spot_img

Ekomanipulacija i energetska efikasnost objekata

Svedoci smo da je na delu gruba zamena teza, isticanje pozitivnih sa uporednim sakrivanjem negativnih karakteristika materijala i sistema, “farbanje u zeleno”, kako od strane pojedinih proizvođača u želji za masovnom proizvodnjom njihovih materijala, tako i od strane pojedinih investitora, u želji da u eri ekonomske krize brže prodaju izgrađen prostor i ostvare što veću zaradu. U svetskoj literaturi to se naziva “greenwashing” (zeleno pranje, zeleno ispiranje mozga), odnosno, kako to naziva, “ekomanipulacija”, sa ciljem da se jasno definišu, prepoznaju i suzbiju te štetne i opasne pojave čija je suština manipulacija u oblasti ekologije.  

Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa sertifikacije, ovom je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi jednostavni rejting ekomanipulacije, a sertifikacija je prerasla u čitavu industriju. Sertifikati ne potvrđuju apsolutne nego relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju da je zadovoljen standard, ali ne govori puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod dobije na izgled validan sertifikat od nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde… Niske cene se postižu kroz eksternalizaciju troškova, uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove saniranja te štete. Proizvođači/investitori pokupe profit, posledice snosi društvo u celini, a troškovi su uglavnom projektovani u budućnost…”( Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA iz Kanade)

Nepostojanje Nacionalnog softvera za energetsku efikasnost zgrada stvorilo je mogućnost raznim proizvođačima termoizolacionih materijala da prezentuju svoje programe u kojima skriveno manipulišu nedostacima svojih materijala kod proračuna energetske efikasnosti.

Ti marketinški sačinjeni programi su zatvorenog koda, bez mogućnosti unošenja drugih vrsta materijala sa svojim fizičko-mehaničkim karakteristikama i bez mogućnosti kontrole od strane korisnika. Posebno je problematično što se ti marketinški sačinjeni programi, iako nisu verifikovani od strane akreditovanih tela, bespogovorno prihvataju kod izdavanja građevinskih dozvola. Stoga je neophodno da nadležno da država, preko nadležnog ministarstva sertifikuje date programe, ali tek nakon izlaganje stručnoj javnosti algoritama na osnovu kojih su ti programi sačinjeni.

Naime, neodređenost u pojmovima i definisanim termofizičkim karakteristikama materijala iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada direktno utiču ne samo na nerealne proračunske karakteristike detalja i sklopova zgrada i posledični prekomerni gubitak energije za njihovo zagrevanje i hlađenje, već time i direktno ugrožavaju funkcionalnost, dugovečnost, protivpožarnost, pa čak i seizmičku stabilnost zgrade.

U poslednje vreme učestale su havarije termoizolovanih fasada, prokišnjavanja i devastacije pokrivača termoizolovanih ravnih krovova, požarni ekscesi kako u fazi izvođenja radova tako i u eksploataciji zgrada – posebno termoizolovanih potkrovlja i sl.

U nameri da se po svaku cenu postigne fiktivno viši energetski razred zgrade, zanemaruju se ostale fizičko-mehaničke karakteristike termoizolacionih materijala, kao što su otpornost primenjenih termoizolacionih materijala i sklopova na mraz /(osnovni zid + utopljivač), (osnovni zid + utopljivač + obložni zid) itd./, otpornost na seizmička dejstva termoizolacionih zidova, sleganje objekta, jaki vetrovi na većim visinama i njihovo dejstvo na termoizolacione obloge i sl.

U principu, mogu se izdvojiti četiri grupe ekomanipulacije u oblasti energetske efikasnosti objekta:

  1. Neusklađenost raznih faktora i njihova interakcija kod projektovanja energetski efikasnih objekata, a posebno zanemarivanje rezultata objektivnih naučnih istraživanja u odnosu na kataloške deklaracije proizvođača koje se po pravilu završavaju rečenicom: „Izdavač i urednici ne mogu preuzeti pravnu niti bilo kakvu drugu odgovornost za netačne informacije i moguće posledice istih.“
  2. Različite definicije, tehničke karakteristike i uputstva za primenu kod zemalja EU i zemalja „trećeg sveta“
  3. Svesno izostavljanje uslovnih parametara (tipa: kamena vuna je negoriva i štiti od požara – uz izostavljen uslov da kamena vuna ne štiti samostalno od požara već isključivo kao sastavni deo detalja, bilo da je preko nje izveden sloj maltera debljine cca 2cm preko armaturne mreže, bilo da je obavezno povećan zaštitni sloj betona i preko 4cm u armirano-betonskoj ploči koja je kamenom vunom – CLT C1 – „zaštićena od požara“)
  4. Klasična zloupotreba rezultata ispitivanja u ograničenim uslovima primenom istih kao opšte prihvaćenih i od strane ispitivača potvrđenih za sve slučajeve primene (tipa: Ytong blok debljine 20 cm omalterisan sa obe strane sa po 2cm ima zvučnu izolaciju od 53 decibela kao pregradni zid između dva stana – što je svesna obmana, s obzirom da nisu uzeti u obzir bočna prevođenja zvuka preko susednih zidova i tavanica – procenjena vrednost po DIN 4109/89 iznosi ne više od 45-46 dB!)

Ovde će biti razmotreni slučajevi iz navedene Grupe 1., dok će ostale grupe biti obrađene u narednim člancima.

 

U Grupu 1. navedene ekomanipulacije u oblasti energetske efikasnosti objekta spadaju sledeći faktori:

  • Klimatski faktor

Na slikama su date karakteristike nekih termoizolacionih materijala u laboratorijski suvom stanju, zatim u područjima sa normalnim klimatskim uslovima i u područjima sa vlažnim klimatskim uslovima, uključujući i gradnju pored reka i jezera. Razlika je preko 17% kod kamene vune, od 15% do 30% kod opeke i gas betona (Ytong).  To može  imati  nesagledive  posledice  i  sudske  procese  naknade  štete  kupcima  nekretnina, stanova  i  poslovnih  prostora,  zbog  neispunjavanja  ugovorene  klase  energetske efikasnosti. Kako bi izbegli greške i eventualne štete, potrebno je da se pravilno odredi stvarna  vlažnost  koja  se  pojavljuje  u  zidovima  u  zimskom  periodu.

1.2. Vlažnost vazduha i atmosferske padavine za vreme ugradnje termoizolacionih materijala

Zavisno od vrste, termoizolacioni materijali u određenom procentu gube svoja izolaciona svojstva (priraštaj toplotne provodljivosti Dλ za svaki dodatni procenat vlažnosti). Na kišu su posebno osetljivi Ytong i kamena vuna u rolnama, koja nije hidrofobizirana.

Posebno je važno propisanom tehnologijom izvođenja usloviti da se istovremeno sa montažom termoizolacionog materijala osetljivog na atmosferske padavine ugrađuje i paropropusno-vodonepropusna folija na zidovima, a kod ravnih krovova i hidroizolaciona zaštita sa privremenim slivnicima po segmentima u slučaju većih površina izloženih atmosferskim padavinama. U suprotnom, utopljivač koji pokisne u fazi gradnje treba demontirati sa objekta i utilizirati.

1.3. Pojava kondenza u zidovima

Postojećim Pravilnikom EE dozvoljen je kondenz u utopljivaču fasadnih zidova, pod uslovom da se u letnjem periodu isušuje za 90 dana, bez ikakvih naznaka kako to utiče na dalji proračun. Po odredbama istog Pravilnika EE, projektant energetske efikasnosti samo konstatuje pojavu kondenza koji će se proračunski isušiti u letnjem periodu i time zadovoljava uslov iz Pravilnika EE.

Međutim, time se svesno zanemaruju dve veoma važne osobine primenjenog termoizolacionog  materijala, i to:

  • Povećanje toplotne provodljivosti termoizolacionog materijala proporcionalno je povećanju njegove vlažnosti u odnosu na iste karakteristike u laboratorijski suvom stanju, sa kojima se operiše u proračunu. Naime, prema analizi svetski poznate nemačke kompanije Whurt, samo 1% vlažnosti i do 20% povećava toplotnu provodljivost ugrađenog termoizolacionog materijala, a time proporcionalno smanjuje njegovu efektivnost termoizolacije. U cilju dobijanja realne slike termičke provodljivosti i dugovečnosti termoizolacije direktno vezane za otpornost na mraz, mora se zahtevati da se sa proračunski dobijenim kondenzom u termoizolacionom materijalu u prvom koraku proračuna, ponovi postupak proračuna, ali tada sa uvećanim koeficijentom toplotne provodljivosti vlažnog materijala, a time i proporcionalno umanjenim termoizolacionim karakteristikama.
  • S obzirom da se kondenz javlja u zimskim mesecima sa temperaturama znatno ispod tačke mržnjenja kondenza u utopljivaču, treba zahtevati od odgovornog projektanta da proračuna broj ciklusa mržnjenja posle kojeg utopljivač za više od 10% gubi svoja svojstva i namenu (dugovečnost termoizolacionog materijala). Pri tome, od proizvođača termoizolacionog materijala treba zahtevati da ispita i publikuje broj ciklusa otpornosti na mraz, umesto što sada uz svoj proizvod dostavlja propisanu Izjavu o svojstvima/Deklaraciju o performansama sa označenom karakteristikom otpornosti na mraz sa „npd“ (bez utvrđenog svojstva).

1.4. Izolacija međuspratne konstrukcije

 

Gubitak velike količine toplote na zagevanje neizolovanih plafona međuspratne AB ploče direktna je posledica pogrešnog proračuna normirane toplotne provodljivosti međuspratne ploče, kojim se termoizolacija postavlja u podu iznad međuspratne konstrukcije – kao da  topli vazduh ide naniže, umesto da se kod prirodnog kretanja lakšeg toplog vazduha na gore spreče veliki gubici na zagrevanje plafona armirano-betonske međuspratne konstrukcije, a preko nje i zagrevanje svih povezanih armirano-betonskih elemenata (zidova, greda i stubova).

Rešenje je vrlo jednostavno – u oplatu za betoniranje međuspratne ploče postavi se Simprolit jednoslojna SOP-4 ploča za koju se betonska ploča vezuje bez dodatnog lepka i tiplova, a spratna visina se ne smanjuje, s obzirom da se izbegava termoizolacija u podu i malterisanje plafona. Bez termoizolacije plafona sa donje strane, proračunska količina toplote na ulazu u zgradu, za normiranu temperaturu i kubaturu vazduha, biće znatno manja od zbira utrošaka po kalorimetru  u stanovima na 1,0 m od poda, zbog čega merenje utroška u svakom stanu ponaosob gubi smisao – sve do bunta stanara, koji će postojećim rešenjem morati da celog životnog veka zgrade plaćaju energiju koju oni ne troše na zagrevanje svog stana.

Prodor hladnoće i gubici toplote kod neizolovanih plafona

1.5. Transmisioni gubici toplote

Usvojen opšti transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termičkom omotaču zgrade (ili dela zgrade) kao fiksna vrednost  DU=10% je daleko od stvarnih gubitaka kod ventilisanih fasada sa metalnim profilima i konzolama (37%), kod troslojnih zidova sa spoljnom oblogom fasadnom opekom, lakim dvoslojnim i troslojnim zidovima od pocinkovanih profila sa kamenom vunom između profila i sl.

Međutim, vrlo je čest slučaj da projektanti energetske efikasnosti zgrada u svoj proračun ne unosa ni navedeni minimalni koeficijent transmisionih gubitaka od 10% zavisno od zidova čiju toplotnu provodljivost računaju, a koji treba da kompenzuje učešće horizontalnih i vertikalnih armirano-betonskih serklaža, nadvratnika i natprozornika, čeličnih ankera za vezu zida sa okolnom AB konstrukcijom, prozorske špaletne, potprozornici, čelični tiplovi za montažu utopljivača za osnovni zid i nošenje obloge od fasadnog maltera i dr.

1.6. Termo blokovi bez ispune vertikalnih spojnica malterom

Radi postizanja višeg energetskog razreda u okviru propisanih normativa iz Pravilnika EE, postala je opšte prihvaćena praksa projektanata energetske efikasnosti da  se primenjuju fasadni zidovi od blokova bez vertikalnih spojnica malterom, koji računski daju manju toplotnu provodljivost, ali sa druge strane:

1.6.1. Direktno ugrožavaju seizmičku stabilnost fasadnih zidova, a time i bezbednost stanara, s obzirom da takvo rešenje ima i preko 6 puta (600%) lošiju podužnu čvrstoću i stabilnost fasadnih zidova na dejstvo seizmičkih sila, što je vrlo važno kod gradnje u našim seizmički aktivnim područjima.

1.6.2. Primena fasadnih blokova bez zapunjavanja vertikalnih spojnica direktno utiče na realne karakteristike takvih zidova, drastično smanjuje njihovu dugovečnost, a posebno je potencijalno opasna sa ekološkog stanovišta. Naime, kod takvih zidova kondenz se povećava i preko 300% u odnosu na računski, Sa druge strane, kroz takve malterom nezapunjene spojnice zajedno sa prekomernom parom u utopljivač nesmetano ulaze bakterije i virusi, što je sa ekološkog stanovišta nepodobno, a sa zdravstvenog stanovišta i nedozvoljeno.

1.7. Višestepena kontrola projektnih rešenja i njihove realizacije na gradilištu

1.7.1. Treba predvideti i posebnu tehničku kontrolu projektne dokumentacije u delu građevinske fizike i projekta energetske efikasnosti, od strane ovlašćenih projektanata sa licencom za energetsku efikasnost. Na taj način bi se izbegla ne samo neusklađenost između delova istog projekta, već i greške koje mogu uticati na dugovečnost pa čak i stabilnost projektovanih objekata. Naime, projekat konstrukcije veoma retko uzima u proračun fizičko-mehaničke karakteristike utopljenih zidova iz projekta o energetskoj efikasnosti (karakteristike fasadnih blokova, njihovo ankerovanje za pod, plafon i susedne elemente AB konstrukcije, zahtevane dilatacije zbog ugiba AB greda i AB međuspratnih konstrukcija i sl.), dok sa druge strane arhitektonski projekat bez rezerve unosi termičkim proračunom određene konstruktivne sklopove – najčešće bez izvođačkih detalja i vrlo često u suprotnosti sa tehnologijom ugradnje koje propisuje sam proizvođač.

1.7.2. Neophodno je propisati i poseban nadzor nad izvođenjem radova na termo-izolaciji objekata, koji bi moralo da vrši ovlašćeno lice sa licencom za energetsku efikasnost. Ovo treba da obezbedi ne samo izvođenje radova prema Pravilniku EE i projektu, već i obezbedi doslednu primenu propisanih mera, a iznad svega sigurnost korisnika. Osim toga, mora se propisati da se uz Akt skrivenih radova (radovi koji se ne vide kod tehničkog prijema objekta) prilože i dostavnice sa opisom količina i isporučenih debljina termoizolacije – vrlo često, izvođač umesto projektovane, ugrađuje termoizolaciju manje debljine i kvaliteta manjeg od propisanog projektom. Aktima skrivenih radova i dostavnicama koje moraju biti obavezni kod tehničke predaje objekta u eksploataciji bi se dokazala i nabavka i montaža negorivih materijala za protivpožarne razdelnice, koje su obavezne kod fasada utopljenih stiroporom! Naime, nije redak slučaj da izvođač preko skele postavi neprozirnu zaštitu (obično sa brendiranim reklamnim natpisima), u petak po podne i subotu pre podne (kada ne radi građevinska inspekcija) postave stiropor bez propisanih protivpožarnih razdelnica, a u subotu po podne i nedelju celu površinu pregletuju lepkom i fasadnom mrežicom za ETICS sistem! Po skidanju zaštite skele bez aktova skrivenih radova (sa obaveznim slikama u prilogu) i bez odgovarajućih dostavnica materijala, ne može se utvrditi ugradnja obaveznih protivpožarnih razdelnica!

1.7.3. Kontrola materijala dostavljenih na gradilište

Zapreminska  masa  predstavlja  glavni  parametar  koji  određuje  toplotnu provodljivost  pa  time  i  termoizolaciona  svojstva  materijala – vrednost koeficijenta  toplotne provodljivosti  λ (W/mK) se  povećava  sa  povećanjem  zapreminske  mase  γ (kg/m3)

Međutim, mnogi proizvođači ne deklarišu zapreminsku težinu svojih proizvoda ili ih definišu u širokom težinskom opsegu od 30-160 kg/m3, pri naznačenom istom toplotnom provodljivošću. Čak za isti proizvod koji stiže na gradilište razlikuju se zapreminske težine!

Sa druge strane, razlika u težini može biti i ako je materijal pokisao pri transportu, oštećena pakovanja, hidrofobizacije ploča.

Od proizvođač se mora zahtevati da u Izjavi o svojstvima/Deklaraciji o performansama koju dostavlja uz proizvod definiše i zapreminsku težinu, karakteristike materijala u prirodno vlažnom umesto u laboratorijski uvom stanju, otpornost na mraz, kao i druge karakteristike koje izvođač može proveriti na gradilištu. Trenutna praksa je da se za sve nedostatke okrivi izvođač, koji i ne može da utiče na kontrolu isporučenog materijala.

Zbog ograničenog prostora, toliko o Grupi 1. Ekomanipulacije u oblasti energetske efikasnosti objekta.

U narednim člancima, biće obrađene preostale 3 grupe ekomanipulacije:

Grupa 2.

Različite definicije, tehničke karakteristike i uputstva za primenu kod zemalja EU i zemalja „trećeg sveta“

Grupa 3.

Svesno izostavljanje uslovnih parametara (tipa: kamena vuna je negoriva i štiti od požara – uz izostavljen uslov da kamena vuna ne štiti samostalno od požara, već isključivo kao sastavni deo detalja, bilo da je preko nje izveden sloj maltera debljine cca 2cm preko armaturne mreže, bilo da je obavezno povećan zaštitni sloj betona i preko 4cm u armirano-betonskoj ploči koja je kamenom vunom – CLT C1 – „zaštićena od požara“

Grupa 4.

Klasična zloupotreba rezultata ispitivanja u ograničenim uslovima primenom istih kao opšte prihvaćenih i od strane ispitivača potvrđenih za sve slučajeve primene (tipa: Ytong blok debljine 20 cm omalterisan sa obe strane sa po 2cm ima zvučnu izolaciju od 53 decibela kao pregradni zid između dva stana, što je svesna obmana, s obzirom da nisu uzeti u obzir bočna prevođenja zvuka preko susednih zidova i tavanica – procenjena vrednost po DIN 4109/89 iznosi ne više od 45-46 dB!

Piše:

Autor Simprolit sistema®
Milan Dević D.Civ.Eng.
Akademik Međunarodne akademije tehnologičnih nauka
Akademik Ruske inženjerske akademije
Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu
Građevinski inženjer – konstruktor

POVEZANI ČLANCI

Comments

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

NOVE OBJAVE