Ljepotu nalazimo kako u armaturi unutar betona tako i na šari štofa namještaja. Arhitektura je u konstrukciji, arhitektura je u organizaciji i modelovanju prostora, arhitektura je u paleti boja.

PIŠE: Marko Korošec, Studio „Remorker Architects”

U životu jedne firme izmeštanje u novo radno okruženje predstavlja prekretnicu. Za zaposlene ova promena uporediva je sa onom koju osećaju pri prelasku iz jedne kompanije u drugu. Promena radnog okruženja jedinstvena je prilika za firmu da se predstavi na način na koji smatra da treba, da se predstavi svojim klijentima, svojim zaposlenima ili čak i široj javnosti. Ambicija svake firme ja da tom prilikom kreira idealni prostor za obavljanje svoje delatnosti, napravi sliku savršenog radnog mesta – prostor gde će se zaposleni kroz rad potvrđvati, a ne poricati. Karl Marks je govorio da “se radnik oseća kod sebe tek izvan rada, a da se u radu oseća izvan sebe. Kod kuće je kad ne radi, a kad radi nije kod kuće. Stoga njegov rad nije dobrovoljan, nego prinudan. Stoga rad nije zadovoljenje jedne potrebe, nego je samo sredstvo da zadovolji potrebe izvan njega”.

Takvo razmišljanje umnogome dovelo je do poboljšanja radnih uslova kroz 19. i 20. vek, a bili smo svedoci i brojnih revolucija pokrenutih u ime ovakvih ideja. Danas, ovo poboljšavanje traje i dalje. Firme se trude da zaposlenima pruže pogodnosti koje će izbrisati granice između kuće i kancelarije, između rada i života, žele da naprave mesto na kom će se zaposleni osećati kao da rade za sebe i na sebi a ne za nekog drugog. Kapitalizam svaku ljudsku aktivnost učini profitabilnom pa je tako i sa potragom za idealnim prostorom za rad.

Firme koje su od opremanja poslovnih prostora napravile svoj biznis konstantno istražuju načine kojima će poboljšati svoju ponudu. Globalni proizvodjači kancelarijskog nameštaja recimo, pravili su obimne studije najpre za vreme trajanja pandemije pa potom i u postkovid periodu kako bi se na vreme prilagodili, te zadržali svoju poziciju na tržištu kao vodeću.

Studije su radjene kroz upitnike i ankete među preko 10 hiljada zaposlenih iz različitih sektora privrede širom Evrope. Potrudili su se potom da ove studije predstave vodećim dizajnerima enterijera kako bi im objasnili zbog čega potražnju za njihovim proizvodima ne treba dovoditi u pitanje.

Ovakve studije na prvi pogled činile bi se vrlo profesionalnim i ubedljivim, predstavljali bi ih izuzetno talentovani predavači i ubeljivi govornici uz grafički perfektno dizajnirane prezentacije. Oni koji su se setili da uporede glavne poruke studija nakon pandemije, sa porukama koje smo dobili anketama za vreme trajanja kovida, možda su se počešali po glavi.

Naime, istraživanja tokom pandemije pokazala bi kako rad od kuće dovodi do povećanja produktivnosti preduzeća. Zaposleni su srećniji jer ne putuju do posla te ne troše novac na prevoz, a svoje vreme mogu bolje da organizuju i iskoriste. Poslodavci su takođe srećni jer su potrebe za fizičkim radnim mestima u kancelarijama manje te će svoje poslovanje moći da prebace u manje prostore sa nižom rentom. Socijalizacija je tobože povećana većom upotrebom interneta i novootkrivenim društvenim fenomenom; videocall-ovima.

Nameštaj ćemo ipak morati da kupimo, samo što kancelarijskim stolovima nećemo davati imena već će svaki zaposleni, ako dođe na posao, sesti za prvi slobodan koji mu odgovara. Opremaćemo phonebooth-ove umesto velikih konferencijskih sala, i naravno, svakom zaposlenom obezbedićemo u njegovom domu mali radni prostor sa radnom stolicom umesto kancelarije u firmi. Svi smo uvideli kako pandemija ima svoje lepe strane jer ćemo biti srećniji dok radimo. Svetla budućnost bila je pred nama.

Istraživanja nakon pandemije, zamislite, samo su povećala entuzijazam te nam objasnila da nam je potrebno još više stolica. Zaposleni su jako srećni što više ne moraju da rade od kuće te su jedva dočekali da se vrate na posao i razgovaraju uživo umesto preko piksela. Naučili smo da video pozivi troše strahovito mnogo električne energije, mnogo više nego par litara benzina potrebnih za dolazak na posao.

Opet su nam potrebne konferencijske sale, ali nikako ne treba da se odreknemo ni phonebooth-ova jer zaposleni vole i da se osame ponekad. Rad od kuće je i dalje super ali smo se složili da je dovoljno samo jednom nedeljno. Radni prostor u domu je i dalje potreban ali mesta za socijalizaciju u kancelariji treba unaprediti. Pored stolica treba nabaviti i sofe i fotelje.

Trend je pozitivan, budućnost još svetlija. Ovakva istraživanja pokazala bi dizajnerima enterijera u kom smeru se očekuje kretanje trendova. Ipak, svaki projekat ponajviše će zavisiti od potreba firme za koju se oprema prostor i njenog načina poslovanja.

Već je pomenuto da će utisak koji nov prostor ostavi na potencijalnog klijenta firme direktno će uticati na njeno buduće poslovanje. Međutim, kada je firma koja oprema svoj nov prostor, ona čija delatnost predstavlja upravo opremanje prostora, pritisak postaje još veći. Kada je arhitekta sam svoj klijent svi očekuju dodatni kvalitet. Stoga i prostor u kome arhitekte rade mora da bude iskren i u skladu sa njihovim uverenjima, tehničkim sposobnostima i estetskim načelima. Mi smo studio koji je izuzetno orijentisan na timski duh, stoga smo sebi napravili prostor koji će odgovarati takvom načinu rada. Svi članovi tima sede za jednim velikim stolom. Takođe smo želeli i da svim klijentima koji nas posećuju pružimo deo atmosfere koju kreativni proces pruža. Za vreme koje provede kod nas, klijent postaje punopravni član tima koji učestvuje u stvaranju magije.

Remorker Architects je biro koji se bavi i enterijerima i arhitekturom. Verujemo da nam obe grane delovanja omogućavaju profesionalno usavršavanje i da obe predstavljaju izazov. Lepotu nalazimo kako u armaturi unutar betona tako i na šari štofa nameštaja. Arhitektura je u konstrukciji, arhitektura je u organizaciji i modelovanju prostora, arhitektura je u paleti boja. Verujemo da smo takvu poruku uspeli da pošaljemo i prostorom u kome tu i takvu arhitkturu stvaramo.