Odrasla sam u porodici posvećenoj umetnosti, od slikarstva do grafičkog i modnog dizajna, ali sam bila očarana filosofijom, sociologijom i samom kulturom življenja. Odabir arhitekture kao profesije bio je prirodan korak u skladu s mojim odrastanjem.

Intervju; Irena Pjevović, Arhideko Studio iz Niša

U narednim redovima donosimo intervju sa Irenom Pjevović, arhitekticom iz studija Arhideko iz Niša. Nakon završetka studija u Nišu, zaposlila se u “Galamat” LTD, London, UK. Sada ima svoj studio Arhideko, koji se i dalje razvija i raste. Sa Irenom smo razgovarali o ljubavi prema arhitekturi, projektima na kojima trenutno radi, a koji su u planu, te o edukaciji mladih kadrova.

Za početak recite nam više o sebi?

Završila sam GAF u Nišu, arhitektonski smer. Vrlo brzo sam se zaposlila u firmi “Galamat” LTD, London, UK. Nakon toga sam svoje devetogodišnje usavršavanje nastavila u firmi “RBD project engineering” u Nišu. Logičan sled događaja je bilo otvaranje samostalnog studija što se i desilo 2017. godine pod imenom “Arhideko”, koji se i dalje razvija i raste. Kreiramo objekte koji ostavljaju pozitivan uticaj na ljude i životnu sredinu.

Ko je Irena Pjevović privatno, a ko poslovno?

Tanka je nit. Irena kao ćerka, majka, supruga je ista ona Irena Pjevović, arhitekta. Dišem, živim, radim, strepim, zabavljam se, opuštam i radujem u svakom segmentu mog života. Isprepleteno kao fino tkanje koje na kraju definiše mene kao biće koje stvara i voli. Posvećenje je podjednako, bilo ono u privatnoj  ili poslovnoj sferi. Naravno, ostaje težnja ka konstantnom usavršavanju i razvoju, u oblasti arhitekture, dizajna, opremanja i usvajanja novih tehnologija radi pružanja maksimuma usluge  branše u kojoj obitavamo i poslujemo.

Otkud ljubav prema arhitekturi?

Zaista je zanimljivo kako se ljubav prema određenoj profesiji može uklopiti u naš život, stvarajući osećaj blagoslova i sreće. Ljudi koji rade ono što vole su zaista srećni, dok su oni koji jure za materijalnim aspektima često nezadovoljni. Ljubav prema profesiji čini da posao postane deo nas i sve što je manje od toga može biti mučenje.

Moja ljubav prema arhitekturi zaiskrila je na početku i razvijala se tokom studija. Odrasla sam u porodici posvećenoj umetnosti, od slikarstva do grafičkog i modnog dizajna, ali sam bila očarana filosofijom, sociologijom i samom kulturom življenja. Odabir arhitekture kao profesije bio je prirodan korak u skladu s mojim odrastanjem.

Recite nam više o vašem birou?

Arhideko Studio je osnovan sa ciljem pružanja sveobuhvatne usluge u oblasti arhitekture i dizajna. Volim da kažem je to naš prostor za kreativni razvoj, igraonica formi, boja i materijala, tkana po potrebi i senzibilitetu, kako samog klijenta tako i određene okoline, u kojoj će stari objekat dobiti zasluženo osveženje ili će nići novi objekat, u skladu sa prirodom. Vodim  veoma talentovan tim stručnjaka i nekolicinu spoljnjih saradnika na ostvarenju projekata koji sveobuhvatno odražavaju  našu  posvećenost izvrsnosti, funkcionalnosti i estetici u stvaranju prostora koji odgovaraju potrebama klijenata. Naš široki portfolio, od stambenih i komercijalnih objekata, do urbanističkog planiranja i dizajna enterijera čini i dugogodišnje iskustvo u oblasti konsaltinga i stručnog  nadzora, koje  nam dosta pomaže, kako na gradilištu, tako i kod samog projektovanja.

Na čemu trenutno radite i koji su vam planovi?

Trenutno radimo na nekoliko zanimljivih projekata, uključujući stambene komplekse, poslovne prostore i obnovu javnih objekata. Planovi za budućnost uključuju širenje biroa, kao i ulaganje u istraživanje novih materijala i tehnika u cilju stvaranja još inovativnijih i održivijih arhitektonskih rešenja.

Šta za vas predstavlja arhitektura?

“Arhitektura nije samo stvar tehnike i funkcionalnosti, već i senzibiliteta, mašte i poetike.” – Frank Gehry. Na stanovištu sam  da je arhitektura više od pukog dizajna i izgradnje objekata; ona je način na koji možemo oblikovati naše okruženje i kreirati prostor u kojem živimo, radimo i rastemo. Za mene, arhitektura predstavlja sintezu kreativnosti, inovacija i odgovornosti prema ljudima i planeti.

Kakva je prema vašem mišljenju arhitektura u Srbiji?

U entropijskom smislu, Srbija ne zaostaje za ostalim zemljama Balkana. Ratovi, bezakonje, “tranzicija” i nemaština su učinili svoje. Svedoci smo rapidnom padu standarda u svim društvenim oblastima. Arhitektura (samo) prati taj negativan trend. Kako bi mnogi savremenici rekli: “investitorski urbanizam i arhitektura”.

Na sreću, postoji pravilo da teško vreme rađa jake i visprene ljude te ostaje vera da se jedino znanjem, umećem i beskompromisnim profesionalnim stavom možemo odupreti toj negativnoj tendenciji.

Koliko je bitna edukacija mladih kadrova?

Edukacija mladih kadrova je ne samo bitna, već i neophodna za uspeh arhitektonske struke u budućnosti. Kroz kontinuirano obrazovanje i usavršavanje, mladi arhitekti mogu biti spremni da se suoče sa promenama i inovacijama koje će oblikovati način na koji planiramo i gradimo naše prostorno okruženje.

Šta je najvažnije za jednog arhitektu?

Mlade arhitekte poseduju karakterističnu bistrinu uma i hrabrost, koja je nesputana iskustvom. Hvataju se u koštac sa projektima, nesagledavajući realnu sliku kompletnog obima posla koje čine “XZY” dodatnih predradnji i međuradnji  koje mogu da ih na kraju dovedu u docnju, previd ili nesuglasice sa investitorom.

Uverena sam da je zadržavanje te hrabrosti i britkosti uma koje mladi sa sobom nose krucijalna u godinama pred njima zato što znanje nakon završenog formalnog školovanja i iskustvo zna da sa sobom donese nesigurnost , kolebljivost i neracionalne kompromise koje krase kolege sa malo dužim radnim stažom.

Za učenje, kraj puta ne postoji. Kraj puta je upravo zabluda, gordost i sujetа, da sve znamo, da smo sve videli, da nemamo ništa novo i korisno da naučimo.

Sve dok slušamo ljude oko sebe, istražujemo, postavljajamo  pitanja, možemo doći u poziciju da formiramo sopstveni izraz, koji će kao takav, kroz naše delo ostaviti trag.

Za kraj, verujem da je ključni faktor za uspeh arhitekte sposobnost da se prilagodi promenama i izazovima koje donosi arhitektonska struka. To uključuje razvoj veština i znanja, ali i spremnost da sarađuje sa drugima, kako bi se postigla holistička vizija projekta.

Imate li uzore u arhitekturi?

Ako bih morala  da se ugledam i pozovem na neki autoritet, zvezdu vodilju, neka to bude veliki Frank Gehry. Arhitektura  je  spoj umetnosti i nauke, koji ima moć da oblikuje živote ljudi i unapredi njihovu kvalitetu života.  Jedan je od velikana koji ističe važnost razumevanja ljudi i njihovih potreba u procesu projektovanja, istovremeno naglašavajući potrebu za inovativnošću i kreativnošću u stvaranju jedinstvenih, funkcionalnih i estetski privlačnih prostora.

Imate li savjet za naše čitaoce?

Budite radoznali i otvoreni za nove ideje u arhitekturi. Isključivo kroz istraživanje različitih stilova, materijala i tehnologija, možemo bolje razumeti kako arhitektura može unaprediti naš životni prostor i doprineti boljoj budućnosti.