Kreativnost pruža najveći osećaj ispunjenosti; sposobnost stvaranja budi strast i pokreće nove ideje.

Piše: Dejan Mitov, M.Arch, arhitektonski studio Modelart Arhitekti

Strah od praznog papira je poznat mnogim mladim arhitektama i dizajnerima (creation ex nihilo). Ovaj pritisak može izazvati osećaj nemoći i izgubljenosti, što troši dragoceno vreme i energiju koja bi se mogla usmeriti ka kreativnom stvaranju. Mladim arhitektama, suočenim s izazovima vizualizacije svojih ideja, ponekad se čini da su opcije beskrajne, ali pritiskom da se isporuči nešto izvanredno dolazi dodatni stres. Kreativnost, ipak, pruža najveći osećaj ispunjenosti; sposobnost stvaranja budi strast i pokreće nove ideje.

Sa druge strane, arhitekta u praksi ne započinje sa praznim papirom, uvek ima početne smernice koje uključuju regulative, zahteve klijenata, propise, te prethodno iskustvo. Ono što u poslovnom okruženju smanjuje potencijal za kreativno stvaralaštvo i otežava kreativni proces su merljivi parametri poput vremena, isplativosti, efikasnosti, rizika, rokova, budžeta i kontrole kvaliteta. Svi ovi faktori mogu se činiti kao prepreke koje umanjuju potencijal za istinsko stvaralaštvo.

Kako osloboditi kreativnost unutar strogo definisanih poslovnih okvira? Ovo pitanje postavlja se ne samo mladim arhitektama, već i svim profesionalcima u kreativnim industrijama. U nastavku ćemo istražiti koncept generativnog dizajna kao metodologiju koja može pomoći u postizanju tog cilja, kao i alate dostupne arhitektama koji mogu podstaći kreativnost u profesionalnom okruženju.

Osećaj pritiska u dizajnerskom procesu

U kreativnom radu, osećaj pritiska može biti paradoksalan. Stres može izazvati blokade kreativnih misli, ali istovremeno dovesti i do neočekivanih inovacija. Mnogi kreativci doživljavaju trenutke inspiracije pod pritiskom, iako ovaj pristup nije održiv za dugoročni kreativni proces. U poslovnom svetu, gde su rokovi često nepredvidivi, a zahtevi klijenata uvećani, arhitekti se suočavaju s izazovima održavanja kreativnosti dok ispunjavaju obaveze.

Arhitekti često moraju balansirati između svojih kreativnih vizija i komercijalnih zahteva. Najveći uticaj na ovaj proces imaju vreme potrebno za realizaciju ideje, troškovi i kvalitet izvedbe. Cilj je stvoriti kontrolisane radne uslove u kojima se može postići željeni rezultat unutar predviđenog vremena i budžeta, uz garanciju kvaliteta. Ako arhitekta ne uspe da zadovolji ove kriterijume, ideje često odlaze u zaborav u korist sigurnijih rešenja, čime se gubi osećaj ispunjenosti.

Generativni dizajn kao metodologija

Generativni dizajn je inovativna metoda projektovanja koja koristi algoritamske procese sa primenom definisanih parametara. Lars Heselgren smatra da se generativni dizajn ne odnosi na projektovanje zgrade, već na kreiranje sistema koji omogućava njen razvoj. Umesto da arhitekta ručno stvara svaki deo projekta, generativni dizajn koristi softver za generisanje raznih opcija na osnovu postavljenih ulaznih parametara i međusobnih odnosa.

Ovaj algoritamski pristup omogućava sagledavanje više mogućnosti dizajna koje uzimaju u obzir različite aspekte, kao što su materijali, troškovi, funkcionalnost ili estetika. Interaktivni karakter dizajna omogućava arhitektama da u realnom vremenu prate promene dok se manipuliše ulaznim podacima ili algoritmom. Ovaj metod dovodi do novih pristupa u arhitektonskoj kompoziciji, omogućavajući preispitivanje odnosa poput gradijenta i ritma ili poroznosti i homogenosti ili nasumičnosti i ujednačenosti.

Optimizacija je stalno prisutna u savremenim projektima, jer se teži kontinuiranom preispitivanju rešenja kako bi se postigao najbolji mogući ishod s obzirom na konstrukciju, uštedu resursa, energetsku efikasnost. Varijabilnost koja dolazi s ovim pristupom omogućavaistraživanje različitih rešenja pre donošenja finalne odluke. Na ovaj način se može doći do rešenja koja su uz pomoć tradicionalnih metoda bila nemoguća, a arhitekta više nije ograničen samo na svoje prvobitne ideje već ima kapacitet da istraži mnogobrojne mogućnosti što može dovesti do invativnih i kreativnih rešenja.

Potrebni resursi

Smatra se da kreativnost počinje radoznalošću, ali da bi se ovladalo alatima generativnog dizajna neophodno je vreme. Pojedinac mora proći kroz proces koji obuhvata učenje, inkubaciju, kritičko preispitivanje i konačno realizaciju ideje. Ovaj put je često spor i može biti  obeshrabrujući, što dodatno otežava lični razvoj. Zbog toga se u savremenoj arhitektonskoj praksi sve više teži formiranju timova, u kojima svaki član ima svoju ulogu i doprinosi celokupnoj organizaciji.

Da bi se stvorio kvalitetan projektantski tim, potrebni su različiti resursi uključujući ljude sa odgovoarajućim veštinama, obrazovne resurse, tehnološke alate, mentorstvo i vođenje, finansijske resurse, kao i podsticajno radno okruženje. Iako je moguće zadovoljiti sve ove aspekte, za to su potrebni vreme i posvećenost.

Spoljno angažovanje (outsourcing) timova ili pojedinaca postalo je uobičajeno u modernoj praksi. Prednosti ovakvog pristupa ogledaju se prvenstveno u povećanju efikasnosti, fleksibilnost i skalabilnost, kao i u uključivanju specijalizovanih stručnjaka. Takođe, outsourcing može pomoći u smanjenju troškova i omogućava fokus na osnovne aktivnosti.

Međutim, osnovna poteškoća ovakvog pristupa leži u pronalaženju adekvatnog spoljnog saradnika koji može da zadovoljiti specifične potrebe projekta unutar definisanih okvira. Zbog uske specijalizacije, spoljni saradnici obično mogu ponuditi samo određene delove celokupnog procesa, čime ostaje mnogo otvorenih pitanja.

Tokom obrazovanja, arhitektima se često stavlja naglasak na dizajn kao finalni proizvod, zanemarujuči istovremeno vaćnost koordinacije svih strana u procesu projektovanja. To dovodi do frustracija, jer arhitekti često nemaju dovoljno vremena da se posvete dizajnu zbog obaveza vezanih za rukovođenje i upravljanje projektima.

Spona.ai

U proteklim godinama, svaki put kada smo imali potrebu za stvaranjem unikatnog dizajna i naglašavanjem specifičnih pozicija u prostoru, morali smo da okupimo tim raznovrsnih pojedinaca koji su se međusobno dopunjavali u cilju stvaranja i realizacije konačnog rešenja. Ograničeni rokovima, često nismo imali dovoljno vremena ni da započnemo, a čak i kada bismo krenuli, dovodili bismo u pitanje svoje ideje  tokom procesa projektovanja je je unos izmena ili dorada zahtevao ponovno okupljanje tima. Ako bi klijent primetio našu nesigurnost u vezi sa cenom ili kvalitetom izrade, lako bismo odustajali od rešenja, pribegavajući sigurnim, već proverenim opcijama. Krajnji rezultat bila su nedovoljno dobra rešenja, uz brojne nepovratno utrošene sate.

Nakon nekoliko neefikasnih godina, započeli smo razvoj alata u obliku konfiguratora koji bi nam pomogao u procesu dizajniranja. Jednom definisan, algoritam se mogao jednostavno prilagoditi bez potrebe za okupljanjem celog tima, što je zahtevalo prethodno planiranje vremena. Konfigurator je postavljen u online okruženje, omogućavajući pristup celom timu bez obzira na lokaciju, a korišćenje nije zahtevalo instalaciju specijalizovanog softvera. Ovaj alat je isključio mogućnost razvoja ekstremnih rešenja koja se kasnije ne bi mogla realizovati, pa se dizajner od samog početka kretao unutar granica izvedivog. Tako smo uspeli da stvorimo integrisan alat za generativni dizajn i fabrikaciju koji je nazvan “Spona”.

Danas imamo razvijen veći broj konfiguratora, svi su dostupni online i potpuno besplatni svakome, a ne samo našem timu. Na taj način smo uspešno saželi višegodišnje iskustvo u jednu platformu, unutar koje dizajner može stvoriti rešenje za koje je siguran da je izvodljivo, uz unapred špoznatu cenu realizacije. Spona konfiguratori postali su osnova koja zamenjuje prazan papir, omogućavajući dizajneru da ih razvija u različitim pravcima, koristeći svetlo, zelenilo, interakciju, funkcionalnost i razne druge elemente. Na taj način, dizajner umetnički potpisuje eksperiment, a proces stvaranja postaje igra.

Dizajn proces je igra

Dizajn proces se često može opisati kao igra koja uključuje kreativni, interaktivni i istraživački pristup. Ovaj pristup pruža osećaj ispunjenosti i zadovljstva. Kada dizajneri uspeju da ostvare svoje ciljeve i stvore rešenja koja zadovoljavaju zahteve i očekivanja, osećaju se nagrađeno. Ova nagrada podstiče dalju kreativnost i inspiriše da se nastavi sa radom.