I to je na nama i na našem odnosu sa investitorom i u rešavanju zagonetke urbanističko-komunalnih uslova lokacije. Sad problem najčešće predsavljaju neprijatna i često nejasno ili slabo artikulisana urbanističko-komunalna pravila.

Intervju; Andrej Strehovec, arhitekta

Andrej Strehovec (1978, Slovenija) je arhitekta, intermedijski dizajner, teoretičar, scenograf, diplomanta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Bavi se dizajnom arhitekture od 2004. godine. Dizajnira uglavnom javne zgrade, stambene kuće, interijere i autor je nagrađivanih konkursa za arhitektonski i urbanistički dizajn. Od 2010. godine arhitektonski je kritičar u arhitektonskim časopisima (Piranesi, DaNS, Hiše, AB, RIBA, PRO Bauhaus, Archalp), na radiju i na Internetu, te predavač u umjetničkim centrima i fakultetima te nezavisni kustos.Međunarodno je aktivan na polju intermedijskih projekata, gdje primjenjuje principe kapsulnog dizajna. Ovi projekti su izloženi u galerijama i umjetničkim centrima u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji, Njemačkoj, Češkoj, Izraelu, GB… Od 2018. godine član je uredništva časopisa DaNS i nacionalni selektor za međunarodnu arhitektonsku nagradu Piranesi. Član je skupštine komore ZAPS i dobitnik je visoke arhitektonske nagrade Zlatna olovka 2019, koju za izvrsnost dodeljuje Komora za arhitekturu i prostorno planiranje Slovenije (ZAPS).

Andrej Strehovec je arhitekta s kojim donosimo razgovor u narednim redovima. Andrej Strehovec (1978, Slovenija) je arhitekta, intermedijski dizajner, teoretičar, scenograf, diplomanta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Razgovarali smo o arhitekturi, planovima, projektima, ljubavi prema ovome poslu…

Za početak recite nam ko je Andrej privatno, a ko poslovno?

Te persone su prilično spojene, pogotovo u poslednjim decenijama. Kao arhitekta, teško ignorišem svoju profesiju koja se uvukla zamalo u sve pore života. Svet, život, okolinu, uvek posmatram kroz arhitektonski filter. Privatnu sferu zaokupljaju mi porodica i društvo, ljudi koje volim, moje intimno okruženje koje je takođe u velikoj meri okrenuto kulturi i umetnosti i društvenim fenomenologijama.

Otkud ljubav prema arhitekturi?

Počelo je sa crtanjem i upadanjem u određeno stanje transa kada su se crteži još uvek stvarali slobodnom rukom. Kažu da je to najkraći put od mozga do papira, to jest od misli do artikulacije misli. To me je obuzelo u prvoj godini studija koje sam upisao donekle neplanirano. Onda me je povukla radost osmišljavanja kretanja ljudi kroz prostor, inventivna ili lucidnoa i funkcionalna organizacija arhitektonskog prostora. Najviše me je uvek privlačilo kvalitetno rešenje, odnosno ideja organizacije celokupne zgrade i neki akcenat koji u tom uređenju transcendira preko funkcionalno-kompozicijsko – likovnog efekta.

Kako je krenula vaša priča u svijet arhitekture?

Profesionalizacija je počela delimično za vreme studija kad smo krenuli da radimo na javnim konkursima. Onda me je uvukao posao i kreativno okruženje u jednom birou koji bih nazvao “akademski biro” pošto je uvek bio posvećen postizanju kvalitetne arhitekture i dobre realizacije. Efekat stvaranja ili osećaj koji se javlja putem prostorno – fizičke materijalizacije (izgradnje) nečeg što je bilo nacrtano na papiru je donekle adiktivan.

Imate svoj biro, pa recite nam više?

Moj studio je aktivan dvadesetak godina, počeli smo u saradnji na konkursima i u projektnoj saradnji sa većim biroima. Uporedo se razvila i  moja čežnja za aktivnostima na teorijskom nivou i pisanjem za časopise i učestvovanjem u umetničkoj sferi u okviru inter-medijskog dizajna. U poslednje vreme najviše radim na malim do srednje velikim projektima sa stambenim i društvenim karakterom. Moja kreativna agenda je spajanje nepredvidivih elemenata i parametara u nešto što možemo nazvati koherentna celina.

Na kojim projektima trenutno radite, a koji su u najavi?

Nedavno smo završili turističko-edukativni projekat Dabrov centar (Bobrov center) u Nimnom i stambenu zgradu za stariju populaciju, dvadesetak socijalnih stanova sa društvenim prostorijama u Rogaškoj Slatini. Trenutno radimo na projektu koji ima karakteristike višefunkcionalnog objekta i jako nam se dopada njegov likovni izgled i urbanističko uklapanje sa okolinom. U osnovi se radi o zgradi za kulturne i turističke svrhe a dopunjuju ga javni servisi. U srednjem delu zgrade smeštena je otvorena letnja pozornica koja ima visinski akcenat i koja se po potrebi pretvara u tribinu za boravak u prirodi – to jest za vreme zime kada se tu okupljaju skijaši. Oko te pozornice su raspoređeni javni programi: skladište, javni toalet i društveni prostor za manja kulturno-turistička dešavanja u okviru lokalnih klubova. U arhitektonskom smislu, radi se o jednom drvenom paviljonu koji zbog konstrukcije nadstrešnice ima “dupli spoljni omotač” drvenih rastera sa kojim se povezuje sa okolinom, šumom i prirodom. Ukratko, to je drveni pavilion za lokalna udruženja, koji se nalazi pored skijališta i šume. U perspektivi se nalazi jedan veći turističko-kulturni centar koji ima karakteristiku da se spaja sa terenom u smislu lendskejp arhitekture.

Kako izgleda jedan vaš radni dan?

Dan pokušavam da započnem tibetanskim vežbama ili barem nekakvim razmrdavanjem. Radni dani su različiti u zavisnosti od toga šta je u glavnom fokusu. Ponekad je rad usmeren na jedan projekat, a ponekad na više njih. Neki dani su ispunjeni crtanjem, a drugi sastancima i dogovaranjima. Tu su i druge aktivnosti vezane za prezentacije, pripremu prezentacija i izlaganja, pisanje članaka ili samo istraživanje novih materjiala i tehnologija, praćenje aktuelne scene, traženje inspiracije u drugim medijima i umetnostima. Često se radne aktivnosti dešavaju i uveče na raznim događajima i izložbama.

Šta je za vas najvažnije za jednog arhitektu?

Za arhitektu je bitno da uspešno reši jednačinu koja se sastoji od uređivanja programa zgrade (funkcionalnost) i spajanja toga sa okolinom (urbanizam i ekologija), aplikacije inženjerskog i likovnog principa na detalje i svakako uspešna finansijska konstrukcija projekta. Za vrhunsku arhitekturu je važan i detalj i kvalitetna materijalizacija. Detalj gradi arhitekturu. Po mom mišljenju, to znači da je moguće imati zgradu koja je dobro organizovana i adekvatno smeštena u prostor, ali ako nije završena dobrim inženjerskim i likovnim detaljima, ta zgrada još nije potpuna arhitektura.

Koji su najčešći izazovi/problemi s kojima se susrećete u radu?

Kao izazov uvek stoji kako iz projekta izvući dobru arhitekturu. I to je na nama i na našem odnosu sa investitorom i u rešavanju zagonetke urbanističko-komunalnih uslova lokacije. Sad problem najčešće predsavljaju neprijatna i često nejasno ili slabo artikulisana urbanističko-komunalna pravila. Pričamo o propisima i hiperbirokratizaciji arhitektonske profesije, koja većinu projektanata dovodi u kobne situacije. Projektanti arhitekture se iz takvih neprijatnih situacija spašavamo tako što kompenzujemo tu frustraciju zadovoljstvom zbog dobro realizovane arhitekture, koja održava naš ljubavni odnos prema arhitekturi. To su u stvari dva sveta i arhitekte živimo u oba.

Prema vašem mišljenju kakva je arhitektura u Sloveniji?

Ako pričamo o individualnoj gradnji kuća: poslednjih godina se u medijima priča više o arhitekturi, a posledica je da se šira javnost o tome edukuje i da shvati važnost dobre ahitekture, što je rezultiralo time da u Sloveniji u poslednje dve decenije ima više kvalitetne individualne arhitekture. Međutim,  ta arhitektura još uvek nije uspela da sanira određenu arhitektonsku zbrku koja je na području individualne izgradnje kuća u prostoru prisutna iz vremena SFRJ, pogotovo iz 80-ih godina kada su predeli uništeni takozvanom “rasprskanom izgradnjom. ” To je jedan greh tog perioda, iako taj period poseduje mnogo dobrih kvaliteta u smislu kvalitetne planirane gradnje stambenog fonda većeg formata i promišljenog urbanizma. Ako posmatramo veće zgrade u Sloveniji,  tu postoji jako kvalitetna zaostavština baš iz perioda SFRJ kao i iz Austro-Ugarskog perioda. Tu pričamo o korektnim do vrhunskim arhitekturama koje se drže likovnosti, inženjerskih principa i funkcionalnosti. Savremeni period balansira između vrhunske savremene arhitekture i većinom loših i štetnih većih zgrada. U tom smislu “slika jednog grada” nudi jako različita lokalna iskustva  u Zavisnosti gde se nalazite. Kada je u pitanju urbanizam, teško da on u savremenosti Slovenije postoji kao stručna disciplina jer je većinom u službi kapitala i individualizma i nema dugoročnih ideja, što je jako loše. Povremeno se urbanizam spašava retkim intervencijama individualnih i stručnih ličnosti i delimično realizacijama javnih konkursa. Razlog da se urbanizam nije potpuno raspao je prilično snažan urbanistični kostur koji postoji  još od vremena SFRJ periodični parcijalni nadljudski napori pojedinih stručnjaka, kao i savremena konzervatorska praksa očuvanja kutlurne baštine.

Za kraj, imate li neku poruku za naše čitatelje?

Ja bih svakome preporučio da putuje što više, odnosno, koliko može. I da uživa u arhitekturi, vanjskim uređenjima i prirodi, odnosno u tom spoju. Ta putovanja svakako mogu biti i mikro i makro – što znači da je ponekad jednako zanimljivo iskustvo iz bliske okoline i iz dalekog inostranstva. Sam volim da u meni bliskim sredinama pronalazim prizore koje još nisam video jer mi to aktivira sva čula. A putovanja na udaljenije destinacije uvek me ponovo iznenade u smislu osećaja koji bih mogao da nazovem kao nekakav `joie de vivre` (životna radost), razlog zašto je to tako još uvek tražim.

FOTOMATERIAL:
0. portret – Andrej Strehovec, Mostar 2019; foto Tatjana Tucić
A1. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020; foto Virginia Vrecl)
A2. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020; foto Virginia Vrecl)
A3. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020; foto Virginia Vrecl)
A4. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020; foto Andrej Strehovec)
A5. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020; foto Virginia Vrecl).jpg
A6. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020); situation-floorplans
A7. Bobrov center (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2020); sections-facades
B1. Oskrbovana stanovanja Rogaška Slatina (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2022; foto Virginia Vrecl)
B2. Oskrbovana stanovanja Rogaška Slatina (autori Andrej Strehovec, Robert Potokar; 2022; foto Virginia Vrecl)
C1. Arena Janina (autor Andrej Strehovec; 2023; foto Andrej Strehovec)
C2. Arena Janina (autor Andrej Strehovec; 2023; foto Andrej Strehovec)
C3. Arena Janina (autor Andrej Strehovec; 2023; foto Andrej Strehovec)
D1. SPA center Rogaška Slatina (autor Andrej Strehovec; foto Andrej Strehovec)
D2. SPA center Rogaška Slatina (autor Andrej Strehovec; foto Andrej Strehovec)
D3. SPA center Rogaška Slatina (autor Andrej Strehovec; foto Andrej Strehovec)