Kao dizajner sam se više puta uvjerila da je klijentima mnogo lakše kada angažuju dizajnera ili arhitektu, kao i izvođačku firmu kada su radovi u pitanju.

Ana Maria Gvozdenović, dizajner enterijera

Za početak recite nam više o sebi?

Moje ime je Ana Maria Gvozdenović. Majka sam devojčice od 11 i dečaka od 8 godina. Pored posla dizajnera enterijera i porodičnih obaveza, slobodno vreme uglavnom provodim u druženju sa prijateljima, izletima sa decom i putovanjima. U mladosti sam se bavila muzikom i savremenim baletom, sada je muzika prisutna u drugom obliku, najčešće dok radim za računarom i u kolima dok idem na sastanke i terene, a balet je zamenio trening joge i teretana, kada uspem da uskladim sve obaveze. Posao dizajnera enterijera obožavam i veoma je dinamičan i kreativan u svakom smislu.

Otkud ljubav prema enterijeru?

Ljubav prema enterijeru potiče najverovatnije od detinjstva, jer sam bila okružena stilskim nameštajem koji smo imali u kući. To je valjda vizuelno prvo što mi padne na pamet kad pomislim na to pitanje. Takođe, kao mala, u igri sa lutkama sam veoma volela da osmišljavam prostor za igru i sećam se da sam više uživala u tom procesu nego u samoj igri, tako da možda i to može da se poveže sa ljubavlju prema enterijeru. Uz sve to, moja mama je bila prikriveni kreativac i sakupljala je časopise o enterijeru koje sam i ja sa uživanjem prelistavala. Ono čega se još sećam je period nekog petog razreda osnovne škole, kad sam napravila prvu skicu osnove neke izmišljene kuće i do detalja isplanirala šta će se u njoj sve nalaziti, pa čak i u kojoj boji će biti tanjiri i escajg.

Kako je krenula vaša priča?

Moja priča je krenula tako što sam saznala da postoji Srednja škola za Dizajn i, uz podršku roditelja sam je upisala. Bilo je potrebno pripremiti se šest meseci unapred za prijemni ispit, putovati samostalno od Pančeva u kom živim, do Beograda u kom su se održavali pripremni časovi, i nakon upisa u školu takođe putovati svakodnevno kao mladi tinejdžer :). Moji su sigurno imali puno poverenja u mene i verovatno su prepoznali da neću odustati i promeniti pravac, što se ispostavilo tačno i dan danas. U srednjoj školi sam naučila puno o industrijskom dizajnu i enterijeru (što je bio moj smer). Imali smo izuzetno posvećene profesore i puno praktičnog rada – od crtanja na svakom stručnom predmetu, do rada u radionici i vajarskom ateljeu, gde smo imali priliku da svoje ideje oblikujemo od skice do makete i modela i na taj način naučimo puno o procesu dizajna.

Nakon završene srednje škole sam upisala Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti, odsek dekoracija enterijera i aranžiranje, gde sam većinom pohađala stručne predmete i usko usmerene na osposobljavanje za dalji rad, takođe uz odlične profesore i praktičan rad.

Sa velikom željom da odmah počnem da radim u svojoj struci, za diplomski poklon sam od roditelja tražila profesionalni fotoaparat i sa njim našla prvi honorarni posao kao fotoreporter u lokalnim novinama. Za to vreme sam pripremala prvu samostalnu izložbu, koju sam osmislila tako da eksponati budu stari nameštaj koji sam ručno oslikala. Sa tim nameštajem sam kasnije aranžirala izloge poznate pančevačke modne kuće, što je bio sledeći honorarni posao, koji je ubrzo postao moj prvi posao u struci, jer sam bila angažovana da se bavim celokupnim vizuelnim identitetom modne kuće, pored sezonskog uređenja izloga u svim poslovnicama i dizajna enterijera svih maloprodaja, što pri otvaranju novih, što pri renoviranju već postojećih.

Nakon toga sam se zaposlila u salonu za opremanje enterijera i tu sam stekla iskustvo u radu sa klijentima i upoznala mnogobrojne materijale za opremanje enterijera.

Imate i svoj biro. Recite nam više.

Pre skoro šest godina, radeći svoj svakodnevni posao i u susretu sa drugim kolegama kroz taj posao, poželela sam da se osamostalim kao dizajner. Kako kaže fraza – svaki početak je težak, i to je apsolutno tačno, bila sam uporna i tražila sam način kako da dođem do prvih klijenata i prvih projekata. U isto vreme, bavila sam se marketingom, održavanjem društvenih mreža, crtala 2D i 3D, obilazila sa klijentima salone i gradilišta, nalazila izvođače.. I većinu tih poslova radim i sada, samo sa više iskustva i uz svakodnevnu edukaciju o tome kako da poboljšam poslovanje, nađem adekvatne saradnike, podelim posao, bolje organizujem vreme i slično.

Na kojim projektima trenutno radite, a koji su u najavi?

Projekat koji je upravo završen, pre samo desetak dana, je projekat dečije igraonice sa kafićem u centru Beograda. S obzirom da najčešće radim rezidencijalne objekte, moram da priznam da je ovaj projekat do sada za mene bio jedan od najkompleksnijih. Bilo je potrebno osmisliti puno različitih detalja i namena u tom prostoru, uz stručne saradnike razraditi sve pozicije instalacija kako bi dizajn koji sam osmislila mogao da se izvede. U saradnji sa klijentima kreirala sam veoma elegantan prostor kafića koji opravdava lokaciju na kojoj se nalazi, dok je dečiji deo potpuno izmaštan i razigran. Fokalna tačka dečijeg dela je drvo sa platformom na kojoj je kućica. Inspiracija za taj detalj mi je bila kućica na drvetu, te smo je prilagodili prostoru i tako dobili interesantan kutak za igru, pored svih drugih elmenata koji čine taj prostor – lavirint, razne mekane prepreke i druge elemente.

Trenutno radim na adaptaciji dva stana manje kvadrature iz šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao i na jednom opremanju stana u novoj gradnji. Uživam u toj šarenolikosti ovog posla jer imam priliku da upoznam način gradnje kakav je bio ranije i kakav je sad. U staroj gradnji moj zadatak je da ispoštujem ono što je postojeće, uz stručne saradnike i unapredim, i uz to mi je glavni zadatak da prilagodim taj prostor navikama modernog doba kakvo je danas. U novijoj gradnji imam priliku da se samo prepustim prostoru i upotpunim ga funkcionalnim nameštajem po meri, kao i da izaberem ostali nameštaj i dekoraciju i stvorim zaokruženu celinu.

Koji projekat biste izdvojili kao poseban?

Projekat, tojest dva projekta koje bih izdvojila kao posebne jesu dva stana u predratnim zgradama na kojima sam radila u različitom vremenskom periodu. Prvi je u zgradi iz 1938. koji sam radila 2017/18 godine, a drugi je završen prošlog proleća i nalazi se u zgradi iz 1939. godine. Kako sam i sama odrasla u staroj kući sa visokim plafonima izrađenoj po starom načinu gradnje, sa ova dva projekta sam odmah osetila određenu povezanost i želju da od tih stanova izvučem maksimum. U oba je bilo rušenja i pomeranja zidova, izlivanja košuljice, postavljanje novih instalacija, podnih obloga. U drugom stanu je bilo puno prepreka i nepredviđenih radova, koji nakon što su izvedeni, stan je dobio drugu vrednost i produžen mu je vek. Uz to su ogoljene grede tavanice koje su ranije bile zatvorene, a celokupan dizajn je urađen u eklektičnom stilu, sa puno boja i različitih završnih obrada materijala, upotpunjen zanimljivom rasvetom i detaljima koje je klijent već posedovao od ranije i koji sada imaju svoje idealno mesto.

Na šta je najvažnije obratiti pažnju prilikom enterijera?

Prilikom dizajniranja enterijera potrebno je obratiti pažnju na sve. Ali ono što bih mogla da izdvojim jeste funkcionalnost. U svakom smislu. Ona se prožima kroz sve elemente enterijera – od rasporeda, preko pozicija instalacija, do toga da li neki komad nameštaja i dekoracije ispunjava sve uslove krajnjeg korisnika. Planiranje je veoma važno, takođe. Kroz proces dizajna neophodno je dobro isplanirati čitavu dinamiku od početka projektovanja do završetka radova, najviše iz razloga kako ne bi došlo do propusta i stvranja prznog hoda.

Imate li neki savjet ili preporuku za naše čitaoce?

Savet za čitaoce je da se dobro informišu i da se ne dvoume puno da angažuju arhitektu kada se odlučuju za opremanje ili adaptaciju stambenog (ili drugog) prostora. Kao dizajner sam se više puta uverila da je klijentima mnogo lakše kada angažuju dizajnera ili arhitektu, kao i izvođačku firmu kada su radovi u pitanju. Kao što sam pomenula, na taj način će umanjiti šanse da se radovi produže preko mere, nema praznog hoda, ali se i oslobađaju puno obaveza u smislu odabira i nabavke materijala i nameštaja, kao i dobro poznate “jurnjave za majstorima”, jer dizajner preuzima ulogu posrednika i osobe koja vodi ceo proces, dok je klijent uključen u onoj meri u kojoj sklopi dogovor sa dizajnerom.

Za kraj, poruka za čitaoce.

Poruka čitaocima je da nastave da istražuju internet i časopise koji se bave enterijerima, da traže inspiraciju i da požele da i njihov prostor izgleda kao sa slika, jer smo mi dizajneri tu da kreiramo za njih najlepše i najudobnije životne prostore.