Karakteristike termoizolacionih materijala i projektnih rješenja koje utiču na energetsku efikasnost, ekološku podobnost i na dugovečnost objekta

  1. KONDENZ

 Kondenz u zidovima, dozvoljen postojećim propisima „uz uslov da se isuši za 90 dana u letnjem periodu“ ima često destruktivan uticaj ne samo na dugovečnost zidova, već i na potencijalnu opasnost po zdravlje stanara.

Po osnovnim postavkama građevinske fizike, kondenz u zidovima po pravilu nastaje u dvoslojnim zidovima (osnovni zid + termoizolacioni sloj) ili višeslojnim zidovima (sendvič zidovi, zidovi obloženi paronepropusnim oblogama), a kao interakcija povećanja parcijalnog pritiska zasićene pare i njenog nailaska na manje paropropusne slojeve i sniženja temperature sa jedne strane sloja slojevitog zida.

Kao neposredna posledica nepoštovanja principa građevinske fizike kod višeslojnih zidova – da paropropusnost zidova mora da raste „od unutra ka spolja“, pojava kondenza u fasadnim zidovima višestruko je opasna sa stanovišta dugovečnosti termoizolacione obloge i njene razgradnje, a posebno i sa stanovišta zdravlja stanara i njihovih pokolenja.

  1. OTPORNOST NA MRAZ

 Jako bitan i često opredeljujući faktor kod izbora materijala je i broj ciklusa otpornosti termoizolacionog materijala na mraz, pri uslovima promenljive vlažnosti u određenim klimatskim područjima.

Naime, posle višestrukih ciklusa „zamrzavanje-otopljavanje“, uz uticaj promenljive vlažnosti okolne sredine, materijal gubi termoizolaciona svojstva, što direktno utiče ne samo na energetsku efikasnost objekata, već i na povećanje troškova eksploatacije, troškova grejanja i hlađenja, kao i na samu dugovečnost termoizolacionog materijala…

Stoga je otpornost na mraz opredeljujući faktor kod izbora termoizolacionih materijala, ukoliko se pri proračunu energetske efikasnosti dobije kondenz u zidovima. Jer, iako je kondenz u fasadnim zidovima propisom dozvoljen „pod uslovom sušenja do 90 dana u letnjem periodu“, on pre svega nastaje za vreme grejne sezone u zimskom periodu, kada su mrazevi neizbežna pojava.

  1. OTPORNOST NA POŽAR

 Definitivno se moraju odvojiti kategorije lako zapaljivih ili “samogasivih” termoizolacionih materijala (gase se tek kada prestane direktno dejstvo plamena) i  negorivih materijala klase ( A1 I A2), uz otpornost na dejstvo požara klase EI ( EI 90 minuta do EI 180 minuta), gde je EI oznaka da materijal ne gubi svoja fizička (celovitost) i svoja izolaciona svojstva.

Ne sme se, u cilju socijalnog mira i pojeftinjenja kvadratnog metra stana, od prostora gde čovek sa porodicom provede 2/3 života stvoriti latentni izvor nesreća širih razmera sa najčešće tragičnim završetkom.

Stoga, treba se napraviti dodatno bodovanje kod izbora termoizolacionih materijala, kojim bi se napravila razlika između otpornosti na požar objekta koji se ispituju  na temperaturu požara od 1180 stepeni celzijusovih, pored negorivosti materijala, koja se ispituje na temperaturi do 800 stepeni celzijusovih i time ne garantuje normirana otpornost objekta na požar.

  1. TERMOIZOLACIJA FASADNIH ZIDOVA SPOLJA I UNUTRA

 Grejanjem ili hlađenjem vazduha u prostoriji se rešava posledica, ali ne i uzrok. Glavni uzrok promene temperature vazduha u prostoriji je promena temperature zidova.  Drugim rečima, kada grejemo ili hladimo prostoriju, mi pre svega grejemo ili hladimo zidove.

Ako su zidovi termoizolovani ne samo sa spoljašnje, već  sa unutrašnje strane, to direktno smanjuje troškove grejanja ili hlađenja objekta, stvarajući pri tome i mogućnost da se, recimo, u bolnicama, vrtićima, staračkim domovima i dr., postavljaju kreveti sa zaglavljem i uz fasadni zid.

Zato bi trebalo da se kod izbora termoizolacije uvede i bodovanje projektnih rešenja kojim je predviđena istovremena  termoizolacija i spolja i iznutra fasadnih zidova i zidova prema negrejanim prostorijama.

  1. TERMOIZOLACIJA MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE (PLAFONA I PODOVA)

Termoizolacija plafona je najveća nedorečenost u projektovanju energetski efikasne gradnje i osnovni uzrok daleko veće potrošnje energije u odnosu na proračunsku – pre svega za grejanje, ali i za hlađenje stambenog prostora.

Posebno kod višespratnih objekata izvedenih u sistemu masivnih armirano-betonskih zidova i ploča, kao i u skeletnim AB sistemima sa betonskim međuspratnim pločama, to je osnovni uzrok velike razlike između energije izmerene na ulazu u objekat i utroška energije merene kalorimetrima po stanovima u sumi ukupnog grejanog prostora u objektu, što u startu dezavuiše postavljanje mernih mesta utroška isporučene toplotne energije po stanovima, naravno na štetu stanara…

Naime, topao vazduh je lakši od hladnijeg i on će, krećući se naviše od grejnog tela (radijatora) ka plafonu, prvo zagrejati termički neizolovanu donju stranu AB međuspratne ploče iznad (plafon) i sa njom vezane AB zidove, pa će zatim grejati na projektovanu temperaturu vazduh po slojevima, odozgo naniže u prostoriji, a tek na posletku pod prostorije – počev od završne obloge poda, preko cementne košuljice i konačno do termoizolacionog sloja koji se, po inerciji postavlja odmah iznad međuspratne AB ploče.

Sa druge strane, armirani beton neposredno izložen temperaturnoj promeni, kao teži i gušći materijal, poseduje veliku toplotnu inerciju – duže zadržava toplotu (što je nepovoljno kod letnjih vrućina), ali se i znatno sporije zagreva (što je nepovoljno zimi).

Posledični gubitak toplotne energije na zagrevanje kompletne AB konstrukcije objekta preko zagrevanja neizolovanog plafona međuspratne AB ploče, može se jednostavno rešiti termoizolacijom plafona.

  1. RECIKLAŽA

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada koji nastaje kod rušenja ili rekonstrukcije objekata i njegovo ponovno korišćenje kroz novostvorene proizvode i jedan je od osnovnih postulata zaštite životne sredine i smanjenja emisije CO2 u atmosferu.

eksploatacije, adaptacije, rekonstrukcije, prenamene i konačno rušenja objekta nakon isteka njegovog veka trajanja ili posledica vanrednih situacija (zemljotres, poplave, požari) pre svega zavisi od ekološke podobnosti komponenti iz kojih se građevinski otpad sastoji, tehničke i tehnološke mogućnosti njihove prerade i konačno ekonomske isplativosti celog procesa transformacije građevinskog otpada u neki novi proizvod koji ima svoju upotrebnu vrednost.

Sa aspekta reciklaže termoizolacionih materijala, poseban problem predstavlja prisustvo raznih kancerogenih materijala kao što su fenolne i formaldehidne smole kod utilizacije raznih tipova mineralne vune, uključujući i alergene i kancerogenu prašinu koja se stvara pri njihovoj demontaži i utilizaciji, drastično povećanje koncentracije pentana i stirena kod ponovne prerade polistirena, cijanidne pare kod prerade PIR i PUR izolacije i sl.

PREDLOG BODOVANJA NAVEDENIH KARAKTERISTIKA MATERIJALA I PROJEKTNIH REŠENJA KOJI UTIČU NA ENERGETSKU EFIKASNOST OBJEKTA

 1T. Tabela Kondenz

(izvor – podaci se uzimaju iz projekta  građevinske fizike)

  • 1. Nema kondenza /10 bodova/
  • 2. Ima kondenza, isušivanje manje od 30 dana, isušuje se ka spolja (paropropusnost spoljašnjih slojeva veća od paropropusnosti unutrašnjih slojeva termoizolovanog zida) /8 bodova/
  • 3. Ima kondenza, isušivanje veće od 30 dana, isušuje se ka spolja (paropropusnost spoljašnjih slojeva veća od paropropusnosti unutrašnjih slojeva termoizolovanog zida) /6 bodova/
  • 4. Ima kondenza, isušivanje manje od 30 dana, isušuje se ka unutra (paropropusnost unutrašnjih slojeva veća od paropropusnosti spoljašnjih slojeva termoizolovanog zida) /3 boda/
  • 5. Ima kondenza, isušivanje veće od 30 dana, isušuje se ka unutra (paropropusnost unutrašnjih slojeva veća od paropropusnosti spoljašnjih slojeva termoizolovanog zida) /0 bodova/

2T. Tabela Otpornost na mraz

(izvor – rezultati ispitivanja ili sertifikati koje dostavlja proizvođač elemenata ili materijala koji ulaze u sastav fasadnih zidova)

  • 1. Otpornost na 75-100 ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja: F75 – F100 /10 bodova/
  • 2. Otpornost na 50-75 ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja: F50 – F75                        /8 bodova/
  • 3. Otpornost na 35-50 ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja: F35 – F50 /6 bodova/
  • 4. Otpornost na 10-35 ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja: F10 – F35 /3 boda/
  • 5. Nema podataka /0 bodova/

 

3T. Tabela otpornosti na požar i gorivosti termoizolacionog materijala

      (izvor- proizvođač dostavlja rezultate ispitivanja akreditovanih laboratorija)

  • 1. Samostalno štiti od požara (EI60-EI180), negoriv (A1, A2) /10 bodova/
  • 2. Doprinosi ili učestvuje u zaštiti od požara, negoriv (A1, A2) /8 bodova/
  • 3. Teško goriv (B,C), sa protivpožarnim razdelnicama od negorivih materijala /6 bodova/
  • 4. Goriv, samogasiv (D), sa protivpožarnim razdelnicama od negorivih materijala /3 boda/
  • 5. Goriv (E,F), bez protivpožarnih razdelnica /0 bodova/

4T. Tabela termoizolacije zidova spolja i iznutra

      (izvor- podaci se uzimaju iz projekta građevinske fizike)

  • 1. Zidovi između sredina različitih temperatura izolovani i sa spoljašnje i unutrašnje strane /10 bodova/
  • 2. Zidovi između sredina različitih temperatura izolovani spolja (sa hladnije strane) /8 bodova/
  • 3. Zidovi između sredina različitih temperatura izolovani iznutra (sa toplije strane), sa ventilisanim slojem za sprečavanje kondenza /6 bodova/
  • 4. Zidovi između sredina različitih temperatura izolovani iznutra (sa toplije strane), sa parnom branom za sprečavanje kondenza  /3 boda/
  • 5. Zidovi između sredina različitih temperatura izolovani iznutra (sa toplije strane), bez ventilacionog sloja ili bez parne brane za sprečavanje kondenza /0 bodova/

5T.  Tabela termičke izolovanosti međuspratne konstrukcije 

       (izvor- podaci se uzimaju iz projekta građevinske fizike)

  • 1. Međuspratna konstrukcija sa obostranom termoizolacijom (i plafona i podova), bez potkonstrukcije, sa atestom otpornosti na požar (EI) /10 bodova/
  • 2. Međuspratna konstrukcija sa termoizolacijom odozdo (plafona) bez potkonstrukcije i vazdušnog sloja, sa atestom otpornosti na požar (EI) /8 bodova/
  • 3. Međuspratna konstrukcija sa termoizolacijom odozdo (plafona) sa potkonstrukcijom i vazdušnim slojem, bez atesta na požar /6 bodova/
  • 4. Međuspratna konstrukcija sa termoizolacijom odozgo (poda) i atestom otpornosti na požar (EI) /3 boda/
  • 5. Međuspratna konstrukcija sa termoizolacijom odozgo (poda), bez atesta otpornosti na požar (EI) /0 bodova/

6T.  Tabela podobnosti za reciklažu

        (izvor – izjava o svojstvima data od strane proizvođača termoizolacionih   materijala)

  • 1. Po izjavi proizvođača, materijal se može potpuno reciklirati i u celosti primeniti za proizvodnju novih elemenata, ne sadrži štetne sastojke  /10 bodova/
  • 2. Po izjavi proizvođača, materijal se može potpuno reciklirati i delimično primeniti za proizvodnju novih elemenata uz preostali otpad, ne sadrži štetne sastojke /8 bodova/
  • 3. Po izjavi proizvođača, materijal se ne može reciklirati, ne sadrži štetne sastojke, ne zahteva posebno tretiranje otpada /6 bodova/
  • 4. Po izjavi proizvođača, materijal se ne može reciklirati, sadrži štetne sastojke, a postoji dostupna tehnologija za njihovo neutralisanje /3 boda/
  • 5. Po izjavi proizvođača, materijal se ne može reciklirati, sadrži štetne sastojke, ne postoji dostupna tehnologija za njihovo neutralisanje /0 bodova/

Simprolit d.o.o
Kostolačka 67 11 000 Beograd, Srbija
Telefon: +381 11 397 67 70
E-mail: simprolit@gmail.com
Web: simprolit.bgd@gmail.com

 

POVEZANI ČLANCI

Comments

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

NOVE OBJAVE