Generalni je distributer Archicad-a, lidera u BIM tehnologiji već 33 godine, kao i drugih BIM softverskih rešenja koja se koriste u svim granama i fazama građevinske industrije. 

Autori tekstova:

Maja Stojiljković-Šipoš M.Arch./ Eng.

GRAPHISOFT Certified BIM Manager

Zsolt Ivanovics M.Arch./ Eng.

GRAPHISOFT Certified BIM Manager

tel: +381 21 6368499

web: www.hicad.biz

facebook: www.facebook.com/BIM.hiCAD/

e-mail: office@hicad.biz

O hiCAD_u

hiCAD se bavi BIM tehnologijom u regionu više od 25 godina. Generalni je distributer Archicad-a, lidera u BIM tehnologiji već 33 godine, kao i drugih BIM softverskih rešenja koja se koriste u svim granama i fazama građevinske industrije.

Misija hiCAD-a je promocija novih tehnologija pri izradi projektne dokumentacije: BIM-Building Information Modeling (naslednika CAD tehnologije) baziranog na ARCHICAD konceptu Virtuelne građevine i kompatibilnih paketa.

Moto hiCAD-a je “Radite pametnije, ne teže! ” Work smarter not harder!”

Vizija hiCAD-a, kao jednog od vodećih provajdera informacionih tehnologija u građevinskoj industriji regiona, je da putem saradnje sa klijentima proces projektovanja, izvođenja i održavanja podigne na viši nivo.

hiCAD-ove delatnosti su:

• implementacija, uvođenje BIM softverskih rešenja u radni proces,
• obuka korisnika
• tehnička podrška korisnicima,
• izdavanje literature na srpskom jeziku,
• BIM menadžment,
• BIM konsultantske usluge,
• izrada softverskih dodataka i bibliotečkih GDL elemenata za ARCHICAD,
• izrada posebnih BIM softverskih rešenja, baza podataka i procedura za specifične potrebe klijenta,
• spoljna saradnja na razradi BIM projekata,
• prodaja BIM softvera.

Kao generalni zastupnik, hiCAD nudi sledeća BIM softverska rešenja:

• Archicad – BIM softver za arhitektonsko projektovanje, proizvođač: GRAPHISOFT
• ARTLANTIS – Softver za izradu fotorealističnih vizualizacija, proizvođač: ABVENT
• AxisVM – BIM softver za projektovanje i proračun građevinskih konstrukcija, proizvođač: InterCAD
• DDS-CAD – BIM softver za projektovanje i proračun instalacija u građevinskim objektima
• Reinforcement i Tiling – BIM Add-Onovi za Archicad, proizvođač: EPTAR

Šta je BIM ?

“O BIM-u se mnogo priča u građevinskoj industriji, ali šta je to zapravo? Čemu služi i ko bi trebao da ga koristi?

Neki kažu da je BIM tip softvera, neki kažu da je BiM 3D model zgrade, neki kažu da je BIM proces ili da je BIM ništa drugo do organizovani skup raznih podataka o objektu.

BIM je sve navedeno i još mnogo toga. Da probamo da objasnimo BIM najjednostavnijim jezikom.

Kada pričamo o BIM-u, sve počinje od 3D modela zgrade. Ovaj model je više od proste geometrije zgrade kojoj su dodate zanimljive teksture. Pravi BIM model se sastoji od virtuelnih ekvivalenata elemenata koji čine jednu zgradu. Ovi inteligentni elementi su digitalni prototipovi fizičkih elemenata objekta, kao što su zidovi , stubovi, prozori, vrata, stepeništa i sl.

To nam omogućava da simuliramo zgradu i razumemo njeno ponašanje pre no što počne izgradnja.”

sl.1a Uporedni prikaz uloženog rada i vremena kroz razne faze izrade projektne dokumentacije u 2D CAD sistemu i BIM sistemu izrade projektne dokumentacije

sl.1b Odnos vrednosti pojedinih segmenata životnog ciklusa zgrade

U građevinskoj industriji se trenutno dešava prava revolucija. Zbog BIM-a se mnoge stvari menjaju iz dana u dan. Ovom procesu se konstantno pridružuju i razne grane industrije koje do sada nisu imale toliko značajnu ulogu u građevinarstvu.

BIM – Building Information Model – ima svoje faze zrelosti, dokumenti koji se primenjuju, iz

godine u godinu se razvijaju i menjaju. Isto to se dešava i sa standardima i zakonima, te trenutno ne možemo reći da je BIM definisan jednim konkretnim standardom, već to najćešće zavisi od države koja ima odgovornost da definiše sopstvena pravila, obzirom da bi države, po pravilu najznačajniji investitori, trebale imati najveći interes za primenu BIM tehnologije.

Koje su koristi BIM-a?

3D vizualizacija

Naravno, najosnovnija upotreba BIM modela je za kreiranje realističnih vizualizacija planiranog objekta. Vaš BIM model vam pomaže u dizajnerskim odlučivanjima kroz poređenja alternativnih pojavnih oblika i kao alat za prodaju rešenja klijentu, lokalnoj zajednici i drugim zainteresovanim stranama.

Upravljanje izmenama

S obzirom na to da su podaci pohranjeni u BIM modelu, svaka izmena na projektu zgrade biće automatski ažurirana u svim izlaznim oblicima, kao što su osnove, preseci i izgledi. Ovo ne omogućava samo brže razvijanje dokumentacije, nego osigurava precizniju kontrolu kvaliteta dokumentacije kroz automatsku koordinaciju različitih prikaza objekata.

Simulacija zgrade

BIM modeli sadrže mnogo više od samih arhitektonskih informacija. U BIM modelu su pohranjene informacije o raznim inženjerskim disciplinama, informacije o održivosti kao i druge karakteristike svih elemenata u budućoj zgradi, te se mogu lako koristiti za simulacije, daleko pre stvarne izgradnje i upotrebe. Simulacije mogu biti različite u zavisnosti od potreba samog projekta, na primer, simulacije izgradnje, kretanja ljudi, energetske efikasnosti, vetra, ventilacije, temperaturne promene, vatrootpornost i sl. Primena simulacija igra značajnu ulogu u fazi projektovanja kako kod velikih multifunkcionalnih objekata tako i kod jednostavnijih porodičnih objekata jer su dokazale svoju isplatljivost.

Sl.2 Simulacija temperaturnih promena, analiza protoka vazduha, Nikken Sekkei

Manipulacija podacima

BIM sadrži i informacije koje uopšte nisu vizuelno prikazane. Organizacione šeme, na primer, razjašnjavaju upotrebu radne snage, koordinaciju i sve što može da utiče na rezultat organizacije realizacije projekta. Cena je takođe deo BIM-a, što nam omogućava da sagledamo koji je mogući budžet, odnosno procenjena vrednost projekta u bilo kom trenutku tokom realizacije. Sasvim je logično da podaci koji su pohranjeni u BIM modelu nisu korisni samo tokom faze projektovanja i izgradnje, nego se mogu koristiti i tokom celokupnog životnog ciklusa, doprinoseći time smanjivanju troškova upravljanja i održavanja, koji su znatno veći od cene izgradnje.

Saradnja

Jedan od najvećih problema u građevinskoj industriji koji izaziva najviše grešaka je nekvalitetna komunikacija među učesnicima. Teoretski, BIM ovo dovodi do nivoa apsolutne preciznosti. Razmena informacija u formi 3D modela, digitalnih prototipova elemenata zgrade u kombinaciji sa sve moćnijim računarima i softverima, sve većom količinom podataka koje mogu da prođu internetom, upotrebom rada u oblaku, dovode do komunikacije koja zapravo eliminiše nerazumevanje i greške. Visoko-kvalitetna saradnja u najvećoj mogućoj meri smanjuje neplanirane troškove prilikom realizacije koji su uzrokovani nekordinisane dokumentacijom.

Rad u tri dimenzije

Kvalitetni ulazni podaci, kao što su Point Cloud (oblak tačaka) snimci, prostornim 3D skenerima nam daju trodimenzionalne podloge, bilo da se radi o snimku okruženja, lokacije ili nekog postojećeg objekta. Trodimenzionalni snimci okruženja omogućavaju bolje uklapanje u kontekst.

Rad u BIM 3D okruženju je zapravo najpribližniji onome što je krajnji rezultat aktivnosti projektanata, a to je prostor. Ovakav rad projektantima omogućava bolje sagledavanje projekta budućeg objekta i brže i lakše intervencije na oblikovanju. Zahvaljujući BIM-u arhitekte, projektanti mogu da se fokusiraju na zgradu, a ne na izradu i razradu potrebne dokumentacije.

Uštede u vremenu i novcu

BIM ubrzava skoro sve porecese u projektovanju i izgradnji objekata. Boljom organizacijom, automatizacijom i komunikacijom koje BIM donosi u fazi projektovanja, projekti se izrađuju brže i kvalitetnije.

Kvalitetnija, BIM dokumentacija i komunikacija u fazi izvođenja omogućava bolju kordinaciju, eliminaciju neplaniranih radova i samim tim bolju procenu toka realizacije i samim tim skraćenje vremena izvođenja.

Velika količina podataka koja je pohranjena u BIM modelu je važan resurs za odžavanje objekata. Upravljanje prostorima i tekućim ili havarijskim održavanjem objekata se vrši svo vreme dok se objekat ne sruši i to kroz više decenija. Uštede u vremenu i novcu u ovoj fazi životnog ciklusa zgrade čine najznačajniji deo ukupnih ušteda.