Covid 19 i Simprolit građevinski materijal i sistem gradnje

Piše: Slobodan Maldini

Pandemija virusa Kovid 19 promenila je lice sveta. Ako nekada živeli saubeđenjem da možemo pobediti veliki broj bolesti, pa čak su postojale tvrdnje da će u narednim decenijama andmoćna ljudska rasa biti izuzeta od svih oboljenja, sada smo doživjeli hladno otrežnjenje. Preko noći shvatili smo da je naš svet izuzetno krhak i nestabilan i da ga može ugroziti samo jedna pandemija nepoznate bolesti. Doduše, postoje mnoga oboljenja za koje nema leka, međutim, novi soj koronavirusa pokazao je neočekivano razorna svojstva, tako da ni najveći svetski instititi za virologiju nisu uspeli da se uhvate u koštac sa ovom globalnom opasnosti. Umesto brzog savladvanja nadošle pretnje, čovečansto je zbunjeno. Posle više od deset meseci, koliko pandemija već traje, ne postoje naznake jenjavanja, niti ohrabrujuće vesti za njeno efikasno suzbijanje. Štaviše svet se polako prilagođava životu u (samo)izoalciji u uslovima ove možda najveće globalne pretnje u novojoj istoriji. Nakon preko 30 miliona zaraženih i milion mrtvih, svet se nalazi pred novom erom u kojoj može da bira između tzv. švedskog modela prepuštanja nacija zarazi, koja bi, uz desetkovanje populacije i nastavak života u neprestanoj pretnji virusom trebalo da omogući stvaranje „imuniteta krda“ ili povlačenju grupa i pojedinaca, izolovanju jedinki i sprečavanju većih skupova i mešanja ljudi, koje bi, u krajnjem efektu, trebalo da dovedu do smanjenja broja zaraženih i preminulih, ali uz drastičnu promenu naših životnih navika, odnosno, izmenu našeg tradicionalnog načina života na koji smo navikli.

U bliskoj budućnosti, ljudi bi trebalo da žive na „socijalnoj distanci“, zatvoreni u sigurnost svojih domova, a direktni kontakti bi trebalo da budu svedeni na najmanju moguću meru, kroz retke, kontrolisane skupove. Budući stanovnici naše planete, po tom, drugom scenariju, živeće po posebnim sanitarnim i opštim medicinskim pravilima, u gigijenski kontrolisanim sredinama, uz upotrebu zaštitnih maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava, na distanci. Mnoge države zatvoriće privremeno, ili trajno svoje granice, a protok ljudi i roba biće smanjen i kontrolisan, sve to dovešće do urušaanja čitavih industrijskih grana, pre svega turizma, saobraćaja, pogotovo avionskog, s jedne strane, ali će se sa druge strane doći do ekspanzije, eksplozije informacionih tehnologija, telekomunikacija, interneta. Bdući stanovnici „plave planete“ radiće iz svojih kuća, stanova, kontaktiraće sa drugim ljudima upotrebljavajući interent veze. Umesto tradicionalnih odlazaka u prodavnice i supermarkete, kupovine će se vršiti narudžbinama „iz fotelje“. Rad iz kuće popuniće i zabava iz kuće; umesto odlazaka u restorane i klubove, ljudi će se zabavljati pred tv ekranima, gledajući nove verzije live show emisija. Direktan i lični kontakt među ljudima zameniće onaj putem mobilnih telefona i računara. U ovakvom načinu življenja biće stvorena nova civilizacija u kojoj će pojedinci i porodice biti osnova organizovanja, a socijalni aspekt biće zamenjen kontaktima „na daljinu“ bez fizičke bliskosti.

Uslovljeno društvenim promenama izazvanim pandemijom smrtonosnog virusa, doći će do značajnih promena u arhitekturi i građevinarstvu. Na polju arhitekture, već sada nastaju nove potrebe. Osnovne tendencije u neposrednoj budućnosti biće napuštanje koncepta gradnje ogromnih poslovnih objekata i kompleksa sa prostorima u kojima boravi veliki broj zaposlenih; u fabrikama će sve poslove, koje tehnološki bude moguće, zameniti roboti, a proizvodnja će biti automatizovana do mere u kojoj je moguće obezbediti minimalno učešće ljudske radne snage, na epidemiološki bezbednoj distanci. Veliki tržni centri bi mogli da opuste, ostanu bez posetilaca, a parve naznake ovog trenda već su prisutne u SAD, gdje pratimo njihovo masovno zatvaranje. Koncept masovnih trgovina u zatvorenim prostorima već danas se u SAD-u pokazao potpuno pogrešnim, a zamenila ga je internet prodaja. Deca i đaci će ubuduće ići u škole poštujući pravila higijene ili će školska nastava u sve većem obimu biti održavana putem interneta.

Dakle, život u kući, odvojeno od drugih ljudi, biće isprva privilegija malobrojnih, a vrlo brzo imperativ opstanka i cilj mnogih građana. U tom pogledu, arhitektura će morati da se prilagodi i prati ove promene. Biće projektovani stanovi u kojima će postojati prostori za rad u kući: biro, kancelarija, radni prostor sa račuanrima, sa kvalitetnom internet vezom, potrebnom arhivom, ukratko, svim nepohodnim sredstvima za normalno poslovanje. Opšta tendencija biće masovno napuštanje geadova i preseljenje u rurale oblasti. Mnoga decenijama napuštena sela u Srbiji ponovo će oživjeti, a vikend zone će se pretvoriti u prostore sa kućama za trajno, svakodnevno stanovanje i kompletan život koji uključuje i rad. Prateći ove trendove, arhitektura će morati da obezbedi sve uslove za život i rad na jednom mestu, koje omogućuje intimnost i izolovanost pojedinca. Nove stambene kuće imaće delove za rad, ne samo odraslih već i dece, koja će pohađati školsku nastavu putem internet veze. Dosadašnja standardna oprema savremene kuće više neće biti dovoljna. Zbog samnjenja mobilnosti, ljudi više neće putovati, ni ići na godišnje odmore, u onom obimu kao pre pandemije. Zbog toga, mnogi će ovu potrebnu zameniti izgradnjom pokrivenog ili otvorenog bazena kod kuće i terena za sportske aktivnosti na otvorenom i sale za vežbanje u zatvorenom prostoru. Ruralne oblaste, pogotovo planinske, neretko udaljene od velikih gradova, postaće mestom života velikog broja ljudi. Svedočićemo svojevrsnoj seobi stanovnika iz urbanih centara u seoska područja. Individualna prevozna sredstva u velikoj meri zameniće kolektivna. Ljudi će sve manje upotrebljavati javni gradski i međugradski pervoz – autobuse, tramvaje, vozove, asve više će biti oslonenu na sopstevna vozila. U tom pogledu kupovaće atutomobile koji mogu da zadovolje njihove potrebe – odlzak u ruralne oblasti i divljinu, vožnju po neravnom i neasfaltiranom terenu i mogućnost prevoženja većeg tereta – hrane i opreme, potrebnih za život u prirodi. Ljudima će sve manje biti potrebni mali gradski automobili, koji su bili u upotrebni zbog problema sa parkiranjem, a sve više će se upotrebljavati terenska vozila, koja mogu da prevezu veći teret na nedostupnom terenz. Život u prirodi nosiće sa sobom potrebe za infrastrukturom koju ima grad: gradnjom puteva u seoskim i planinskim predelima, obezbeđenje pouzdanih izvora električne energije i vode, a posebno će postojati potreba za kvalitetnom i beoma brzom internet mrežom. Zajedno sa preseljenjem ljudi iz gradova u sela, ulaganjem u infrastrukturu u ruralnim oblastima, doći će do prilagođavanja ostalih usloga u novonastaloj situaciji. Trgovine će se preseliti u sela, u vidu malih seoskih prodavnica, a sistem zdravstva će morati da bude prilagođen disperziji stanovništva u seoskim sredinama gradnjom manjih ambulanti.

Zbog velikih strukturnih promena u načinu života, provođenja velikog dela vremena u stanovima u gradu ili napuštanja gradova i preseljenja iz urbane u ruralnu sredinu, potrebno je obezbediti nove, savremene građevinske materijale za gradnju kuća koji će imati visoke tehničko-tehnološke standarde, ne samo u pogledu nosivosti, već pre svega u pogledu zdravstvenih potreba stanovnika. Većina današnjih, savremenih građevinskih materijala odlično zadovoljavaju osnovne potrebe tržišta, a posebno u pogledu nosivosti, brzini ugradnje, izolaciji, ekonomičnosti. Međutim, samo mali broj savremenih građevinskih materijala ima osobine koje mogu da zadovolje visoke medicinske standarde u pogledu zdravlja stanovnika, posebno u eri pandemije. Iako u širokoj upotrebi, današnji građevinski materijali koje pronalazimo na tržištu po pravilu proizvedeni su na način da zadovolje sve građevinske potrebe, osim one najbitnije, a to je zdravlje ljudi koji žive u kućama i zgradama sagrađenim od njih. Današnji materijali „ne dišu“, zbog čega predstavljaju svjevrsne zdravstveno opasne „rezervoare“ bakterija i virusa. Ovu tvrdnju ćemo objasniti na jednostavan način: svaka zgrada ili porodična kuća u upotrebi je decenijama, tokom kog perioda se sve toksične i zdravstveno nepovoljne materije koje se stvaraju kao otpad prilikom života u unutrašnjosti prostorija (produkti disanja, znojenja, kuvanja, neprijatni mirisi, isparenja, prašina i dr.),a koje se ne izvedu iz njih u spoljašnju sredinu kroz prozore i druge otvore, skupljaju i akumuliraju unutar zidova. Na ovaj način, već posle nekoliko godina upotrebe, novoizgrađeni prostor poprima patogena svojstva – postaje nosilac otpada – ečistoća koje sadrže po zdravlje opasne materije, plesan, buđ, produkte znoja i predstavljaju pogodno tlo za razvoj bakterija i virusa. Ove zgrade su poznate i pod nazivom „rezervoari zaraze“, a nažalost su najčešće građene kod nas, jer do danas su u upotrebi građevinski materijali koji ne dozvoljavaju ventilisanje zidova zgrade, ili, ako je to i omogućeno nekakvim vještačkim sistemom, ono nije dovoljno niti stalno, konstantno, što znači da nije efikasno. Ovakvi prostori su patogeni, po zdravlje vrlo opasni, a život i duži boravak u njima predstavlja konstantan bezbedosni rizik po zdravlje stanovnika. Nadalje, upotreba čak i savremenih, novih sistema izolovanja zgrada u termičkom pogledu, i dalje predstavlja veliki zdravstveni rizik, jer kod ans najčešće primenjivani sistemi za TI su efikasni jednino kada su ovi građevinski materijali suvi, što je gotovo nemogući slučaj. Onog trenutka kada budu ovlaženi, TI svojstvo materijala opada, pa čak i nestaje, odnosno ti materijali umesto da su izolatori, postaju provodnici temperature. Većina danasšnjih zgrada u Srbiji termoizolovana je upotrebom materijala koji kada se ovlaže postaju termički neefikasni, zbog čega prostori više nisu izolovani i zahtevaju da budu dodatno zagrejavani zimi ili hlađeni eti upotrebom nekog drugog sistema zagrejavanja i klimatizacije, što poskupljuje život u njima. Nadalje, upotreba klimatizacije još više povećava medicinski rizik od stvaranja patogenog prostora, posebno u samom sistemu za klimatizaciju, koji postaje nosilac i prenosnik moguće zaraze. U zgradi sa zajedničkim sistemom klimatizacije, dovoljno je na primer, da postoji samo jedan stanovnik zaražen koronavirusom, pa da zaraza bude preneta dalje. Zbog toga, mnoge savermene zgrade i kompleksi sa skupim sistemima ventilacije danas predstavljaju tzv. „mrtvačke kovčege“ za svoje stanovnike i oni ih napuštaju. Također, gotovo svi standardno korišteni izo građevinski materijali u Srbiji vremenom kopne, u kojem procesu gube izolaciona svojstva i potrebno ih je već posle nekoliko godina menjati, što iziskuje nova investiciona ulaganja i poskupljuje život u ovim zgradama. Također, ovi materijali su po pravilu teški i njima nije moguće vršiti bilo kakve dogradnje ili nadziđavanja, zato što će opteretiti konstrukciju i temelje postojeće zgrade.

U širokoj paleti današnjih materijala koji su naveliko u upotrebi i koji predstavljaju osnovne materijale savremenih građevina kod nas, teško je pronaći građevinski materijal koji ima sve karakteristike neophodne za zdrav život, pogotovo u eri pandemije virusa Kovid 19. jedini, super-materijal koji zadvoljava sve vrhunske standarde, a posebno one medicinske je SIMPROLIT, materijal neverovatnih tehničko-tehnoloških, fizičkih i medicinskih karakteristika, koji predstavlja revoluciju u savremenom građevinastvu, posebno u modernoj arhitektonskoj fizici. Teško da je moguće pronaći TI materijal sličan SIMPROLITU, pre svega po tehničkim karakteristikama: visokoj nosivosti, visokom koeficijentu, toplotne izolacije, vanrednoj zvučnoj izolaciji, neverovatnoj vatrootponosti prema svim vrstama požara – praktično je nezapaljiv, nesagoriv, neuništiv u vatri – posebno po karakteristika dugovečnosti – jedini ima sertifikat dugovečnosti, kojim je garantovano da ovaj materijal neće promeniti svoje fizičko-tehničke karakteristike u najmanjem periodu od pedeset godina i duže. Zatim, ovaj materijal ima neverovatne konstruktivne prednosti u odnosu na sve druge: neuporedivo je lakši od drugih materijala, zbog čega je moguće njime garditi izuzetno visoke zgrade, bez posebnogopterećenja temelja. Istovremeno, SIMPROLITOM je moguće realizovati izuzetno zahtevne građevinske konstrukcije velikih raspona i složenosti, moguće ga je kombinovati sa čeličnom armaturom, njime graditi druge kompozitivne materijale različitih svojstava, boja, površina i drugih fizičkih i estetskih karakteristika. Ovaj materijal lako se priprema, ne zahteva skupu opremu za izradu, može da se ugrađuje na licu mesta, ili kao prefabrikovani proizvod. Ovim materijalom brzo se gradi, neusporedivo brže nego sa ostalim konkurentnim materijalima. Njegovu ugradnju moguće je vršiti u svim klimatskim zonama i uslovima, od ekstremnih hladnoća do ekstremnih toplota. U ekonomskom pogledu, SIMPROLIT nema konkurenta, ne postoji sliča materijal na našem tržištu koji može da bude isporučen po ceni SIMPROLITA, čak uključujući troškove eventualnog transporta do gradilišta, zbog čega je moguća njegova ekonomična primena hiljadama kilometara daleko od mesta proizvodnje. Istovremeno, moguća je njegova proizvodnja direktno na samom gradilištu, gdje se doveze neophodna oprema i materijal. Ovo jev vrlo značajno, posebno kod izgradnje ekonomski prihvatljivih objekata, gde je posebno potrebno voditi računa o ceni investicije. SIMRPOLIT je hidrofoban – ne upija vlagu. Postoje primeri kada je ovaj blok položen u vodu, u more i on je plivao a da se nije pokvasio, što nije moguće sa bilo kojim drugim građevinskim materijalom. SIMPROLIT primi vlagu do određenog, minimalnog nivoa, a potom je više ne prima. Ova osobina je veoma važna, posebno kod gradnje objekata u vlažnoj klimi, uključujući i monsunske predele. I dok kod TI drugim materijalima pljusak u vremene njihove montaže znači i trajni gubitak izo svojstava, kod gradnje elementima SIMPROLIT sistema to ne predstavlja problem.

U ekološkom pogledum Simprolit je bolji od ma koje druge TI. Ova osobina omogućuje nesmetanu gradnju i boravak u SIMPROLIT objektima na svim meeridijanima i svim delovima zemljske kugle. Simrpolit kuće se termički idealno ponašaju u polarnom krugu Rusije na temp -40 stepeni Celzijusa, a isto tako su nezamenjive u pustinjskim oblastima, kao što je Sahara i obasti arapskih zemalja, gdje su dnevne temp i preko 50 stepeni Celzijusa, dok noćne temperature padaju do nule. Ovaj materijal ne menja zapreminu niti se deformiše prilikom temp. Promena. Zbog male težine, a velike duktilnosti, ovo je diealan materijal za gradnju u zemljotresnim područjima, jer može da izdrži zemljotrese koje ne mogu drugi građevinski materijali. Štaviše, on je u potpunosti bezbedan u uslovima zemljotresa i praktično je nemoguće da se desi bilo kakav slučaj da neko pogine u kući sagrađenoj od Simprolita. U ekonomskom pogledu, Simprolit kuće je moguće sagraditi bukvalno za 34 h, jer su projektovane od izuzetno lakih Simprolit blokova, na način da ih je moguće vrlo brzo graditi, čak mnogo brže nego što se gradi u prefabrikaciji. Istovremeno gradnja simprolit sistemom ne traži visokokvalitetnu radnu snagu; gotovo svako može da gradi u ovom sistemu, na lak jednostavan i brz način, pa je njegova primena izuzetna u sredinama gde živi neobrazovano stanovništvo, jer i tu svako može da gradi u ovom materijalu, ovo je vrlo bitna karakteristika ovog sistema, zbog koje je izuzetno iteresantan za upotrebu u projektima UN-a za brzu i jeftinu gradnju velikog broja kuća za migrante i stanvništvo Afrike i Azije, koje nema krov nad glavom. Sma gradnja ne traži posebna mehanička ili tehnička sredstva kao što su dizalice, jer je ovaj materijal izizetno lak. Zbog lakoće, njegov transport je jednostavan; Simprolit kuće se jednostavno i lako prenose svim sredstvima transporta: kamionima i brodskim kontejnerima, a Simprolit građevinske blokove kao trajno ugrađenu TI oplatu mogu da prenose čak i deca. Zbog ove osobine, SIMPROLIT kuće se danas projektuju čak i u najzabitnijim delovima Kanade, gdej će se ovim sistemom graditi domovi za starosedeoce – Indijance, u prirodnom okruženju, a također i na priobalju Afrike, gde je neophodno bukvalno preko noći obezbediti dom velikom broju stanovnika, u uslovima visokih toplota. Zbog izuzetnih kvaliteta, Simprolit kuće nalaze svoj put i do polarne oblasti Rusije. U pogledu vatrootpornosti, ne postoji sličan građevinski materijal koji je vatrootporan na sličan način kao što je to Simprolit. Zabeleženo je ispitivanje na vatrootpornost materijala SIMPROLIT tokom kojeg je on izložen ekstremnoj temperaturi, višoj od bilo koje koja se može javiti u požaru, u periodu od nekoliko dana, a da pri tome nije zabeleženo njegovo zapaljenje, niti topljenje – blok je sa jedne strane trpeo ekstremnu temp u kojoj bi se svaki drugi građ blok jednostavno rastopio, a sa naličja bloka, površina je bila hladna do te mere da je bilo moguće držati ruku na njoj bez posledica. SIMPROLIT jednostavno ne poseduje karakteristiku provodljivosti visoke temp, što je jedinstveno među svim građevinskim materijalima u svetu, a ta osobina pruža mu mogućnost široke primene, posebno na visokim zgradama – neboderima kod kojih postoji problem gašenja požara zbog velike visine zgrade. Što se tiče TI i istovremeno propustljivosti vazduha, SIMPROLIT je također jedistven materijal, poznati su slučajevi kada su kroisnici stanova izrađenih od SIMPROLITA isključili svoje stanove sa daljinskog grejanja i opredelili se za inndividualno grejanje putem klima uređaja. Ovi korisnici plaćali su višestruko niža sredstva za zagrejavanje svojih stanova, jer žive u izuzetno dobro izolovanoj sredini. Međutim, posebna je uloga Simprolita prilikom gradnje arhitektoskih objekata u periodu trajanja i posle trajaja pandemije Kovid 19. o čemu je reč?

SIMPROLIT građevinski materijali i SIMPROLIT sistem gradnje je jedinstveni sistem koji može da zadovolji najviše standarde i potrebe u medicinsko-higijenskom pogledu. Zgrade zidane u ovom materijalu i sistemu gradnje obezbeđuju trajnu i viskoprocentnu higijensku sigurnost i bezbednost prostora što garantuje najviše zdravstvene uslove, posebno u eri pandemije Kovida 19. za razliku od ostalih građ materijala koji vremenom postaju patogeni prostori kao rezervoari otpadnih materijala koji se talože u njima, Simprolit obezbeđuje odvođenje svih otpadnih mterijala- gasova tečnosti i dr, koji predstavljaju nusprodukte boravka ljudi u prostoru – u spoljašnju sredinu, ada pritom i sam materijal ne bude zagađen. U medicinskom pogledu, Simprolit materijal i sistem je jedini koji može da zadovolji standarde zdravstvene zaštite ljudi koji borave u unutrašnjem prostoru od širenja zaraza, posebno od širenj koronavriusa. U tom smislu, moguće je da ovaj sistem bude upotrebljen prilikom gradnej kovid-bolnica, jer je jedini koji 100% garantuje medicinsku isrpavnost i bezbednost izgrađenog prostora. Svojom osobinom propustljivosti, SIMPROLIT ostaje suv, i kao takav je postaje patogeni materijasl, kao što je to slučaj sa drugim građ materijaslima. Njegova trajna osobina da ostaje u stanju koje ne dozvoljava razvoj bilo kakvih mikroorganizama, plesni, bakterija, pa prema tome i virusa, daje mu primat nad ostalim građ materijalima. U prostorim koji su građeni simprolit materijalom trajno je obezbeđena zdrava, ekološki efikasna i ugodnasredina za boravak, bez bilo kakvih patogenih rizika.

Nakon pandemije Kovida 19, doći će do potpuno novog razvoja arhitekture u smislu novih građ materijala. Najvažnija karakterstika kuća budućnosti biće upravo upravo njihov karakter zdravog prostora, koji onemogućuje razvoj ili prenošenje bilo kakvih patogenih orgaizama, bakterija, ni virusa. Ove svojevrsne „anti-kovid“ kuće biće građene od materijala koji su dobri izolatori kada je to neophodno, a istovremeno dobi provodnici prilikom odvođenja u spoljašnjost nusprodukata života u prostoru – pare nastale izdahom, kuvanjem, unužošenjem mokrih predmeta spolja, posebno unošenjem nečistoća kroz otvore (vrata, prozore). Takav jedinstven materijal je SIMPROLIT. On je jednostavno materijal koji ne dozvoljava razvoj bilo kakvih mikroorganizama, napravljen je na ekološki prihvatljiv način, sam po sebi ne predstavlja bilo kakvu medicinsku pretnju jer ne sadrži bilo kakve hemijske supstance neprirodnog porekla koji utiču na čovekovo zdravlje. Ovaj građevinski materijal je ekološki i medicinski siguran, sterialn, anti-patogen, antialergijski, čist, postojan, a pri tom nema premca u svojim tehničko-tehnološkim karakteristikama, na svim poljima, uključujući najsavremenija svetska dostignuća. Ovaj jedinstveni materijal uskoro će predstavljati standard u arhitekturi ere post-kovida, bez kojeg nećemo moći da zamislimo gradnju ekološki i medicinski zdrave kuće. U arhitekturi porodičnih kuća SIMPROLIT predstavlja jedinstveni materijal koji zadovoljava zahteve dugog boravka ljudi u zatvorenom prostoru, a da istovremeno ne prima patogena svojstva, što je osobina svih drugih materijala. U zgradarstvu, SIMPROLIT je materijal koji omogućuje medicinski zdravu sredinu za boravak jer onemogućuje prenošenje virusa, što je slučaj sa klasično građenim zgradama, kod kojih se upotrebljavaju sistemi ventilacije putem kanala, koji predstavljaju idealna mesta za razvboje i prenošenje bakterija i virusa. Primenjen u izgradnji bolnica, Simprolit ostvaruje nove standarde, posebno kod bolničkih soba,

gde gotovo svakodnevno dolazi do izmene bolesnika koji borave u ovim prostorima, a pritom se sobe reče možda samo jednom-dva puta godišnje. U gradnji na vodoplavnim i močvarnim terenima, koji predstavljaju patogene sredine, gradnja Simprolitom je jedina koja obezbeđuje zdrave životne uslove. Na mestima gde je potrebno realizovati gradnju na prethodnim temeljima, Simprolit je jedina solucija zdravog sistema dogradnje, koja se ne vezuje za staru gradnju, a da istovremeno ne dozvoljava prenošenje eventualne zaraze sa nje. Gradnja Simprolitom je neusporedivo brža u odnosu na ostale materijale i zato je Simprolit jedini primenjiv sistem gradnje tokom pandemije, kada ne treba izlagati rizicima ni graditelje, a ni korisnike prostora.

U eri Kovida 19 u prvi plan dolaze građevinski materijali i sistemi gradnje koji obezbeđuju punu zaštitu stanovnika od virusa, imaju karakteristike ekoliški čistih i zdravih materijala, dugotrajno sadrže osobine zbog kojih predstavljaju zdrave sredine. A takav materijal i sistem gradnje, po svim elementima predstavlja Simprolit. Prema tehničkim karakterstikama, koje su neusporedivo na višem nivou od bilo kojih drugih proivoda dostupnih na domaćem tržištu, Simprolit jednostavno nema konkurenta. Njegova najveća vrednost je što predstavlja jedini materijal koji obezbeđuje potpunu medicinsko-higijensku zaštitu svojih korisnika i kao takav predstavlja najkvalitetnije rešenje gardnje u eri pandemije i posle nje. Jednom rečju, Simprolit je građevinski materijal i sistem gradnje budućnosti.