Kao neposredna posledica nepoštovanja osnovnog principa građevinske fizike kod višeslojnih zidova da paropropusnost zidova mora da raste „od unutra ka spolja“ javlja se kondenz u fasadnim zidovima, višestruko opasan sa stanovišta dugovečnosti termoizolacione obloge i njene razgradnje, a posebno sa stanovišta zdravlja stanara.

U mnogim zemljama, pojava kondenza u zidovima je zabranjena propisima. Međutim, u svetskim razmerama jak lobi proizvođača termoizolacionih materijala uspeo je da relativizuje uticaj kondenza, uvodeći čak i dozvolu pojave kondenza u fasadnim zidovima, pod uslovom „da se kondenz u zidovima isuči za manje od 90 dana u letnjim mesecima“. Prevedeno, to znači da se kondenz koji se javlja u grejnoj sezoni, od novembra do aprila, mora osušiti do kraja leta, te će zid biti „suv“, bez kondenza, samo tri meseca u toku jeseni, kada to skoro i da nema značaja u odnosu na druge mesece.

Iako kondenz koji se pretežno javlja u zimskim mesecima na niskim temperaturama prelazi u led, koji devastira i razgrađuje strukturu termoizolacione obloge, te za posledicu ima da posle određenog broja ciklusa zamrzavanja isti termoizolaciona obloga gubi svoja fizičko-mehanička svojstva, isti lobi je, kroz prethodno finansirane norme i pravila, oslobodio proizvođače termoizolacionih materijala obaveze da u svojim izjavama o svojstvima navedu i otpornost na mraz, kao jednu od osnovnih karakteristika bitnu za dugovečnost fasadnih materijala, sklopova i konstrukcija u celom.

Posledica toga je da će takva termoizolacija sa svakim procentom vlage gubiti na desetine procenata svojih izolacionih sposobnosti, a njena dezintegracija posle 15-20 godina zahtevaće ne mala materijalna sredstva za njenu obnovu, s tim da će se, pored troškova za demontažu stare i montažu nove termoizolacije, morati odvojiti i znatna materijalna sredstva za utilizaciju otpada, prepunog štetnih fenolnih i formaldehidnih smola koje su do skora bile jedino tehnološko rešenje u proizvodnji.

Međutim, daleko opasnije posledice po korisnike termoizolovanog  prostora sa kondenzom i vlagom su ne samo u pojavi gljivica, buđi, memle i produkata raspadanja, već i patogena svojstva koja takva sredina poprima, služeći kao pogodna sredina i bio-rezervoar za razne viruse i bakterije, od običnih pa do mogućih u ne tako dalekoj budućnosti supervirusa i superbakterija, koji se u njima mogu razviti i trajati sve do njihovog oslobađanja u bližoj ili daljoj budućnosti.

Prisustvo opasnih virusa i po život opasnih bakterija u našoj sredini nije nikakva novost, samo što to nije privlačilo široku pažnju, a podaci o stepenu zaraženosti iznošeni su isključivo na specijalizovanim naučnim skupovima.

Među njima, kao posebno opasne po zdravlje populacije, izdvajaju se virusi koksaki i korona, a od bakterija legionela.

 Virus Koksaki (Coxsackie)

Virus Koksaki (Coxsackie) koji može izazvati zapaljenja mozga i moždanice, paralizu, upalu mišića grudnog koša sa oštrim bolovima u plućima, zapaljenje srčanog mišića i srčane maramice pa sve do oboljenja nervnog sistema prisutan je u mnogim javnim objektima masovnog okupljanja ljudi, sa zatvorenim sistemom ventilacije i klimatizacije, uključujući i bolnice, objekte javne uprave, objekte velikih poslovnih sistema i sl.

Iako se po nekim iznetim podacima sa naučnih skupova procenat zaraženih ovim virusom kreće iznad 60% ljudi koji duže borave u takvim objektima, ohrabrujući su podaci da je velika većina njih asimptomatska, sa blagim ili nikakvim reakcijama na prisustvo virusa u njihovom organizmu.

Međutim, obeshrabrujući su podaci da su svake pete do sedme godine koksaki (Coxsackie) virusi jači i opasniji i izazivaju teža oboljenja nego ranije…

Posebno su zabrinjavajući podaci da virusi, koji ne mogu da se razmnožavaju van tela domaćina, mogu i da kristalizuju.

Pri tome, kristalizovani virusi zadržavaju sposobnost infekcije prelazeći u neaktivan virion.

Međutim, ulaskom u ćeliju virion postaje aktivan tj. virus, koji u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom i koristi ga za sopstveno razmnožavanje.

Virus Covid-19

Virus Covid-19 ili Korona je aktuelni pandemijski virus, još uvek neispitan, ali sa dramatičnim posledicama po društvo u celini.

Svedoci smo natčovečanskih napora posebno medicinskih radnika u borbi protiv pandemije svetskih razmera

Nesumnjivo je da će se, pre ili kasnije, sa vakcinama ili bez njih, i ova pandemija završiti, poput ranijih (Španska groznica 1918.g. sa preko 50 miliona preminulih, Azijski grip 1957.g. sa preko 14 hiljada preminulih, Hongkonški grip 1968 sa preko milion preminulih, Hiv/Sida 1981-20 sa preko 35 miliona preminulih, Sars virus 2002-03 sa 774 preminulih, Ptičiji grip 2003-07  sa preko 300 preminulih, Svinjski grip 2009 sa oko 575 hiljada preminulih, Mers-Cov 2012-19 na Arapskom poluostrvu sa 858 preminulih, Ebola 2013-16 sa 11.325 preminulih, Covid-19 sa, na dan 20.12.2020 1,700.000 preminulih).

Virus Covid-19 ne može dugo preživeti van domaćina, najviše nekoliko dana, zavisno na kojoj se podlozi nalazi. Smatra se da će pandemija nestati kada se postigne kolektivni imunitet, koji se javlja kada većina pojedinaca u zajednici razvije imunitet na bolest što onemogućava prenos infekcije – tako je, teoretski govoreći, cela zajednica zaštićena, ne samo oni koji su imuni, jer virus više nema na koga da pređe.

 Bakterija Legionela

Bakterija Legionela (Legionella pneumophila) uzročnik je Legionarske bolesti, teškog oblika zapaljenja pluća.

Prema podacima koje je iznela prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnik u jednom od instituta VMA, do sada je u zemljama Evropske unije  prijavljeno 600 epidemija Legionarske bolesti.

Bolest nastaje kada bakterija sa sitnim kapljicama dospe u plućne alveole, kada se kao posledica javlja atipična upala pluća nazvana legionarska bolest, ili blaži oblik – pontijačna groznica.

Kada se Legionarska bolest javi u teškom kliničkom obliku, osim pluća mogu biti zahvaćeni i jetra, bubrezi, probavni trakt i centralni nervni sistem.

Legionela je tolerantna na hlor i otporna na proces hlorizacije vode. Takođe može kolonizovati vodovodnu distributivnu mrežu što predstavlja važan put širenja legionela, koje na taj način mogu dospeti do bolnica, rekreativnih centara, domaćinstava. Legionela se lako održava i razmnožava u vlažnoj sredini, pa izvori kontaminiranih aerosola čijim se udisajem prenosi infekcija mogu biti i sistemi za klimatizaciju objekata kao što su bolnice, hoteli ili pansioni, a moguć je i prenos sa čoveka na čoveka.

Legionela najbolje uspeva u vlažnoj sredini, stajaćim vodama i vodenim sistemima koji nisu dobro održavani, pa se epidemije legionarske bolesti najčešće se prijavljuju u hotelima, ustanovama za dugotrajnu negu i bolnicama, gde se Legionarska bolest najčešće javlja nakon udisanja aerosola koji sadrže legionele iz tuševa, određene medicinske opreme (npr. Respiratorne opreme), rashladnih tornjeva, hidro-masažnih kada, opreme za hidroterapiju…

Očekuje se da će slučajevi i izbijanja epidemija legionela i dalje predstavljati veliko zdravstveno opterećenje kao i pre pandemije COVID-19. Izloženost ovim uslovima je veoma problematična, posebno nakon zatvaranja zgrada ili drastičnog smanjenja radnog osoblja usled pandemije.

Smanjena potrošnja vode može prouzrokovati stagnaciju vode u vodenim sistemima zgrada, povećavajući rizik za rast i širenje legionele i njenih prirodnih rezervoara u životnoj sredini, ameba koje slobodno žive u vlažnoj sredini.

Posebno se preporučuju posebne specifične mere za ponovno otvaranje nakon dužih isključenja. Kao što je opisano u novim smernicama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SZO, pretnja se odnosi i na fontane sa vodom, prskalice i milione vodenih rashladnih sistema na vrhu komercijalnih zgrada.

Bakterijske ko-infekcije

Prema Nikolasu J. Ašboltu ( Nicholas J. Ashbolt) sa univerziteta u Alberti (Edmunton, Kanada), dve su ključne lekcije iz prošlih razarajućih pandemija:

Prva naučena lekcija je da je većina smrtnih slučajeva bila usled bakterijskih       ko-infekcija. Izveštaji o ko-infekciji respiratornim patogenima u trenutnoj pandemiji koronavirusa (COVID-19) su u porastu u celom svetu.

Nedavno su Prof. Dr. Zhou i njegove kolege sa klinike u Wuhanu, Kina, izvestili da su 50% pacijenata sa COVID-19 koji su umrli imali sekundarne bakterijske infekcije, uključujući i bakterijama otpornim na antibiotike.

Posebno je istaknuta ko-infekcija legionelom i COVID-19 kod pacijenata, što može biti fatalno ako se ne leči, izazivajući tešku upalu pluća sa letalnim ishodom, a koja se najčešće javlja kod osetljivih osoba i osoba sa ko-morbidnim stanjem ili imuno-supresijom.

Zato je razuman predlog da pacijenti sa COVID-19 budu pregledani i na legionelu, što je posebno važno jer su znaci i simptomi obe infekcije slični.

Druga naučena lekcija je da su stope mortaliteta i težine bile veće nakon pandemija. Infekcije COVID-19 mogu predisponirati pacijente na ko-infekcije legionelom povezane sa kasnijim talasima infekcija i posledično predstavljaju ozbiljnu pretnju visoko rizičnim pacijentima COVID-19 nakon vrhunca pandemije, što može dovesti do povećanja bolesti, njihove težine i visoki mortalitet.

Očekuje se da će slučajevi i izbijanja epidemija legionela i dalje predstavljati veliko zdravstveno opterećenje kao i pre pandemije COVID-19, posebno nakon zatvaranja poslovnih objekata i tržnih centara ili drastičnog smanjenja radnog osoblja usled pandemije.

I dok se eliminacija bakterija legionele u stajaćim vodama rešava pražnjenjem ustajale vode i njenom zamenom svežom, zagrevanjem na temperaturi do 70⁰C,         bakar-srebro jonizacijom i drugim sličnim postupcima, ne postoji rešenje za potpunu  eliminaciju bakterija iz vlažnih termoizolacionih slojeva paronepropusnih fasadnih zidova.

Kao što je prethodno primenjeno tokom pandemije gripa H1N1, nove preporuke za period pandemije nakon COVID-19 biće važne za sprečavanje posledica ko-infekcije bakterijske upale pluća i izbegavanje neočekivanog povećanja smrtnosti.

Posebno zabrinjava moguća mutacija virusa Covid-19 ili nekih još opasnijih virusa koji se mogu pojaviti u skoroj budućnosti u simbiozi sa bakterijom legionela ili virusom koksaki, što se može posmatrati kao verovatni scenario novih pandemija

Strašno je što takva kombinacija u vlažnim i zidovima sa kondenzom nema rok trajanja, zbog trajnosti bakterije legionela i virusa koksaki u vlažnim sredinama”.

Stoga neizostavno i u što kraćem roku treba zabraniti projektna rešenja termoizolacije zidova koja rezultuju kondenzom u zidovima, bez ikakvih uslova isušivanja kondenza u letnjem periodu, jer će na taj način virus samo kristalizovati u neaktivan virion, koji će se aktivirati već pri pojavi kondenza sledeće grejne sezone!

U suprotnom, nije isključeno – čak je i vrlo moguće – da u kondenzu zidova  svojim pokolenjima ostavimo opasno nasledstvo…

Najjednostavnije rešenje je gradnja objekata u Simprolit sistemu, sa zidovima u kojim nema kondenza, sa ekološkim, dugovečnim, energetski veoma efikasnim i ekonomski  isplativim karakteristikama, kako u samoj gradnji, tako i kasnije, u eksploataciji.

Autor Simprolit sistema^®

Milan Dević, D.Civ.Eng.
Akademik Medjunarodne akademije tehnologičnih nauka
Akademik Ruske inženjerske akademije
Doktor tehnologije gradjenja i inženjeringa u gradjevinarstvu