Kreativnost je dio mog bića, i jednostavno na papir prenosim ono što zamislim.

Anđela Đokić rođena je 93. godine u Prištini. Ove godine slavi i petogodišnjicu rada u struci. Diplomirala je u Nišu na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, na studijskom programu arhitektura. Zvanje diplomiranog inženjera arhitekture stekla je kao prvi student svoje generacije, a zatim je završila I godinu master studija također u Nišu. 

Arhitektura nije samo stvaranje građevinskih konstrukcija, već je umjetnički izričaj koji kombinira estetiku, funkcionalnost, tehnologiju i održivost. Arhitekti su kreativni vizionari koji stvaraju prostorije i građevine koje su istovremeno praktične i estetski privlačne.

Recite nam nešto o sebi?

Osoba sam koja ne zna da bude u dokolici prije svega. Tako sam poželela da odmah nakon završetka studentske ere radim i stičem praktično znanje jer nam je toga falilo u velikoj meri. Prve tri godine sam radila u timu niškog biroa Alterno Inc. a zatim sam se od septembra 2020.odvažila da krenem u preduzetničke brzake.

Odkud ljubav prema arhitekturi?

Kreativnost je uvek bila osobina koja je kroz mene iskakala kroz razne forme. U mlađim danima je to bilo kroz sastavljanje nekih nasumičnih predmeta i pravljenje igračaka, kroz osnovnu školu sam bila opčinjena predmetom Opšte tehničko obrazovanje, sečenjem šperploče i zapravo fizičkim stvaranjem nečega. Kasnije u adolescentskom dobu ispoljilo se kroz mogućnost da jedan komad odeće nosim na nekoliko različitih načina, da našminkam  sebe ili napravim frizuru koje dosta liče na one iz salona, a zatim je kasnije došlo pisanje i pevanje. Tako da čin stvaranja je ono što je bio glavni okidač kada je profesija u pitanju. Osećaj da ste nešto, svojim rukama, mislima, rečima, glasom stvorili, a pritom time učinili neko lično ili opšte dobro je nezamenljiv. Arhitektonsko izražavanje je još jedan od jezika kojim zamisao pretačem na papir, zatim program i na kraju ta sinergija oživljava pred vašim očima. Kreacija koja je potekla od vas, a namenjena je nekome ima za cilj da probudi taj beskrajan osećaj zadovoljstva kojem više ne možete da se oduprete.

Kad ste odlučili da ćete se baviti ovom profesijom?

Otkako sam sa svojim nastavnikom OTO-a napravila maketu svog idealnog stana koju i dalje čuvam. Ima wc šolju od plastelina,veš mašinu od bočice za lekove a kadu od stiropora! Nije idealan stan ali je savršena uspomena 🙂 Obzirom da mi je otac građevinski inženjer-odsek hidrosmer imala sam donekle znanja i iz ovog domena (čitajte razvod kanalizacionih i vodovodnih cevi) što mi je bilo u tim trenucima prezanimljivo. Spoj matematičkih proračuna i nekog tehničkog crtanja – idealna novina za nekoga ko je još uvek u gimnaziji radio domaće zadatke iz xy predmeta.

Na koji način je osmišljen koncept Vašeg studija?

Naš studio je nastao iz prvobitne želje da pružimo svojim zaposlenima kvalitetniji život. Da se izborimo da arhitektonska struka ne bude degradirana na jednom širem planu. Zajedno rastemo u njemu i razvijamo ne samo strukovne veštine već i one ljudske jer na kraju se sve svodi na rad sa ljudima – da li medjusobnom u u okviru firme ili na terenu sa klijentima. Smatramo da kvalitetno odrađen posao ima u osnovi dva činioca : projekat i komunikaciju. Projekat mora biti urađen profesionalno i  pedantno dok komunikacija mora biti poštena. Trudimo se da ove naše postulate živimo kako u okviru studija tako i izvan njega.

Postoje li projekti koji su zahtjevniji od drugih i šta to podrazumijeva?

Sve je zahtevno ako ga niste nikada radili. Za nas su zahtevni projekti oni na čije izvršenje ne možemo lično da utičemo jer kada je puno saradnika onda je sinhronizacija svih etapa jako bitan faktor. Tu bih dodala i objekte koji imaju posebne namene, a sa kojima nemamo kontakt svakakoga dana pa je za njih potrebna bolja priprema i proučavanje svih specifičnosti vezanih za tu namenu. Iz tog razloga ih smatram zahtevinijim ali i te kako izazovnijim u pogledu širenja znanja.

Koji su najveći izazovi ovog posla?

Za mene možda što mnogo toga nije u mojoj kontroli i ne zavisi direktno od mojih i odluka svih članova našeg tima. Svaki projekat je celina na kojoj radi mnogo različitih ljudi. Počevši od tima arhitekata, spoljnih saradnika, zatim dobavljača i proizvođača i na kraju majstora koji sve to treba da sprovedu u delo. Svako od nas treba da odradi svoj deo posla kvalitetno i u dogovorenm vremenskom intervalu, a drugi faktor se obično malo teže kontroliše.

Imate li planove za neki budući rad?

Radimo na projektu prve poslovne zgrade koju će Niš dobiti koja će se prostirati na 2800 m2. Kada pričamo o zahtevnijim projektima izdvojila bih ga kao takvog iz sva tri gore navedena razloga – ovo je naš prvi projekat te vrste, specifičnosti u samoj nameni su morale biti dobro izučene i na ovom projektu radi puno saradnika čija je sinhronizacija od velikog značaja bitna.  Objekat će biti namenjen inostranom investitoru koji će zapošljavati IT stručnjake.

Poruka za naše čitaoce?

Niko nije rekao da će biti lako. Ne odustajte kada biste to najradije učinili. Sve velike stvari nastale su tako što je neko nastavljao a birao da ne odustane!  Nešto čime se ja vodim, a može se primeniti na bilo koje aspekte životnih situacija.