H3O2 se tumači kao metaforička formula za drugačiji pogled na vodu, vodu sa strukturom, vodu sa snagom da oblikuje prostor oko nas.

Naziv trogodišnjeg projekta: Arhitektonsko-umetnički projekat H3O2;

Naziv treće (finalne) projektne izložbe: Umetnički projekat H3O2 Vol. 3 – Akvatektorijum: Staništa budućnosti;

Autor projekta: Miloš Stojković Minić (Studio MIST Arh);

Koautori treće (finalne) projektne izložbe: Bogdan Knežević, Ljubica Arsić, Nevena Petrović, Dušan Stipić Dudwarszky, Irina Živković, Jovana Lučić.

Kustos treće (finalne) projektne izložbe: Miloš Stojković Minić;

Urednici kataloga (finalne) projektne izložbe: Miloš Stojković Minić i Bogdan Knežević;

Recenzenti finalne izložbe i pratećeg kataloga: dr Zoran Đukanović, redovni profesor, UB–AF; dr Ivan Šuletić, docent, UB–AF; dr Nebojša Antešević, naučni saradnik (spoljni član / IAUS);

Lokacija, mesto održavanja i trajanje izložbe: KC Silosi, Beograd, Srbija, septembar-oktobar, 2023.

TEKSTUALNI OPIS PROJEKTA, IZLOŽBE I IZABRANIH RADOVA
Projektom H3O2 Vol. 3 – Akvatektorijum: Staništa budućnosti namera je da se kroz umetničku eksperimentalnu praksu istražuje struktura i neuhvatljiva forma vode, izabrana kao polazna tačka mladih autorki i autora koji zajedno istražuju principe projektovanja i umetničkog promišljanja zasnovane na strukturama i pravilima po kojima vizuelna pojavnost arhitektonskog koncepta može da funkcioniše u galerijskom formatu, odnosno u okvirima galerijskog prostora. Izložba je zamišljena kao krajnje transdisciplinarna, ali u isto vreme i interdisciplinarna jer prikazuje radove u kojima se prepliću, proširuju i istražuju arhitektonsko-umetničke, ali i šire naučne discipline kritičko-umetničkog delovanja u izlagačkoj praksi.

Pored primarnog bavljenja umetničkom postavkom, kustoska misao je usmerena na esencijalni deo koncepta – prevazilaženje barijere između posetilaca i umetničkog eksponata, gde posetioci svojim prisustvom i čulnim opažanjem otvaraju Vodom plav(n)e horizonte na finalnoj izložbi trogodišnjeg arhitektonsko-umetničkog projekta. H3O2 se tumači kao metaforička formula za drugačiji pogled na vodu, vodu sa strukturom, vodu sa snagom da oblikuje prostor oko nas, vodu kao interaktivni alat u procesima strukturalizacije prostora i povezivanja sa tumačenjem kovanice Akvatektorijum, odnosno jednog od načina determinisanja prostora uz pomoć vode kroz promišljanja staništa budućnosti. Glavna težnja finalne izložbe trogodišnjeg umetničkog projekta i prateće radionice H3O2 jeste stvaranje Akvatektorijuma sa svojim potencijalnim staništima budućnosti. Dodatni cilj je bio zajednički (Za)ploviti (Po)plavom, pravilnim kursem razumevanja uloge vode, kao živototvornog prostora koji nam daje i omogućava element vode onda kada se pravilno primenjuje u procesima projektovanja i strukturalizacije prostora.

Zajednički smo pokušali da kroz Akvatektorijum kročimo bistro, mislimo jasno, maštamo neobuzdano i sanjamo glasno, da poslušamo pažljivo i budno osetivši punoću prostora – dubinu elementa vode. Kao i da se poklonimo njegovom veličanstvu – betonskom zidu, kojeg nema bez vode, i tako oslušnemo, dotaknemo materiju i materijal, zaronimo u prostorni element vode. Ošamutivši se katkad u tom procesu mirisom, utonuvši u dubine prostornog (zvuka), slušali smo i gledali prepoznajući ono što osećamo. Kada uđemo u prostor on počinje da postoji (i u našem umu je još jedan pređeni horizont). Na nama je da koračamo, gledamo i istražujemo nepoznate horizonte. Voda je život, voda je prostor, prostor je život, učite se vodi, učite se životu. Spojite vodu i prostor i dobićete život. Štitimo vodu i ona će štititi nas, omogućivši nam da stvaramo kvalitetne prostore za život.

Pomoću crteža, fizičkih modela, struktura, skulptura, asamblaža, video i audio radova, interaktivnih instalacija u prostoru promišlja se struktura i uloga vode. Sve to treba da dovede do toga da se kroz proces intuicije umetničkog stvaralaštva produbi i sam proces projektovanja i tako dođe do formiranja jedinstvenog operativnog koncepta. U okviru Projekta H3O2, voda se tumači i promišlja kao alat strukturalizacije prostora, gradivni element mreže emocija, membrana koja fokusira ili zamagljuje horizont predela pred nama. U ovom projektu voda se posmatra kao metodološki alat za postizanje vizuelnog minimuma najvećeg konceptualnog maksimuma kako u prostornom tako i umetničkom stvaralaštvu.

Koncept koji definiše Projekat H3O2 je otvorenog tipa i kao takav je transformisan u program izlaganja koji je pratio dati izlagački prostor tokom 2023. godine (Silos 3 u KC Silosi), a sa ciljem primene još jedne aplikativne pojavnosti arhitektonskog koncepta. Ispitivane su nove pojavnosti i promišljanja o vodi, njenoj primeni i mnogostrukim tumačenjima u diskursu arhitektonsko-umetničkog delovanja u operativnoj praksi. Još jedan značajan cilj ovog projekta je promocija savremenih eksperimentalnih arhitektonsko-umetničkih praksi mladih autora, ovog puta u jednom od najposećenijih prostora u Beogradu, koji neguje, pored ekoloških, i kulturno-umetničke vrednosti. Prostore silosa posmatrali smo kao operativni poligon dejstva, gde je bilo moguće stvoriti nove prostorne slike vode, nove ambijente i strukture inspirisane vodom, a kroz finalnu izložbu arhitektonsko-umetničkog projekta H3O2.

Važno je napomenuti da je Umetnički projekat H3O2 Vol. 1 i Vol. 2 do sada sproveden u formi, još dve jako uspešne godišnje izložbe: prva je bila u Uličnoj galeriji 2021. godine, a druga u N.O. Concept galeriji 2022. godine (o čemu svedoče prateće reportaže i naučni radovi, kao i izdati katalozi: Umetnički projekat H3O2. Vol. 2, Akvatektorijum: Ambijenti inspirisani vodom – katalog izložbe sa recenzijama, recenzenti: Branko Pavić, Snežana Vesnić, Vesna Knežević. Beograd: UB–AF. ISBN 978-86-7924-330-0; Umetnički projekat H3O2 – katalog izložbe sa recenzijama, recenzenti: Dragan Jelenković, Milena Kordić, Darko Nedeljković. Beograd: UB–AF. ISBN 978-86-7924-264-8).

Umetnički projekat H3O2 na svojoj trećoj i poslednjoj izložbi pod nazivom Akvatektorijum: Staništa budućnosti, preispituje ulogu vode u savremenoj arhitekturi i umetnosti kroz eksperiment i praksu, i to kako voda kao prirodni, ali istovremeno i arhitektonski (i umetnički) element formira način razmišljanja u procesu arhitektonskog projektovanja. Kako bi se pružio zadovoljavajući odgovor, ova kompleksna tema se posmatra sa različitih aspekata: prostora, vremena, značenja, tehnologije, materijala, umetničkog i arhitektonskog dizajna, strukture i forme. Namera ovog eksperimentalnog istraživanja i projekta je bila da se predstavi mreža različitih ideja u multidisciplinarnom polju delovanja, kako umetnika tako i arhitekata ali i studenata arhitekture. Izgrađena „mreža ideja” koju je vodila voda, kako sa ove, tako i sa prethodne dve izložbe mogla bi u budućnosti da pruži teorijsku osnovu za nove, složenije metode projektovanja i razmatranja mogućih staništa budućnosti.

Miloš Stojković Minić i Bogdan Knežević, Ravno – Vodom plav(N)o
Horizont u užem smislu predstavlja graničnu liniju koja razdvaja Zemlju i nebo. Sistematsku plodnost pojmu horizonta daje pre svega njegov granični karakter. Budući da je neodvojiv deo stanovišta, horizont uvek otvara neko specifično polje. U širem smislu, on ocrtava (naznačuje) ono što se pri unutarhorizontnoj perspektivi smatra smislenim pitati i odgovoriti, uz čovekov manjak sposobnosti da nadmaši polje tog horizonta i da zadobije neki poslednji horizont. Povlačenje horizonta proizvodi podelu na sferu unutar i izvan njega, što pruža mogućnost prelaska prisne sfere u ravno – vodom plav(n)o. Ravno – Vodom plav(n)o proizilazi iz procesa raslojavanja višeslojne strukture horizonta sa lokalnim horizontom kao polazišnom tačkom, ujedno najbližom posmatraču.

Lokalni horizont je teorijska linija koja se može posmatrati sa varijabilnim stepenom tačnosti, samo kada leži duž relativno glatke površine poput vodenih površina. Ova linija je često zaklonjena prirodnim i arhitektonskim strukturama, čijim presekom dolazimo do krajnje tačke poznatog – ravne plave linije, koju grade voda i nebo stvarajući privid tačke dodirivanja. Ovaj neiscrpni deo horizonta može neprestano pružati novu boju, oblik, teksturu, dubinu i značenje, oslobađajući čoveka od očiglednog i uvodeći ga u dubinu koja podstiče nove ideje, otkriva prodore, čini vidljivim terene drugih mogućnosti – staništa budućnosti. Ravna, vodom plav(n)a linija predstavlja filozofsko-umetničko utemeljenje triptiha koji je estetska manifestacija otvorenog polja horizonta koji se proteže u beskonačnost.

Bogdan Knežević, Molekulari
Do fenomena pojavljivanja morske pene dolazi prilikom oslobađanja organskih molekula (proteina i masti) usled razgradnje izumrlog dela podvodnog sveta. Proteini i masti u ovom slučaju deluju kao sufraktanti. Jedan deo sufraktantskog molekula je polaran i hidrofilan, a drugi deo molekula je nepolaran i hidrofoban. Dualna priroda ovih molekula ukazuje na činjenicu da se sufraktanti nakupljaju na površini vode. Sufraktanti formiraju sfere tzv. micele čiji su hidrofilni delovi u vodi, a hidrofobni usmereni ka površini. Prilikom strujanja vazduha i pojave talasa dolazi do intenzivnog mešanja vode i formiranja micela oko mnoštva vazdušnih mehura, čineći ih stabilnim i formirajući morsku penu. Posmatrajući morsku penu kao beskonačno dinamičnu i molekularno definisanu biološku formu, može se zaključiti da je reč o prirodnoj strukturi molekularne arhitekture. Ovakva struktura može biti obrađena biomimetičkim pristupom koji podrazumeva imitaciju prirodnih ekosistema, procesa i organizama u službi održivih rešenja ljudskih problema. Biomimikrija ima eksplicitnu nameru da umanji uticaj arhitektonskog objekta na životnu sredinu i stvori strukture koje će joj aktivno koristiti ili preokrenuti ekološku štetu. Kako je fokus istraživanja na strukturi, morfologiji, generisanju i optimizaciji strukture – stvorena je umetnička prostorna struktura od papira mikroskopskih i makroskopskih odlika, koja može biti prototip potencijalnog staništa budućnosti (akvatektorijuma).

Bogdan Knežević, AKVAteksture
Tekstura predstavlja jedinstven raspored čestica ili gradivnih komponenata nekog materijala direktno definišući njegov izgled i površinske karakteristike. Izgled same teksture je uslovljen oblikom, veličinom, gustinom, rasporedom i proporcijom njenih čestica. Teksture se mogu podeliti u dve kategorije – taktilne i vizuelne teksture. Taktilne teksture odlikuje trodimenzionalnost i opipljivost njene površine. Vizuelne teksture predstavljaju dvodimenzionalnu interpretaciju fizičke teksture i odnose se na vizuelni utisak koji teksture proizvode u oku posmatrača, a koji je direktno povezan sa bojom, orijentacijom i intenzitetom. Prema prostornoj homogenosti, teksture se mogu klasifikovati na homogene, slabo homogene i nehomogene. Homogena tekstura sadrži idealne strukture koje se ponavljaju, a takva uniformnost gradi idealnu teksturu. AKVAteksture predstavljaju umetnički dnevnik – studiju tekstura vodenog ekosistema, koja se temelji na fizičkim, mehaničkim i mikrostrukturnim principima podvodnog sveta, kao i na njegovoj konzistentnosti. Inspiracija i predmet analize su nepredvidive organske forme, od kojih svaka ima jasno definisan identitet. Samim tim, studija obuhvata posebnu kategoriju tekstura – efemerne teksture.

Filozofija Akva-tekture (Philosophy of Aquatecture) – Vizuelni jezik boja i oblika vode
Voda je ideja vodilja zdravog prostora. Idejni projekat je ključ uspeha u želji da se ostvari i (iz)gradi kvalitetan (o)tvoreni prostor. Autorska arhitektura je imperativ kvalitetnog prostora vode. Nema prave arhitekture bez Akva-tekture. Prostor ne može živeti bez vode, kao ni čovek. Interakcija između prostora i vode stvara pravu arhitekturu, onu koju možemo nazvati Akva-tekturom.

Ona (voda) je obavezna ukoliko želimo da (g)radimo zdravo u prostoru. Mi (ljudi) smo kušači prostora, ali njime (prostorom) se možemo napiti tek posredstvom vode. Jedan od najboljih doživljaja prostora je moguće ostvariti kroz element vode u prostoru. Koristiti vodu u prostoru kao arhitektonski element jednostavno je poput života – tada se stvaraju prostorne slike (vode). Ne postoji recept za primenu vode u arhitekturi, postoje samo mogući načini, vizije i ideje autora (onoga koji gleda i zna šta vidi – a da i ne mora baš uvek i stalno da objašnjava to što vidi – on je taj koji zna – njemu se veruje, odnosno bira se da mu se veruje). Arhitekturom možemo nazvati (imenovati) samo one prostore koji su zdravi. Nije svaki prostor arhitektura. Zdrav prostor je onaj koji je struktuiran i determinisan elementom vode.

Prava arhitektura se može oblikovati elementom vode i ona u sebi sadrži vodu, ona je voda, ona je (pravi) život – ona je umetničko, autorsko delo za život vredan čovekovog življenja. Primena vode u (determinisanju) prostora ga čini zdravo-živim. Sveti prostor je prostor vode u arhitekturi. Akva-tektura je svojevrsna sveta arhitektura, njen duh (duh prostora arhitekture) je pročišćen (čistoćom) elementa vode – snagom života. Akva-tektura sadrži snagu života – vodu. Vodom se (o)stvaraju arhitektonska (umetnička) remek-dela. Pravilnom primenom filozofije Akva-tekture (vizuelnog jezika boja i oblika vode) stvara se život – živi prostor. Prostor koji traje i oblikuje. Koji je poput vode u neprestanom kretanju, gde sve teče i sve se menja. Prostor se menja na isti način i teče poput vode koja neprestano kroz njega prolazi. Zastati i oslušnuti, zahvatiti vodu u prostoru svim svojim čulima jedan je od načina da se razume (a potom i oblikuje) život Akva-tekturom, a kroz njene moguće dimenzije pojavnosti u procesu projektovanja: sliku (2D), strukturu (3D) i princip (4D).

Miloš Stojković Minić, Philosophy of Aquatecture (vizuelni jezik oblika vode)
Rad nastaje sa ciljem da se definiše Akva-tektura, ali i postave mogući principi primene vode, odnosno razumevanja uloge elementa vode u eksperimentalnim projektanstkim praksama, dok u tom otvorenom procesu nastaje filozofija akvatekture (Philosphy of Aquatecture) – ovaj umetnički rad je inicijacija jedne vrste manifesta o vodi u arhitekturi. Principi primene vode i razumevanje uloge elementa vode u arhitekturi zavise od autora. Od načina kako autor vidi (gleda) i kako oseća – kako zna to što vidi (od njegovog osećaja, intuicije, mašte i snova). Od iznađenih načina kako se element vode može primeniti u procesu arhitektonskog projektovanja prostora. Neki od principa su: Horiznotalni i vertikalni plan – Dubina i punoća prostora; (Samo)refleksija, Prostorna veština autora; Determinisanje prostornih elemenata oblicima vode; Obojavanje prostornih slika bojama vode. Uz to primenom analize vode (autorskog modela) moguće je dobiti oblike (i boje vode) koji se mogu koristi kao inspiracija u dizajn procesu, odnoso procesu projektovanja i determinsijanju Akva-tekture staništa.

Miloš Stojković Minić, Boje vode Dunava – Silosa (vizuelni jezik boja vode)
Primenom analize vode sa mesta na kome se deluje i stvara, dobijen je koloristički raster boja vode za obojavanje arhitektonskih elemenata poput zida, poda, plafona i ostalih površina u prostoru. Voda je život, ona čini prostor živim. Voda se primenjuje kao ideja vodilja u prostornoj strukturalizaciji. Voda treba da učini prostor živim. Boja (i oblik) vode su osnovne informacije koje možemo dobiti iz vode tako što konkretan uzorak vode sa datog (predmetnog) mesta analiziramo (posmatramo pod mikroskopom). Determinisanje lokalnog ka globalnom razumevanju prostora, odnosno kreće od mikro ka makro kosmosu (kontekstu delovanja): od uzorka vode uzetog iz konteksta u kom se deluje radi determinisanja datog okruženja, a sa željom da delujemo lokalno, a mislimo globalno. Ovakav, svojevrsni, MIKRO – MAKRO projektantski metod delovanja prilikom primene i razumevanja uloge elementa vode u strukturalizaciji prostora treba da otvori prostor – učini ga živim i zaista kvalitetnim. Vizuelni jezik boja i oblika vode oplemenjuje prostor, otvara ga. Prostoru mora biti omogućeno da teče poput vode, prostor mora biti prosvetljen, jer svetlost određuje boje i oblike vode (determinisanjem – primenom matrerijala u kojima se voda treba naći daje joj i određuje primenu, odnosno ulogu elementa vode u procesu projektovanja). Dobijene boje vode dopunjuju arhitektonske oblike (obojavaju linije i površine), gradeći forme i strukture u kojima se treba kasnije naći i otelotvoriti voda – Voda života, element vode koji prostor čini živim.

Miloš Stojković Minić, BaraKuda ° Voda Čuda
Ova prostorna instalacija nastaje kao arhitektonsko-umetnički, odnosno svojevrsni kustoski odgovor na prostor u kome se deluje i u kome se održava finalna (treća) izložba umetničkog projekta. Sastoji se iz niza polukružnih (sfernih) staklenih ili kliritnih posuda koje su ispunjene staklenim sferama (klikerima u bojama vode ili plavim pločicama sa krstom), nad njima sa metalnog mehanizma kontra kupole baterija silosa o najlonsku (providnu polietilensku) nit vise, odnosno okačeni su određeni oblici od olova (poput kapi/suze, višeugaonika, udice, sfere, metka, džaka providnih klikera), koji se po principu klatna i pod uticajem zemljine teže njišu nad posudama (barama čuda).

Tako struktuirane prostorne instalacije ispituju odnos koji danas imamo prema vodi (Vodi Čuda), odnosno fontanama u javnom (otvorenom) prostoru. Na neki način ovaj rad svojim imenom BaraKuda ° Voda Čuda kritikuje trenutno stanje, ali i nudi načine po kojima možemo drugačije i bolje da oblikujemo i determinišemo prostore vode, dublje razumevajući savremenu ulogu elementa vode u arhitekturi. Odnosno zapitkujući: Kuda? Kako? I u kom pravcu dalje treba ići? A opet razumevajući načine po kojima treba oblikovati urbane prostore primenom principa elementa vode u procesima strukturalizacije otvorenih javnih prostora grada.

Aleksandra Kostić i Miloš Stojković Minić, Voda pamti – crteži oblika emocija vode
Reči mogu imati moćan uticaj na našu emocionalnu i mentalnu dobrobit. Pozitivne reči, poput ohrabrenja, podrške i ljubaznosti, mogu izazvati osećaj sreće, samopouzdanja i motivacije. Sa druge strane, negativne reči, kao što su uvrede, kritike i omalovažavanje, mogu izazvati osećaj tuge, stresa i niskog samopoštovanja. Vibracije, poput ohrabrujućih reči i umirujuće muzike, stvaraju određene definisane oblike i simetrične kristalne strukture u vodi. U tom smislu ovaj rad kombinuje nauku i umetnost kako bi istražio uticaj misli i emocija na vodu. Kroz crteže, pružamo vizuelni prikaz tih ideja i podsećamo ljude na važnost svesnosti o našim unutrašnjim stanjima. Ovaj umetnički rad, inspirisan knjigom Masaru Emotoa, sastoji se iz dva dela koji prikazuju pozitivan, ali i negativan uticaj reči na vodu – interpretirane kroz autorsku metodu strukturalizacije prostora bojama i oblicima vode posmatranih pod mikroskopom. Stvaranjem niza digitalnih linijskih crteža vode pod mikroskopom i obojavanjem linija bojama vode, odnosno njihovim preklapanjem omogućeno je da se posetioci podstaknu da razmisle kako mogu uticati na druge i celokupno okruženje – ophodeći se pažljivije prema sebi, vodi ali i svom okruženju, (ne)svesno oblikujući staništa koja nas okružuju.

Umetnički projekat H3O2 Vol. 3 – Akvatektorijum: Staništa budućnosti, podržali su Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, MIST Arh Studio, Atrio grupa, Polymers Group, kompanija Knjaz Miloš, number_5 GmbH Architektur und Kunst (Švajcarska), Ambasada Švajcarske u Republici Srbiji, gaia pokret, kao i Kultruni centar Silosi. Izložba je otvorena u petak, 15. septembra 2023. godine, u 20 časova (video link sa otvaranja – QR code) i trajala je do 1. oktobra 2023. godine. Tokom ovog perioda, kao i na samom otvaranju, izložbu je posetilo više hiljada posetilaca.Na završnoj izložbi Umetničkog projekta H3O2 –Akvatektorijum: Staništa budućnosti bilo je izloženo preko 50 autorskih radova koje potpisuje preko 35 učesnika izložbe.

Spisak učesnika treće (finalne) projektne izložbe: Ana Šević, Uroš Kulić, Jelisaveta Đoković, Mina Rančić, Nina Novaković, Ilija Jovanović, Đurđa Đukanović, Anastasija Spasić, Branislav Dimitrijević, Petar Olujić, Aleksandra Kostić, Teodora Živković, Vanja Bošković, Miloš Stojković Minić, Bogdan Knežević, Nevena Petrović, Dušan Stipić Dudwarszky, Irina Živković, Jovana Lučić , Ljubica Arsić, Ana Zorić, Miloš Kostić, Vesna Dobričić; Gosti izlagači: Gordana Bežanov (sa saradnicima: Božanom Lukić i Danicom Bežanov-Urban); Bojana Vuksanović; Davor Ereš, Daniel Fuchs, Tatjana Ivanović; kao i Studio ARC. (LITHENESS Moon base; Maša Đekić, Filip Vasić, Tamara Mladenović, Luka Stevanović); i Ada kolektiv (O:tvoreno; Stefan Radošević i Luka Višnjić).

Za više informacija o projektu na engleskom jeziku, pročitati objavljeni naučni rad sa XII Internacionalnog Mutimendijalnog događaja – O Arhitekturi 2024 / More about the project at the link: https://www.strand.rs/2024-proceedings/#flipbook-df_59427/318/ Stojković Minić, M., Knežević, B., Petrović, N., Stipić Dudwarszky, D., Živković, I., Lučić, J., Arsić, Lj (2024). The Artifice of Water – Art project H3O2 Vol. 3 – Aquatectorium: Habitats of the Future. In: Bogdanović, R. (ed.) On Architecture — Shaping the City through Architecture. Proceedings of the 12th International Multimedia Event – On Architecture 2024: Shaping the City through Architecture (pp. 316-334) Belgrade: STRAND – Sustainble Urban Society Association. ISBN: 978-86-89111-38-5. doi: https://doi.org/10.60152/6o0n1m2n

More about the project and exhibition at the link:
https://www.youtube.com/watchv=dVKENkITWSk&ab_channel=Milo%C5%A1Stojkovi%C4%87
QR code for a video (opening night of the final exhibition):