Linearni parkovi predstavljaju dragocjen resurs u savremenom urbanizmu, omogućavajući ekološku, socijalnu i estetsku integraciju urbanih sredina.

Autor teksta i ilustracija: Slobodan Maldini 

Linearni parkovi predstavljaju značajan aspekt savremenog urbanog planiranja, pružajući višestruke funkcionalne i estetske koristi gradovima u kontekstu urbanizacije i održivog razvoja. Ovaj koncept podrazumeva stvaranje dugih, uskih zelenih prostora koji prate prirodne ili veštačke linije u urbanim sredinama, kao što su rečne obale, staze nekadašnjih železnica, saobraćajni koridori ili granice između različitih delova grada. U arhitekturi i urbanizmu, linearni parkovi se često posmatraju kao rešenje za očuvanje ekoloških i pejzažnih vrednosti, dok istovremeno služe potrebama stanovništva za rekreativnim i kulturnim sadržajima.

Istorijski razvoj koncepta

Iako su koncepti linearnih parkova postojali i ranije, njihov razvoj je u velikoj meri povezan sa industrijskom revolucijom i rastom gradova u 19. i 20. veku. Infrastrukture poput železnica i industrijskih zona često su razdvajale urbane oblasti, a napuštanje ovih infrastruktura otvorilo je mogućnost za konverziju u zelene površine. Primer takvog transformativnog pristupa je High Line u Njujorku, linearni park nastao na mestu napuštene železnice, koji je postao ikoničan primer uspešne integracije prirode u visoko urbanizovane prostore.

Funkcija linearnih parkova

Linearni parkovi igraju ključnu ulogu u povezivanju različitih delova grada, stvarajući ekološke koridore koji omogućavaju slobodnu cirkulaciju pešaka, biciklista i korisnika drugih oblika nemotorizovanog saobraćaja. Oni takođe omogućavaju očuvanje biodiverziteta, pružajući utočište biljnim i životinjskim vrstama u urbanim sredinama. U gradovima sa visokim stepenom zagađenja i nedostatkom otvorenih prostora, linearni parkovi služe kao “pluća grada”, doprinoseći smanjenju zagađenja vazduha i stvaranju mikroklime koja ublažava efekat urbanih toplotnih ostrva.

Jedna od najvažnijih uloga linearnih parkova jeste poboljšanje kvaliteta života građana. Ovi parkovi često nude prostor za rekreaciju, sport, kulturne manifestacije i društvene interakcije. Prostor može biti organizovan tako da se prilagodi različitim korisnicima, od dece do starijih osoba, čime se povećava socijalna inkluzija.

Arhitektonska i urbanistička uloga

Iz perspektive arhitekture i urbanizma, linearni parkovi omogućavaju stvaranje dinamičnih prostora koji se prostiru kroz različite urbane morfologije. Oni integrišu prirodne elemente u urbani krajolik, čineći prelaz između izgrađenog i prirodnog okoliša fluidnijim. Arhitekti i urbanisti koriste linearne parkove kao sredstvo za redefinisanje urbanog prostora, posebno u zagušenim i visokourbanizovanim sredinama. Linearni park može biti katalizator revitalizacije delova grada, gde se napuštene ili nefunkcionalne oblasti pretvaraju u atraktivne destinacije za stanovnike i turiste.

Pored estetike, linearni parkovi omogućavaju arhitektama i urbanistima da integrišu elemente održivog razvoja, kao što su sistemi za prikupljanje kišnice, solarna rasveta i korišćenje prirodnih materijala. Takođe, ovi parkovi često služe kao platforma za inovacije u pejzažnoj arhitekturi, stvarajući interaktivne prostore u kojima se susreću priroda i tehnologija.

Primeri linearnih parkova

Pored već pomenutog High Line parka, primeri uspešnih linearnih parkova uključuju Ciclovia u Bogoti, Kolumbija, koja povezuje različite delove grada biciklističkom stazom kroz zeleni koridor, i Promenade Plantée u Parizu, prvi park ove vrste u svetu, nastao na mestu stare železničke pruge. Ovi primeri pokazuju kako linearni parkovi mogu postati ključni faktori urbane transformacije, stvarajući održive i društveno inkluzivne gradske prostore.

Zaključak

Linearni parkovi predstavljaju dragocen resurs u savremenom urbanizmu, omogućavajući ekološku, socijalnu i estetsku integraciju urbanih sredina. Njihova sposobnost da povežu različite delove grada i pruže višestruke koristi, od poboljšanja kvaliteta života do očuvanja prirodnih resursa, čini ih nezaobilaznim elementom u planiranju budućih gradova. Arhitekte i urbanisti treba da prepoznaju potencijal linearnih parkova ne samo kao mesta rekreacije, već i kao ključnih generatora urbane regeneracije i održivog razvoja.

Karakteristike linearnih parkova

Linearni parkovi imaju nekoliko ključnih karakteristika koje ih definišu kao poseban tip zelenih površina u urbanom okruženju. Evo najvažnijih karakteristika:

1. Prostorna forma i orijentacija

Linearni parkovi su karakteristični po svom izduženom obliku, koji se proteže duž prirodnih ili veštačkih linija, kao što su obale reka, stari železnički koridori, glavne saobraćajnice ili granice gradskih zona. Njihova dužina često premašuje širinu, čime se razlikuju od tradicionalnih parkova koji imaju kompaktniji oblik.

2. Prometni koridori

Ovi parkovi često služe kao prometni koridori za pešake i bicikliste, povezujući različite delove grada i omogućavajući lakše kretanje kroz urbano okruženje. Linearni parkovi smanjuju potrebu za upotrebom motorizovanih vozila, čime doprinose smanjenju zagađenja i promovisanju održive mobilnosti.

3. Ekološka vrednost

Zbog svoje dužine i povezanosti sa prirodnim elementima (kao što su reke, kanali, šume ili pojasevi zelenila), linearni parkovi igraju važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta. Oni mogu služiti kao ekološki koridori koji povezuju različite delove ekosistema i omogućavaju slobodno kretanje životinja i razmnožavanje biljnih vrsta u urbanim sredinama.

4. Socijalna integracija

Linearni parkovi omogućavaju građanima da se socijalno integrišu kroz raznovrsne aktivnosti, kao što su šetnje, trčanje, vožnja bicikla, piknici i društvena okupljanja. Oni pružaju prostor za susrete različitih grupa stanovništva, čime doprinose društvenoj koheziji.

5. Fleksibilnost upotrebe

Linearni parkovi mogu biti višenamenski prostori. U zavisnosti od dizajna, mogu uključivati različite rekreativne zone, igrališta, umetničke instalacije, bašte, prostore za sport i druge aktivnosti. Ova fleksibilnost čini ih privlačnim za različite starosne grupe i interesovanja.

6. Povezanost i pristupačnost

Jedna od glavnih karakteristika linearnog parka jeste njegova povezujuća funkcija. Linearni parkovi često spajaju različite delove grada koji su ranije bili odvojeni prirodnim ili infrastrukturnim barijerama. Omogućavaju bolju pristupačnost zelenoj infrastrukturi za sve građane, posebno one koji žive u gusto naseljenim delovima grada.

7. Klimatski efekat

Zeleni pojasevi koje čine linearni parkovi mogu značajno uticati na mikroklimu u urbanim sredinama. Oni pomažu u smanjenju temperature, posebno u letnjim mesecima, ublažavaju efekat urbanih toplotnih ostrva, i pružaju osećaj svežine i hlada u gusto izgrađenim gradskim područjima.

8. Revitalizacija prostora

Linearni parkovi često nastaju na mestu nekadašnjih industrijskih ili transportnih koridora, kao što su železničke pruge, koje su napuštene ili više nisu u funkciji. Njihova konverzija u parkove revitalizuje te prostore, čineći ih privlačnim i funkcionalnim za lokalnu zajednicu.

9. Estetika i dizajn

Arhitektonski i pejzažni dizajn igra ključnu ulogu u stvaranju vizuelnog identiteta linearnih parkova. Savremeni linearni parkovi često kombinuju elemente urbanog pejzaža sa prirodnim materijalima, stvarajući harmoničan prostor koji odgovara savremenim estetskim i funkcionalnim zahtevima.

10. Održivost

Linearni parkovi su često primer održive prakse u urbanom dizajnu. Koriste elemente kao što su sistemi za sakupljanje i filtriranje kišnice, održivo upravljanje otpadom, solarno osvetljenje i upotreba recikliranih materijala. Oni su takođe važni za smanjenje ugljeničnog otiska grada kroz promociju ekoloških aktivnosti i očuvanje zelenih površina.

Ove karakteristike čine linearne parkove jednim od ključnih elemenata urbanog razvoja, koji doprinosi boljem kvalitetu života, održivosti i ekološkoj ravnoteži u savremenim gradovima.

Elementi linearnog parka

Elementi linearnog parka predstavljaju ključne komponente koje oblikuju njegovu funkcionalnost, estetsku vrednost i održivost. Ovi elementi mogu varirati u zavisnosti od lokacije, svrhe i dizajna, ali generalno obuhvataju sledeće ključne komponente:

1. Zelene površine

Zelene površine su srž svakog parka, uključujući i linearne parkove. Ovi prostori mogu sadržati travnjake, žbunje, cvetne bašte, šume i druge biljne vrste koje doprinose biodiverzitetu i poboljšanju kvaliteta vazduha. Vegetacija takođe igra ulogu u kreiranju prijatnog okruženja, obezbeđivanju hlada i smanjenju efekta urbanih toplotnih ostrva.

2. Staze i šetališta

Staze su osnovni element linearnog parka, jer omogućavaju kretanje pešaka i biciklista. Staze su često glavni organizacioni element parka, povezujući različite delove i sadržaje. Mogu biti asfaltirane, popločane prirodnim materijalima ili čak zemljane, u zavisnosti od koncepta parka. Dizajn staza može uključivati krivudave puteve koji prate prirodne oblike terena ili linearne koridore koji prate infrastrukturne linije.

3. Vodni elementi

Vodni elementi, kao što su reke, kanali, potoci, jezera ili veštački bazeni, često su integralni deo linearnog parka. Ovi elementi doprinose ekološkom balansu parka, poboljšavaju mikroklimu i pružaju dodatnu estetsku vrednost. U nekim parkovima, vodeni elementi se koriste i za ekološke projekte poput sistema za prikupljanje kišnice ili pročišćavanje vode.

4. Pejzažni dizajn i arhitektura

Pejzažni dizajn igra ključnu ulogu u oblikovanju vizuelnog identiteta linearnog parka. Ovo uključuje planiranje i sadnju biljaka, stvaranje reljefnih karakteristika poput brežuljaka ili dolina, i postavljanje urbanog mobilijara. Pejzažni arhitekti često koriste kontraste između prirodnih i urbanih elemenata kako bi stvorili jedinstvene ambijente u linearnim parkovima.

5. Rekreativni prostori

Linearni parkovi obično uključuju prostore za rekreaciju, kao što su igrališta za decu, tereni za sport (poput košarkaških, teniskih ili fudbalskih terena), zone za trčanje i fitnes opremu. Ovi prostori su važni za promovisanje fizičke aktivnosti i zdravog načina života u urbanim sredinama.

6. Mesta za sedenje i odmor

U linearnim parkovima su često postavljene klupe, paviljoni, senice ili drugi oblici urbanog mobilijara koji pružaju mesta za odmor. Ova mesta omogućavaju posetiocima da zastanu, uživaju u prirodi, čitaju ili se druže. Dizajn ovih prostora može biti jednostavan ili vrlo sofisticiran, u zavisnosti od ukupnog koncepta parka.

7. Osveženje i usluge

Linearni parkovi mogu sadržati ugostiteljske objekte, kioske sa hranom i pićem, ili čak male kafiće koji pružaju posetiocima mogućnost osveženja tokom boravka u parku. Ovi sadržaji čine park privlačnijim za duži boravak i stvaraju dodatne prostore za socijalizaciju.

8. Osvetljenje

Rasveta je važan element linearnog parka, posebno kada se koristi kao prostor za šetnju ili rekreaciju u večernjim satima. Moderni linearni parkovi često koriste energetski efikasne sisteme, poput solarne rasvete, kako bi se smanjila potrošnja energije. Osvetljenje takođe ima estetsku ulogu, stvarajući prijatnu atmosferu noću i poboljšavajući sigurnost posetilaca.

9. Javni umetnički sadržaji

Linearni parkovi često sadrže umetničke instalacije, skulpture, murale ili druge vrste javne umetnosti. Ovi elementi doprinose kulturnom aspektu parka, stvarajući jedinstvenu identitetsku komponentu koja može reflektovati istoriju ili karakteristike lokalne zajednice.

10. Ekološke i održive tehnologije

Mnogi linearni parkovi danas integrišu ekološki održive tehnologije, kao što su sistemi za navodnjavanje koji koriste kišnicu, solarnu energiju za osvetljenje i reciklažu materijala. Ovi elementi doprinose smanjenju ekološkog otiska parka i promovišu održivi razvoj u urbanim sredinama.

11. Zona za društvene događaje i okupljanja

Linearni parkovi često sadrže prostore predviđene za kulturne i društvene događaje, kao što su koncerti, performansi, festivali ili pijace na otvorenom. Ovi prostori mogu biti fleksibilno dizajnirani kako bi odgovarali različitim vrstama okupljanja i manifestacija, čime park postaje vitalni deo društvenog života zajednice.

12. Saobraćajni elementi

U nekim slučajevima, linearni parkovi mogu biti integrisani sa postojećim ili novim transportnim sistemima, kao što su biciklističke staze, tramvajske linije ili čak stari železnički koloseci konvertovani u pešačke staze. Ovi elementi omogućavaju funkcionalnu povezanost parka sa gradskom infrastrukturom.

Ovi elementi čine linearni park dinamičnim i raznovrsnim prostorom koji zadovoljava različite potrebe stanovnika, od rekreacije i odmora do socijalne interakcije i kulturnih aktivnosti.

Šta čini dobar linearni park?

Dobar linearni park zavisi od više faktora koji zajedno doprinose funkcionalnosti, estetskoj vrednosti i održivosti prostora. Ovi faktori omogućavaju korisnicima da uživaju u parku i maksimalno iskoriste njegov potencijal. Evo ključnih aspekata koji definišu kvalitetan linearni park:

1. Povezanost i pristupačnost

Jedna od najvažnijih karakteristika dobrog linearnog parka jeste njegova sposobnost da poveže različite delove grada. Park treba da bude lako dostupan sa okolnih ulica, stambenih naselja i javnog prevoza. Dobro dizajnirane staze za pešake i bicikliste omogućavaju sigurno i ugodno kretanje kroz park, dok omogućavaju korisnicima da se povežu sa drugim urbanim sadržajima.

2. Funkcionalnost

Funkcionalan linearni park zadovoljava različite potrebe svojih korisnika. To može uključivati prostore za šetnju, trčanje, vožnju bicikla, sportske aktivnosti, ali i zone za odmor i relaksaciju. Ovaj balans između aktivnih i pasivnih sadržaja je ključan kako bi park bio atraktivan za širok spektar ljudi – od dece do starijih osoba.

3. Ekološki i održivi dizajn

Dobar linearni park koristi održive principe u svom dizajnu. To može uključivati upotrebu ekoloških materijala, sisteme za upravljanje vodom (poput prikupljanja kišnice), energetski efikasnu rasvetu (poput solarnih lampi) i očuvanje prirodnih resursa. Park treba da doprinosi očuvanju biodiverziteta, stvaranjem staništa za lokalne biljke i životinje, i poboljšanju kvaliteta vazduha i mikroklime u urbanom okruženju.

4. Estetska vrednost i pejzažni dizajn

Estetska privlačnost je ključna za doživljaj parka. Dobar pejzažni dizajn koristi raznovrsne biljne vrste, reljefne oblike, vodene površine i urbanistički mobilijar kako bi stvorio prostor koji je prijatan oku i poziva ljude da borave u njemu. Umetničke instalacije, pažljivo odabrana vegetacija i atraktivne staze dodatno obogaćuju prostor i čine ga mestom gde posetioci žele da se zadržavaju.

5. Sigurnost

Dobar linearni park mora da bude siguran za sve korisnike, u svim delovima dana. Osvetljenje treba da bude adekvatno, posebno duž glavnih staza i zona za odmor. Transparentnost prostora, odnosno mogućnost da se lako vide različiti delovi parka, doprinosi osećaju sigurnosti. Pristup hitnim službama i pravilna održavanje infrastrukture takođe su ključni za bezbednost posetilaca.

6. Fleksibilnost i multifunkcionalnost

Linearni park treba da bude fleksibilan kako bi se prilagodio različitim aktivnostima i događajima. Ovaj prostor može biti multifunkcionalan – prilagodljiv za društvene događaje, kulturne manifestacije, sport, rekreaciju i mirno uživanje u prirodi. Zona za okupljanje i prostor za igrališta, kao i prostore za umetničke instalacije, doprinosi raznovrsnosti i prilagodljivosti parka.

7. Društvena inkluzivnost

Dobar linearni park stvara inkluzivan prostor koji pozdravlja sve društvene grupe. Treba da bude dizajniran tako da bude pristupačan osobama sa invaliditetom, porodicama sa decom, starijim osobama i svima koji žele da koriste park. Socijalna inkluzija je ključna za stvaranje zajedničkog prostora gde se svi osećaju dobrodošlo i gde se podstiče društvena interakcija.

8. Održavanje i dugovečnost

Održavanje parka je presudno za njegov dugoročni uspeh. Kvalitetan park mora imati dobar plan održavanja kako bi biljke ostale zdrave, staze i mobiliari u dobrom stanju, a infrastruktura funkcionalna. Redovno održavanje osigurava da prostor bude prijatan i bezbedan za korišćenje u svakom trenutku.

9. Povezanost sa prirodom

Uprkos tome što se često nalazi u urbanim sredinama, dobar linearni park omogućava posetiocima da se povežu sa prirodom. Vegetacija, voda, životinjski svet i pejzažni elementi omogućavaju posetiocima da iskuse prirodne fenomene u gradskom okruženju. Prirodni pejzaži i materijali unutar parka takođe mogu doprineti smanjenju stresa i povećanju osećaja blagostanja kod korisnika.

10. Kulturni i edukativni sadržaji

Dobar linearni park može da integriše kulturne i edukativne elemente, kao što su umetničke instalacije, skulpture, interaktivne zone za učenje o prirodi ili istoriji lokalne zajednice. Edukativni sadržaji, poput tabli sa informacijama o flori, fauni ili ekosistemima, mogu biti dodata vrednost parka, doprinoseći svesti o ekologiji i održivom razvoju.

Svaki od ovih aspekata doprinosi tome da linearni park postane dinamičan, funkcionalan i atraktivan prostor koji služi kako lokalnim zajednicama, tako i posetiocima, omogućavajući im uživanje u prirodi i urbanim sadržajima u skladu sa savremenim principima održivosti.

Kako dizajnirati dobar linearni urbani park?

Dizajniranje dobrog linearnog urbanog parka zahteva pažljivo planiranje i integraciju različitih elemenata koji odgovaraju specifičnim potrebama korisnika, kao i urbanog i prirodnog konteksta u kojem se park nalazi. Evo ključnih koraka i principa koje treba slediti pri dizajnu:

1. Analiza lokacije i konteksta

Prvi korak u dizajniranju linearnog urbanog parka jeste detaljna analiza lokacije. Ovo podrazumeva:

• Prostorne karakteristike – treba ispitati postojeće prirodne i infrastrukturne elemente, kao što su tokovi reka, brežuljci, postojeće zgrade, saobraćajne mreže i druge barijere.
• Ekološki uslovi – razumevanje mikroklime, kvaliteta tla, postojećeg zelenila i lokalne faune. Ovo je važno za očuvanje i poboljšanje biodiverziteta.
• Društveni kontekst – analiza potreba i navika lokalnog stanovništva, kao i demografskih podataka, kako bi park odgovarao potrebama različitih društvenih grupa.

2. Jasno definisanje funkcija i svrhe

Funkcionalnost parka mora biti prilagođena njegovim korisnicima. Pre nego što se započne sa dizajnom, neophodno je odrediti koje će funkcije park imati:

• Rekreativne aktivnosti – staze za pešačenje, biciklizam, trčanje, tereni za sport i zone za rekreaciju.
• Društveni prostori – mesta za okupljanje, piknike, društvene događaje ili kulturne manifestacije.
• Mirne zone – prostori za odmor, meditaciju, čitanje ili uživanje u prirodi.
• Ekološke funkcije – kao što su očuvanje prirodnih staništa, pročišćavanje vazduha, smanjenje buke i poboljšanje kvaliteta života.

3. Dizajn staza i povezanosti

Staze su osnovni element linearnog parka i ključno je da budu dizajnirane sa pažnjom:

• Povezivanje tačaka interesa – staze treba da vode korisnike kroz ključne tačke parka, povezujući različite zone, kao što su igrališta, rekreativne površine, vidikovci i zone za odmor.
• Različiti tipovi staza – obezbediti odvojene staze za pešake, bicikliste i trkače kako bi se izbegli konflikti između korisnika. Koristiti različite materijale za obeležavanje ovih staza, poput šljunka, drvenih dasaka, ili asfalta.
• Pristupačnost – dizajn mora omogućiti lak pristup osobama sa invaliditetom, porodicama sa kolicima i starijim osobama.

4. Pejzažni dizajn i vegetacija

Dobar linearni park koristi vegetaciju kao ključni element u dizajnu:

• Autohtone vrste – izbor biljaka koje su autohtone i prilagođene lokalnim uslovima kako bi se smanjili troškovi održavanja i unapredila ekološka funkcija parka.
• Zelene barijere – korišćenje drveća i žbunja za kreiranje prirodnih barijera između saobraćajnih zona i prostora za rekreaciju.
• Sezonski interes – sadnja biljaka koje cvetaju u različitim sezonama ili imaju zanimljive boje u jesen i zimu kako bi park bio atraktivan tokom cele godine.

5. Integracija vodenih elemenata

Voda je često centralni element u linearnim parkovima i može se integrisati na različite načine:

• Prirodni tokovi – očuvanje i revitalizacija reka ili potoka koji prolaze kroz park.
• Veštački vodeni elementi – fontane, jezera ili vodeni vrtovi mogu doprineti estetici i poboljšanju mikroklime.
• Ekološke funkcije – korišćenje vodnih elemenata za sakupljanje kišnice, prirodno filtriranje vode i poboljšanje ekosistema.

6. Urbani mobilijar i oprema

Mobilijar je važan deo svakog parka i mora biti funkcionalan i estetski uklopljen u celokupan dizajn:

• Klupe i stolovi – postaviti mesta za sedenje i okupljanje na ključnim tačkama, kao što su vidikovci, igrališta i pešačke staze.
• Rasveta – energetski efikasna rasveta (poput solarnih lampi) koja omogućava korišćenje parka i noću, ali i doprinosi sigurnosti.
• Mobilijar za sport i rekreaciju – uključiti opremu za fitnes na otvorenom, sportske terene, igrališta za decu i zone za opuštanje.

7. Korišćenje održivih materijala

Pri dizajnu parka važno je koristiti materijale koji su ekološki prihvatljivi i dugotrajni:

• Reciklirani materijali – korišćenje recikliranih materijala za staze, klupe ili paviljone.
• Održiva gradnja – izgradnja infrastrukture koja ne narušava prirodnu sredinu i ima nizak ekološki otisak.

8. Društvena interakcija i fleksibilni prostori

Linearni park treba da podstiče društvenu interakciju i bude prilagodljiv različitim događajima:

• Zona za događaje – kreirati prostore koji mogu služiti za organizaciju kulturnih, umetničkih ili sportskih manifestacija, poput amfiteatara na otvorenom ili prostora za privremene instalacije.
• Fleksibilnost prostora – omogućiti modularne prostore koji se mogu koristiti u različite svrhe, od vežbanja na otvorenom do okupljanja zajednice.

9. Sigurnost i održavanje

Sigurnost je prioritet u svakom urbanom parku:

• Vizuelna transparentnost – dizajn mora omogućiti dobru vidljivost i otvorenost prostora kako bi se korisnici osećali sigurno.
• Redovno održavanje – obezbediti plan redovnog održavanja zelene površine, infrastrukture, vodenih elemenata i mobilijara.

10. Interakcija sa zajednicom

Uključenje lokalne zajednice u proces dizajna povećava šanse za uspešan park:

• Participativni dizajn – organizovati radionice sa stanovnicima i korisnicima parka kako bi se razumeli njihovi zahtevi i ideje.
• Edukativni elementi – postaviti informativne table koje objašnjavaju značaj ekoloških i održivih rešenja u parku, kao i informacije o lokalnoj flori i fauni.

Dizajn linearnog urbanog parka zahteva balans između funkcionalnosti, estetike, održivosti i društvenih potreba. Uspostavljanjem jasnih ciljeva i uključivanjem ekoloških principa, može se stvoriti prostor koji doprinosi kako fizičkom, tako i mentalnom blagostanju korisnika, a istovremeno poboljšava kvalitet života u urbanoj sredini.