IZAZOVI I PREDNOSTI OTVORENE SARADNJE KROZ PROJEKAT ENTERIJERA

Za hiCAD priredila: Maja Stojiljković Šipoš, specijalista BIM implementacija

U ovom broju prikazaćemo radni proces koji je proistekao na osnovu dugogodišnjeg poznanstva I prijateljstva, gde smo naše dosadašnje iskustvo pretočile u zajednički projekat enterijera. Ovaj vid saradnje uvek prate po koji izazovi, među kojima su neki uspeli da nadrastu i pokrenu jedan nov način sagledavanja. Nakon ovog iskustva pokrenula su se i dodatna pitanja o kojima s vremena na vreme promišljamo:

Šta je lepota za jednog arhitektu, investitora, izvođača ili posmatrača? Da li su to lepe i realistične vizualizacije ili je čini sklad nastao usled uklapanja fukncije, forme i konstrukcije? Koje su to nove tehnologije i parametri koji su danas u opticaju? Sigurna sam da su pogledi i stavovi veoma različiti.

Arhitekta Nataša Cakić, koja predstavlja i vodi projektnti biro Orbis art, dobila je projektni zadatak od strane investitora i krenule smo zajedno u priču realizacije projekta enterijera. Njeno dotadašnje iskustvo baziralo se na primeni softvera Autocad i Sketchup. U procesu realizacije već ima svoj tim za izvođenje enterijera, te je njeno iskustvo i talenat bio značajan pri početnoj inicijaciji ove saradnje. U komunikaciji sa klijentima mogla je lako i jasno da definiše njihove potrebe i na kreativan način da konkretna rešenja.

Kao BIM specijalista, u procesu implementacije BIM softvera, konstantno sam u kontaktu sa biroima koji koriste softver Archicad i već nekoliko godina pratim i delim iskustva pri upotrebi softvera koji se koriste u građevinarstvu. Poziv koji je stigao na temu enterijera je zapravo bio još jedan izazov za mene.

Zajedno smo se usaglasile da će model biti kreiran u Archicad-u, gde sam u radnim listovima postavljala dwg podloge na osnovu kojih se veoma lako modelovao kancelarijski prostor. Radni listovi su se takođe koristili za postavljanje dodatnih informacija I ideja kroz fotografije I skice koje smo delile. Već smo imale razvijeni šablon “Template”, što je olakšalo rad i logistiku realizacije projektne dokumentacije koju Archicad ima.

Na svakom narednom sastanku smo krenule da razmenjujemo ideje i da zajedno pratimo tok modelovanja. Razmena mišljenja i stavova pri timskoj saradnji je veoma značajna kako bi proces realizacije mogao nesmetano da se razvija. Kasnije sam uvidela da su ti momenti izazivali naš rast i spremnost da poboljšamo dosadašnji radni proces.

Prve probne vizualizacije rađene su u Archicad-u, koje su bile značajne za početne analize formi i sagledavanje prostora. Veoma efikasni u ovoj fazi su renderinzi zasnovani na belom modelu, gde još nisu jasno bile definisane teksture.

U fazi izrade konkretnih detalja nameštaja, testiranjem se utvrdilo da pojedini bibliotečki elementi se mogu modifikovati, te su bili primenjeni u određenim situacijama. Modelovanje sa alatkom Morph i primena kompleksnih profila su značajno olakšali proces modelovanja. Međutim iskoristile smo i opciju direktnog uvoza modela iz Sketchup-a, u situaciji gde je to bilo mnogo lakše izvesti u odnosu na modelovanje pojedinih amorfnih oblika direktno u Archicad-u. Samim uvozom Sketchup-ovih modela došlo je i do nagomilavanja atributa, naročito tekstura, te je u tom slučaju menadžer atributa bio veoma koristan za čišćenje pojedinih atributa koji nisu bili upotrebljeni u modelu.

Određene teksture su se kreirale direktno u Archicad-u, pojedine uvozile iz Sketchup-a i po potrebi modifikovale u Archicad-u. U kasnijem toku rada, veoma koristan se pokazao Enscape, koji ima direktnu vezu sa Archicad-om te smo na sastancima tokom razmene mišljenja pri izboru tekstura, mogle zajedno da uđemo direktno u model koji se prikazuje u Enscape-u, gde se vršila vizuelna provera.

Ovaj način je veoma zahvalan jer svaka promena iz Archicad-a se direktno ogleda i u Enscape-u, te se ova povezanost značajno koristila kada su se dodale teksture iz Enscap-a, te se direktno u Archicad-u mogla izvoditi finija podešavanja. Nedostatak ove komunikacije jesu sami elementi koje Enscape sadrži i koji izgledaju dosta ažurno spram trenutnih trendova, ali uveženi u Archicad su pojednostavljene geometrije i ne postoji opcija upravljanja i editovanja samih karakteristika. Po pitanju svetla, korišćeni su gotovi Archicad-ovi bibliotečki elementi koji su direktno postavljani u model, dok su za renderovanje korišćeni kao izvori svetlosti iz Archicad-a.

Primena veštačke inteligencije je omogućena putem integrisanog AI Vizualizatora u samom Archicad-u, gde smo imale priliku da se poigramo i vidimo putem predložene vizualizacije još jednu mogućnost i izazov u igri kreacije. Ovo iskustvo je pokazalo i istaklo bitnost timskog rada gde se na zahtevnim projektima enterijera povećava kreativnost i kvalitet realizacije projekta.