više brišu granice mogućeg, te da koje god zrno posadim u svoju svest ili podsvest ono za relativno kratak period može postati java, a to me samo podstiče da duže i jače maštam, razmišljam i istražujem, pronalazeći insipiraciju u raznim životnim okolnostima, na putovanjima, u razgovorima sa raznolikim ljudima, u filmovima, pogotovo dokumentarcima, u dizajn magazinama sa željom da to seme ideje bude što interesantnije, intrigantnije, maštovitije…

Preferirate li određeni stil uređenja enterijera? 

Ne. Projekte sam počeo da posmatram mnogo dublje nego ranijih godina što valjda dolazi sa iskustvom, da mi je postalo potpuno nevažno kojim stilom će to biti preneseno. Bitno je da projekat priča priču, da prenosi ideju, da bude kvalitetno koncipiran i da bude pravilno smešten u kontekst. A kontekst može predstavljati dosta toga – lokacija, karakter klijenta, želje klijenata, namena prostora. To nam dalje ostavlja elemente raznih stilova kao alate da upravo odgovorimo na taj kontekst kroz naše rešenje i zato je većina naših projekata kombinacija različitih stilova, spoj nespojivog i verujem da će to tek da se razvija u godinama koje dolaze. Podjednako me obraduje dobro osmišljen minimalistički prostor, pariški maksimalizam, prostor koji je klasičniji ili totalno moderan. Samo da ima ono “nešto”.

Možete li izdvojiti neki od omiljenih projekata? 

Zaista su me u različitim periodima života ispunjavali razni projekti i uvek sam govorio kako mi je baš “taj” najomiljeniji ili najznačajniji jer me je pomerao na neki viši stepenik u razmišljanju u datom trenutku. I tako je baš trenutno. Radimo na idejnom rešenju jednog prestižnog restorana/kluba i po ko zna koji put se osećam da sam otišao korak dalje kako bih kreirao koncept koji je prethodio početku izrade idejnog rešenja, naravno uz podršku, kreativnost, talenat i entuzijazam mojih kolega, ali i momenat da su nam klijenti dali odrešene ruke da sa idejom odemo u nekom potpuno otkačenom pravcu. Inspirisali smo se gledajući stare dokumentarce o klubovima 70-ih, istraživali ulogu ljudske svesti u korišćenju i posećivanju takvih prostora sa fenomenološkog i sociološkog aspekta, pokretali debate unutar biroa. E za takve projekte živim, oni će mi uvek biti omiljeni i jedva čekam da vidite o čemu je reč.

Kako biste opisali BAAL Design i gdje se vidite za 10 godina? 

Opisao bih BAAL kao osveženje na ovim prostorima i biro koji je pokretač novog talasa u sferi dizajna enterijera, kao studio koji ide ka tome da može da stane rame uz rame sa svetski priznatim arhitektonskim i dizajnerskim studijima, a pre svega mesto dobre energije, kanal za ispoljavanje svih talenata, veština i kreativnosti. Prostor za učenje, napredak, mesto za sazrevanje. Za 10 godina bih voleo da se okrenem i kažem da je sav trud i znoj potpuno bio vredan i opravdan, da sam uticao pozitivno na mnoge sa kojima mi se put ukrstio, bilo da su to klijenti, saradnici, studenti ili dizajn entuzijasti. Da iza BAAL-a stoje fantastični projekti kako u zemlji tako i u inostranstvu i da to budu projekti koji su zaista promenili paradigmu.

Planovi sa novim praktikantima/studentima?

Neverovatno zadovoljstvo mi predstavlja prenošenje znanja i iskustava kao i davanje motivacije studentima ili mlađim kolegama. Mislim da na fakultetima nedostaju neke informacije i učenja za koja se smatra da je prirodno da ih studenti nakon diplomiranja stiču u praksi. I to delimično jeste istina, ali hajde da pričamo malo o autentičnosti, kako se postaje autentičan? Kako se komunicira sa klijentima, a kako sa saradnicima? Kako se postavljaju granice u saradnjama? Dijapazon tema je toliko širok, i daleko od toga da smatram da neki student sa fakulteta izlazi kao ‘tabula rasa’, ali postoji niz drugih tema sem kreativnih i tehničkih veština koje pozivaju na dijalog, i o kojima sam ja voljan da diskutujem sa kolegama. Zato se i rodila ideja o nekom vrstu mentorstva gde planiram da kroz radionice, predavanja, ali i neformalne razgovore sa kolegama prenesem neka svoja iskustva, stavove, prepričam im razne situacije iz prakse, ali i da neke od njih uključim u rad samog biroa, kako bi što pre osetili kako to izgleda rad na velikim i zahtevnim projektima.

Šta biste poručili mladim arhitektima? 

Da se isprobaju u raznim sferama arhitekture. Ja sam prošao put od urbanističkog planiranja, klasičnog projektovanja, preko biodigitalne arhitekture i robotike do dizajna nameštaja i finalno dizajna enterijera. Dok nisam sve to iskusio nisam mogao da zaključim šta volim više, a šta manje. Nekako iz svega toga sam povukao po neku veštinu, po neku crtu koja mi je značajna u sadašnjem radu i stvaranju. Mislim da se od perioda kada sam ja završio osnovne studije stanje na tržištu rada značajno promenilo i da stvarno danas postoji mnogo mogućnosti, tako da je moj iskren savet mlađim kolegama da pronađu ono gde im leži najveća strast, da naporno rade na usavršavanju te strasti, da budu posvećeni, da rade na svojoj ličnosti takođe, da budu autentični, da grade svoj stil i rezultati i zadovoljstvo će neminovno doći.