Spoljašnja i pejzažna arhitektura kroz dizajn i implementaciju ideja pružaju nesagledive mogućnosti ugodnog, kvalitetnog i estetski oplemenjenog života na otvorenom.
Dejan Popov, master inženjer u oblasti pejzažne arhitekture, rođen je 1986. godine. Kao student generacije 2010., nakon osnovnih studija na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, završava Master Studijski program Pejzažna arhitektura na istom fakultetu. Već tokom studija angažovan je na projektima u zemlji i inostranstvu. Od početka 2011. godine radi u struci trudeći se da pejzažnu arhitekturu prikaže kao multidisciplinarnu oblast sa akcentom na dizajn, projektovanje i primjenjenu umjetnost. Početkom 2014. osniva studio za pejzažnu arhitekturu i dizajn Landscape Factory u Beogradu. Angažovanjem na projektima pejzažno-arhitektonskog uređenja u Srbiji studio pokazuje tendencije ka novom, drugačijem pristupu struci kroz kompletan konsalting prilikom implementacija ideja u otvorene prostore. Samostalno je vodio izgradnju mnoštva javnih projekata, privatnih vrtova, terasa i velikih posjeda od inicijalnih skica i ideja do krajnje implementacije na terenu. Posebno ga interesuje dizajn. Stalni je dopisnik časopisa za eko-arhitekturu i kulturu ’Eko Kuća’ i član Udruženja novinara Srbije.
Pejzažna arhitektura je više od oblikovanja prostora – to je umjetnost transformacije prirode u žive slike koje oduzimaju dah. Oni koji se bave ovom umjetnošću su moderni čarobnjaci koji kombinuju prirodne elemente i kreativnu viziju kako bi stvorili harmonične i funkcionalne oaze kojima se često daje drugi život. Pejzažni arhitekti su vizionari prirode. Oni imaju jedinstvenu sposobnost da prepoznaju potencijal svakog komadića zemlje i da ga transformišu u čarobno okruženje. U nastavku je intervju sa Dejanom Popovom.
Recite nam nešto o sebi.
Fokusiran sam na projektovanje i dizajn, sa zadovoljstvom prikazujem struku pejzažne arhitekture i njen razvoj u savremenom kontekstu. Nakon više godina angažovanja u struci u svojoj zemlji, sve više imam tendenciju ka širenju vidika fokusiranjem na privatne i javne projekte u inostranstvu.
Kako ste odlućili biti pejzažni arhitekt i otkud ljubav prema ovoj profesiji?
Oduvek sam se interesovao za različite prostore, enterijere i arhitekturu. Uz to, postojala je velika ljubav ka umetnosti, dizajnu i estetici. Prvenstveno sam želeo da se bavim enterijerima, ali sam kasnije saznao za pejzažnu arhitekturu koja je na našim prostorima još uvek bila nekako nepoznata profesija. Bilo je kritika i iščuđavanja na moj izbor. Shvatio sam da su pejzažna arhitektura i oblikovanje eksterijera veoma zanimljiva grana dizajna, jer sam je posmatrao kao svojevsrno oblikovanje soba i ambijenata na otvorenom. Tako je i danas doživljavam, kao poligon za igru, kreacije, iskazivanje ideja i maštovitosti. Vremena su se promenila, i ljudi sve više shvataju potrebu da budu okruženi prirodom, lepim eksterijerom i detaljima.
Možete li nam bliže objasniti šta je to pejzažna arhitektura?
Najkraće objašnjeno – to je oblikovanje i dizajn otvorenih prostora. Pejzažna arhitektura je profesija uređivanja pejzaža, kroz planiranje, oblikovanje, izgradnju i upravljanje pejzažom. Pejzažne arhitekte unapređuju kvalitet života stvaranjem lepote, ali i rešavanjem problema životne sredine. Vrt je dokaz da su arhitektura i pejzažna arhitektura neraskidivo povezane, kao i da je vrtna umetnost sačijena iz mnoštva elemenata koji ne podrazumevaju samo vegetaciju već i sve ostalo – sve ono što se nalazi upravo tu, u eksterijeru. Pejzažna arhitektura obuhvata sve ono što se uočava u spoljašnjem prostoru – od krupnih strukturalnih elemenata, funkcionalnih pozicija i sadržaja, do finalnih detalja. Sve to na jednom mestu, čini kompoziciju dizajna eksterijera, gde svi zasebni elementi funkcionišu skladno, upečatljivo, udobno i inspirativno. Spoljašnja i pejzažna arhitektura kroz dizajn i implementaciju ideja pružaju nesagledive mogućnosti ugodnog, kvalitetnog i estetski oplemenjenog života na otvorenom.
Kako nastaju Vaši projekti i jeli ovo zahtjevniji dio arhitekture od recimo enterijera?
Trudimo se da svakom našem projektu, izradi dizajna i idejnog rešenja pristupamo sa posebnom pažnjom i sagledavanjem celokupne konačne slike i vizije. Trudimo se i volimo da svaki naš projekat bude poseban i drugačiji, a ponovo da odražava našu estetiku i kreativnost. Osluškujemo potrebe klijenta, posmatramo okolinu, planiranu arhitekturu objekta i enterijera, postavljamo osnovne važne pozicije i elemente. Projektovanje i dizajn su proces koji zahteva inspiraciju, razgovor sa saradnicima i vreme. Smatram da je eksterijer na svoj način zahtevan deo arhitekture, kao i ostale grane, na primer enterijer. I kod spoljašnjeg prostora morate voditi računa o funkcionalnosti, rasporedu i ergonomiji, kao i kod oblikovanja unutrašnjih prostorija. Specifičnost eksterijera je upravo izloženost spoljašnjim faktorima i uslovima sredine i u tom pogledu je potrebno biti jako obazriv i pažjiv prilikom projektovanja.
Šta je ono što klijenti najčešće traže kada je dizajn otvorenih prostora u pitanju?
Primetio sam da klijenti sve više obraćaju pažnju i vode računa o tome kako će njihov eksterijer izgledati. Takođe, sve više se koriste otvoreni prostori i u njima se provodi sve više vremena, stoga su i zahtevi sveobuhvatniji. Kuhinje na otvorenom i prostori za ručavanje, veće lounge zone, bazeni i propratni sadržaji uz vodene površine, pergole i zasene, ambijentalna ušuškanost od suseda, prostori za odlaganje vrtnih potrepština i alata – neki su od najčešćih zahteva. Sve više nam klijenti poveravaju i oblikovanje fasade i estetike objekta i ograde. Ovo je upravo iz razloga uočavanja neraskidive povezanosti svih elemenata koje vaše oko uočava kada ste u jednom spoljašnjem prostoru. Trudim se da kroz projekte na neki način edukujem klijente, ukoliko i sami nisu svesni održivog razvoja i zaštite životne sredine. Sve više su u upotrebi biljne vrste koje traže manju količinu vode za svoj opstanak, shodno da se i klimatske promene odražavaju i na taj aspekt. Održavanje eksterijera i vrtova je takođe važan deo procesa planiranja i projektovanja u pejzažnoj arhitekturi, što je isto čest zahtev klijenata. Često se vodi računa o tome da nega vrta bude što manja, pristupačnija, jednostavnija za sprovođenje u delo. Sve više pojavljuju nam se i zahtevi za uređenje natkrivenih terasa ili delova vrta tako da klijenti u tim prostorima imaju apolutno sve mogućnosti kao u enterijeru.
Najčešći izazovi sa kojima se susrećete?
Konsalting nakon ideje, dizajna i završenog projekta je jako važan, tj. učešće osobe koja je osmislila i kreirala jedan ambijent, u nastajanju tog prostora i njegove izgradnje. Često klijenti toga nisu svesni i nemaju sluha za to da dizajner treba da bude prisutan i upućen u sve procese. Isto tako, bitna je podrška investitora – klijenta kroz poštovanje struke i razumevanje. Potrebno nam je svima izmeštanje iz klasičnih okvira stereotipa uz razumevanje nečeg novog, hrabrost i inventivnost. Najčešći izazov u poslu je pojasniti klijentu da nastajanje jednog kvalitetnog, efektnog, pravilno i dobro izvedenog eksterijera podrazumeva vreme. Najveća greška koju često primećujem kod ljudi je pre bih rekao – osobina – nestrpljenje. U želji da što pre reše neki problem ili omoguće sebi boravak na otvorenom, brzopleto naprave nekada i ozbiljne, teško anulirajuće greške. Ukoliko ne postoji neki plan, makar to bila i draft skica ideja, pozicioniranja i sadržaja, gotovo uvek se dešavaju pogrešni koraci. Sadnja drveća na placu gde nisu započeti građevinski radovi, loše pozicioniran i orijentisan bazen, nepodudaranje linija i neskladnost elemenata u prostoru, sprovedene instalacije sistema za navodnjavanje pre definisanja rasporeda biljaka, nasumično postavljanje elemenata u prostoru bez prethodnog razmišljanja, sadnja biljnih vrsta bez vizije kasnijeg izgleda vrta – samo su jedne od grešaka koje su najviše prisutne.
Planovi za dalji razvoj poslovanja?
Kreiranje ambjenta eksterijera je imperativ koji često ne prihvata kompromise. Želja mi je da nastavim sa svojom vizijom da kroz dobre ideje nastaje prostor koji ponosno nosi epitet hrabar i odvažno drugačiji. Tako formirani eksterijeri nas nikada ne ostavljaju ravnodušnim, jer su tu upravo da ostavljaju snažan utisak i zaintrigiraju. Planovi su da u nerednom periodu proširimo krug saradnika, da se trudimo da ostanemo u tokovima inovacija, ali i da ostanemo verni sebi u smislu standarda koje postavljamo i estetike koju propagiramo.
Poruka čitateljima?
Prvenstveno bih poručio svima da pronađu sebe u nečemu što ih ispunjava, posao koji vole i koji budi u njima kreativnu energiju i ljubav. Jedino tako neće raditi, već uživati u jednom delu sebe. Takođe bi moja poruka bila da svako od nas pokuša da trendove ne prati, već postavlja. Jedino na taj način će svet postajati jedno lepše i oku ugodno, prijemčivo, mirno mesto.