EDiT vizualizacijski studio

Beging_Zlatibor Kompleks

“Dobra komunikacija i jasno razumijevanje vizije naših klijenata je ono što oblikuje proces vizualizacije i na kraju rezultira kvalitetnim izlaznim proizvodom”

Intervju:

Igor Kožić, arhitekta

Uroš Nešić, arhitekta

Igor Kožić, arhitekta

Uroš Nešić, arhitekta

EDiT je studio koji se bavi arhitektonskom vizualizacijom. Sudio su 2012. godine osnovala dva arhitekta Uroš Nešić I Igor Kožić u Beogradu. Njihov cilj je prenošenje osećaja na posmatrača i najautentičniji prikaz arhitektonske priče i ideje. Vode se stilizovanim pristupom vizualizacijama. Uspješne saradnje iz regiona otvorile su im mnoga vrata, i kako njih dvojica vole istaći “dobra komunikacija i jasno razumijevanje vizije naših klijenata je ono što oblikuje proces vizualizacije i na kraju rezultira kvalitetnim izlaznim proizvodom”. Za časopis m-Kavdrat govore o samim počecima, o slobodi u radu, procesu koji stoji iza rendera I postprodukcije, te aktivnostima van posla:

 

Šta čini saradnju između projektanta i ArchViz  umjetnika?

Uroš:  Rekao bih, da saradnju čine poverenje, uzajamni respekt, otvorena komunikacija i dovoljna doza slobode prilikom rada.

Igor: Zvučaće vrlo izlizano, ali mislim da su komunikacija i uzajamno poverenje najbitnije stavke. Cilj projektanta i Archviz umetnika je  vrlo sličan – da projekat bude prikazan u najboljem svetlu. Međutim, vizija se često razlikuje, i tu onda postaje bitno da svako radi svoj deo posla, sa jasno postavljenim smernicama.

 

Vi i Vaš kolega ste arhitekti  – Kako to da radite arhitektonsku vizualizaciju, a ne arhitekturu?

Uroš: Bilo je pokušaja da se bavimo arhitekturom. Nakon fakulteta smo obojica neuspešno tražili posao u struci, sa željom da postanemo projektanti. Na intervjuima za poslove smo dobijali jako lepe komentare na vizuale koje smo imali u portfoliju. Zaposlenje nismo dobili. Na kraju se svelo na izbor – pokušati u inostranstvu ili ostati ovde ali pokušati nešto drugo. ArhViz je bio logičan put.

Igor: Okololnosti su nas dovele do toga. Nakon studija smo pokušali da se zaposlimo kao projektanti, ali bez mnogo uspeha. U tom periodu smo sklapali portoflije kako bismo se lakše zaposlili, i dosta sadržaja se vrtelo oko renderovanja i post-produkcije. To je postalo očigledno obojici i tako smo polako počeli da se interesujemo za 3D. Gledali smo dosta tutorijala, pratili smo scenu i negde u tom procesu smo zavoleli Archviz.

 

Kako ste došli na ideju za EDiT studio? Koliko je star EDiT?

Uroš: Ideja o Editu je stara 7 godina. Sam studio je star 6. Imali smo period inkubacije od oko godinu dana dok su se sve kockice sklopile. Na ideju smo došli na klupici parka palas, tokom jednog popodneva.

Igor: EDiT smo osnovali 2012. godine, u parku, uz pivo! Kao što sam već rekao, u to vreme smo počeli da pratimo archviz scenu, i učinilo nam se primamljivim. Radovi od studija kao što su MIR, Pixelflakes, Luxigon i sl. su nas motivisali da pokušamo nešto svoje u Srbiji.

Možete li nam reći o eventualnim poteškoćama koje ste možda imali u prvim danima pokretanja kompanije?

Uroš: Na početku ništa nije lako, ali takođe nije ni teško. Mi smo imali neku ideju i radili smo na tome da je sprovedemo. Na dnevnom nivou smo se susretali sa malim i velikim izazovima koji imaju raspon od banalnog kao što je odgovaranje na mejl, do jako bitnog kao što je procena vremena potrebnog da se posao završi.

Igor: U početku su neke stvari lakše, a neke teže. Nismo imali mnogo toga da izgubimo, što je dobro, ali smo opet morali da sagradimo sve od nule. U početku smo radili na svakom poslu koji nam se ukazao. Radili smo na studenstkim projektima, pa čak i na projektima koji nisu imali veze sa archviz-om. Vrlo često smo to radili i bez naplate, čisto da bismo imali materijal za promociju. Vremenom smo razvili mrežu ljudi sa kojima sarađujemo.

 

Listajući Vaš portfolij, ne može se zanemariti konceptualni i dramatični osjećaj koji ostavlja. Je li to zbog vrste klijenata koje imate ili je to „Vaš potpis“?

Uroš: Naš cilj je da prenesemo osećaj na posmatrača. Naš rad je od samog početka definisan time. Tokom vremena smo privukli klijente koji posmatraju stvari na sličan način. Ukratko – u početku je portfolio predstavljao ono čime želimo da se bavimo, sada predstavlja ono čime se zaista i bavimo.

Igor: Mislim da je više do toga kako smo se postavili u samom startu. Svideo nam se stilizovani pristup vizualizacijama. Takođe smo bili vrlo tehnički ograničeni u početku, pa smo samim tim pribegavali post-produckiji više nego 3D-u. Negde u kombinaciji ta dva smo dolazili do vizuala sa kojima smo počeli da se bavimo archvizom.

 

Kako ste stjecali klijente na samim počecima i kako to izgleda sada? Možete li definisati vrstu klijenata sa kojima danas sarađujete?

Uroš: Dolazak do klijenata je svojevrsni lanac. Uglavnom neko vidi nas rad i unajmi nas. Ali to je samo prvi korak. Prava stvar je preporuka koju dobijemo nakon sto zavrsimo posao. Desavalo se da na osnovu rada na jednom projektu dobijemo preporuke za nekoliko novih. Takodje je bitno da budete kreditovani tokom publikovanja projekta. Što se tiče same vrste klijenata, oni su raznovsrni. Radimo kako sa konkursno orijentisanim biroima tako i sa biroima koji se bave razvojem i izgradnjom.

Igor: Uglavnom preko preporuka i promocije na društvenim mrežama. U početku smo dosta kačili radove po sajtovima koji su sepcijalizovani za Archviz, i naletelimo smo na nekoliko klijenata. Posle smo te radove koristili za promo, i dobijali nove poslove na račun toga. I tako u krug…

Koliko slobode imate u radu s klijentima?

Uroš: Zavisi od samog klijenta. Mi volimo da imamo slobodu u radu, mikromenadžment od strane klijenta nam smeta.  Zaniljivo je da su nam najuspešnije saradnje upravo one u kojima nam klijent prepusti da uradimo ono što mislimo da je najbolje za datu sliku.

Igor: To najvisše zavisi od klijenta. Ponekad se dešava da dobijemo potpunu slobodu, što nam i najviše prija, dok ponekad samo pratimo instrukcije. Najčešće je balans izmedju te dve stvari. Naravno, ovaj drugi pristup nije dobar ni za jednu stranu. Kreativnost se u potpunosti gasi, niko više nije motivisan za rad što na kraju rezultira prosečnim ili još gorim vizualizacijama.

 

Kako definišete ravnotežu između čistog rendera i postprodukcije?

Uroš:  Jako dobro pitanje. Smatram da se slika krije u ravnoteži ta dva elementa. Render i post uporedo razvijamo, dok ne postignemo sklad izmedju oba. Jedno nije bitnije od drugog, to su samo alatke koje treba da nam omoguće da prenesemo poruku.

Igor: U početku smo mnogo više radili u post-produkciji, jer smo bili ograničeni i opremom i znanjem. Danas je to dosta drugačije, jer raspolažemo sa više resursa. Sada to najviše zavisi od materijala koji dobijemo od klijenta, kao i od prirode samog projekta.

 

Koliko vremena obično provodite radeći na određenom prikazu?

Uroš:  Vreme varira od slike do slike. Volimo da imamo bar nedelju dana po čoveku po slici.

Igor: To najviše zavisi od inputa koji dobijemo od klijenta. U proseku, produkcija jedne slike ne bi trebalo da traje duže od nedelju dana.

Neke aktivnosti osim rada u EdiT-u, hobiji itd…?

Uroš:  Mislim da je jako bitno da se čovek nađe mesto i način da se kratkotrajno isključi iz posla na redovnoj bazi. Otkrio sam da se najlakše mentalno isključim kada se opteretim fizički. U poslednjih godinu dana idem na MMA treninge sa ciljem da napustim trening u jednom komadu. Ovo se pokazalo kao jako uspešan metod ne razmišljanja o poslu. Što se hobija tiče, trudim se da se bavim aktivnostima koje mogu da doprinesu tome da budem bolji u svom poslu, ali koje su dovoljno daleko od istog. Na primer, fotografija i crtanje su dve stvari koje trenutno pokušavam da savladam.

Igor: Da, naravno, svako ima nešto svoje van posla. U studiju se prožimaju: trčanje, biciklizam, MMA, fotografija, muzika, slikanje itd. Ne bavimo se mnogo poslom van posla, i mislimo da je to negde i zdrav odnos. Potrebno je malo se udaljiti od posla, jer to na kraju i osvežava sam rad.

 

Možete li s našim čitaocima podijeliti neke zanimljive priče o nezaboravnim projektima / poznatim projektima na kojima ste radili – neke „inside“ priče koje možete podijeliti?

Uroš:  Sa vremena na vreme se dešavaju situacije koje možda nisu ortodoksne ali takođe ne zavređuju status nezaboravnog, tako da nemam šta da podelim. Postoje granice uzbuđenja koje život u arhviz studiju može da dostigne. Ta granica je poprilično niska.

Igor: Nažalost, priroda profesije je takva kakva je, pa nema nesto preterano mnogo uzbudljivih situacija.

 

I za kraj, imate li možda neku poruku za naše čitaoce?

Uroš: Uvek postoji način.

Igor: Ljudi nije fer.

 

m-Kvadrat

 

print