„Ono što je meni zanimljivo jesu modularnost i transformabilnost u dizajnu, nešto poput kolekcije nameštaja na kojoj radimo. Dopada mi se da se projekat radi fazno, kako bi mogao da se ispituje tokom razvoja i bolje prilagodi krajnjem korisniku.“
Intervju: BOJANA MARKOVIĆ M. arh., studio TAKT
Bojana Marković, osnivačica studija Takt, licencirana arhitektica, stručna saradnica za arhitekturu globalne mreze Impact Hub-a Beograd. Bojana je za svoj rad osvojila brojne nagrade, uključujući nagradu Ranko Radović 2018. i njemačku nagradu za dizajn 2020. Za časopis m-Kvadrat govori o svojim počecima, dizajnerskoj praksi na domaćem tržištu, aktuelnim i budućim projektima.
Studio Takt iza sebe ima veliki broj realizovanih enterijera, rezidencijalnih i komercijalnih prostora. Da li Vas ovaj kompleksni pristup izdvaja od klasičnog arhtektonskog studija?
Verujem da je raznovrsnost u portfoliju studija česta pojava u našem području. Prilike za nove projekte nisu tako česte, pa je potrebno više vremena dok se studio ne specijalizuje. Nama raznovrsnost prija. Pored projektovanja objekata i enterijera upuštamo se i u dizajn i izradu nameštaja, kao i grafički dizajn.
Osim ovako širokog pristupa, ono što je još karakteristično za Vaš studio je i vrlo mlad tim. Kako funkcionišete međusobno?
Za formiranje tima je potrebno vreme. Napravili smo dosta grešaka, na kojima smo učili. Greške nas ne plaše, a entuzijazam za posao je beskrajan :). Bitno je da postoji ista ili slična ideja o cilju i da se ne zanemari važnost organizacije posla. Postavka se vremenom menjala, sada nas je dvoje u timu, radimo udruženo sa još jednim mladim studijom i to super funkcioniše.
Po kojim karakteristikama je Vaš rad prepoznatljiv i autentičan?
Projekti su raznovrsni i sarađivali smo sa različitim arhitektama iz projekta u projekat, pa odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ono što je meni zanimljivo jesu modularnost i transformabilnost u dizajnu, nešto poput kolekcije nameštaja na kojoj radimo. Dopada mi se da se projekat radi fazno, kako bi mogao da se ispituje tokom razvoja i bolje prilagodi krajnjem korisniku. Projektovanje u fazama se dobro pokazalo na više projekata do sada. Adekvatan primer toga je enterijer biblioteke u Knez Mihajlovoj ulici, za Goethe-Institut, nemački kulturni centar, za koji smo prvi put radili 2015. godine i sa kojima i danas sarađujemo.
Kakvo je Vaše mišljenje o trenutnoj savremenoj arhitektonskoj i dizajnerskoj praksi na domaćem tržištu?
Dosta haotično, nema jasnog pravca, kvalitet projekata zavisi od volje pojedinaca da odgovorno rade svoj posao i mogućnosti da se izbore za isti sa drugim akterima u procesu. Srećom, ima dosta kvalitetnih arhitekata i dizajnera, koji lepo rade.
Svojim projektima pružate potpuno nova iskustva posjetiocima. Kako to postižete?
Istakla bih još jednom prednost faznog rada na projektima. Ovakav pristup nam omogućava da posmatramo kako posetioci komuniciraju sa prostorom dok se razvija, i da kroz ta saznanja unapređujemo projekat u daljim fazama, a stečeno znanje prenesemo na buduće poduhvate. Jedan od prvih projekata nam je enterijer coworking prostora Impact Hub u Beogradu, gde je danas naša kancelarija. Činjenica da radimo u prostoru koji smo kreirali nam omogućava da posmatramo kako se svakodnevno razvija taj prostor.
Jedan od najvećih projektantskih izazova je oblikovanje malog prostora. Jedno takvo rješenje je i prodajni prostor za potrebe second hand butika (Madam Chic) od svega 11 kvadrata. Na efikasan način ste upotpunili odabrane komade robe i svu potrebnu funkcionalnost prostora. Recite nam nešto više o ovom projektu?
Izazov je bio odgovoriti na funkcionalne zahteve bez pretrpavanja prostora. Rešenje smo pronašli u multifunkcionalnom žičanom elementu koji se kači na zidove i ostavlja površinu poda potpuno slobodnom. Na lokaciji smo zatekli prelepe stare pločice na podu i želeli smo da to ostane dominantno u prostoru, što je dalje diktiralo dizajn elemenata u enterijeru. Komunikacija sa klijentom u fazi dizajna je bila jako dobra, što je, verujem, doprinelo dobrom krajnjem rezultatu.
Kako uspostavljate odnos povjerenja sa naručiocem, zajednicom, da oni shvate projekat kao nešto svoje (poput projekta IMPACT HUB-a)?
Uključimo ih od starta u proces projektovanja. Uz pravu komunikaciju, znanje koje klijent poseduje može da bude veliki doprinos za naš rad. Upravo je Impact Hub projekat kroz koji smo iskusili važnost te komunikacije. U pitanju je globalna mreža sa preko 100 lokacija u svetu, i iskustvo tolike zajednice je neprocenjivo. Impact Hub tim nam je organizovao i radionicu sa jednim studijom iz Londona koji se bavi fenomenom co-designa i koji nas je usmerio na takav pristup.
Početkom februara ove godine osvojili su nagradu German Design Awards 2020. u kategoriji enterijera za projekat paviljona “4 zemlje 1 jezik”. Da li je ovaj projekat za Vas bio određena prekretnica?
Definitivno jedan od važnjih projekata do sada. Rad na projektu je počeo učešćem na pozivnom konkursu, a naše najveće pitanje u toku izrade konkursnog rešenja je bilo – kako se uopšte projektuje štand na sajmu!? Zadovoljni smo krajnjim rezultatom, a projekat je kasnije, pored pomenute nagrade, nagrađen i na Salonu arhitekture u Beogradu, kao i nagradom Ranka Radovića 2018. godine, što je velika čast za naš mlad studio. Zahvaljujući pomenutom paviljonu dobili smo prve projekte van teritorije Srbije – štandovi na sajmovima knjiga u Lajpcigu i Beču.
Možete li za naše čitaoce otkriti na čemu trenutno radite i šta u budućnosti možemo da očekujemo od Vašeg studija?
Završavamo projekat rekonstrukcije i dogradnje vrtića na Senjaku od 1200 m2. Objekat je završen i sada nas čeka dizajn igrališta i druga faza opremanja enterijera, izrađujemo nameštaj u radionicama sa kojim sarađujemo niz godina. Radimo na već pomenutim projektima za sajmove knjiga u Leipzigu i Beču, uz par manjih projekata enterijera.