Marija Simeunović, arhitekta, poslovni konsultant, sertifikovani trener i mentor sa dugogodišnjim korporativnim i preduzetničkim iskustvom. Marija je autorica online programa Arhitektura biznisa, koji uspješno pomaže arhitektama iz regiona da unaprede svoje biznise kroz bolju organizaciju, efikasniji rad u timu i razvoj starteškog poslovnog razmišljanja. Sve metode i tehnike koje podučava prošla je i testirala u sopstevnoj praksi.

Piše: Marija Simeunović

Ovo je tema sa kojom se gotovo svakodnevno bavim u radu sa svojim klijentima. Iako na tržištu postoje ograničenja poput nelojalne konkurencije, tu je čitav niz aktivnosti koje arhitekte mogu da preduzmu kako bi uvećali svoj profit. Za početak, važno je da realno sagledaju svoje usluge, gde tačno počinju i kada se završavaju, koliko im je potrebno vremena za izradu projekata i koliko će biti planiranih izmena, a koliko još vremena ide za sve ostale aktivnosti od sastanaka do administracije. Veliki potencijal je i u boljem razumevanju nivoa vrednosti, koju kroz svoj rad pružaju klijentima. To sve može da utiče na unapređenje u formiranju usluga i cena, pa samim tim i na povećanje profitabilnosti.

Autor fotografija: Milica Rašković

Koje su to dodatne vrednosti koje arhitekte pružaju klijentima, a nisu ih svesni, pa ih ne naplaćuju?

Iako većina dizajnera enterijera misli da klijenti od njih kupuju dizajn ili projekat, u realnosti klijenti žele i dobijaju mnogo više:

• Podršku osobe od poverenja.
• Pouzdane savetnike u donošenju važnih odluka.
• Nekoga ko “čuva” njihovu investiciju i vreme.
• Kreativca koji će im pomoći da budu posebni u svom okruženju.
• Psihologa koji će čuti šta im je stvarno važno i preneti to u prostor.
• Saveznika u važnom životnom ili poslovnom poduhvatu.

Zato je važno da arhitekte govore o tome prilikom pregovora i imaju u vidu prilikom formiranja i komunikacije svoje cene.

Kakav je najčešći odnos arhitekata prema novcu i profitu?

Moj utisak je da se arhitekte u startu ne bave peviše profitom, već je to tema koja kasnije stigne na red. Arhitektonski biroi se razvijaju organski, iz struke i prirodno je da arhitekte najveću pažnju na početku posvećuju razvoju svojih strukovnih veština i znanja, a tu je i velika ljubav ka profesiji. Kada u nekom trenutku finansijska satisfakcija neispuni očekivanja, krenu više pažnje da posvećuju svojim ponudama, pregovorima, naplati, ugovorima i samoj organizaciji posla. Raduje me što sve više arhitekata počinje ozbiljnije da se bavi poslovanjem, što im donosi više stabilnosti i mogućnosti za dalji rast. Posebno bih pozdravila iskorake koje arhitekte prave u promotivnim i prodajnim aktivnostima, jer znam koliko je to većini strano, čak stresno i zahteva posebnu energiju i angažovanje.

Koji su najčešći razlozi za neprofitabinost arhitektonskih biroa?

Veliki broj vlasnika biroa ne meri koliko sati se troši na koje delove projekta, pa samim tim ne znaju koliko im je koji projekat zapravo profitabilan.Takođe imaju veliki broj nenaplaćenih sati u različitim aktivnostima, koje nisu osvestili da su deo usluge, pa nisu naplatili. Prihvataju sve poslove bez ideje koliko su profitabilni i tako dobrim delom popunjavaju svoje kapacitete projektima sa kojima su realno na nuli ili u malom plusu. Dešava se da arhitekte nemaju definisane procese rada i iznova osmišljavaju način rada u odnosu na svaki novi projekat ili klijenta. To može da utiče na vreme potrebno za realizaciju projekta. Problem može da bude i kada u timu svako radi “po svom”, pa ima dosta izmena i troši se dodatno vreme za postizanje željenog standarda kvaliteta. Dosta uticaja na profit ima i odnos kao i komunikacija sa klijentom. Kada nije odgovarajuća i blagovremena, kada se okviri projekta ne usaglase sa klijentom može doći do problema sa naplatom.

Da li arhitekte treba da naplaćuju konsultacije, kao što to na primer rade advokati?

I dalje mi je čudno koliko se retko arhitekte angažuju kao konsultanti kada se kupuju nekretnine. Najčešće i arhitekte i klijenti usluge projektovanja i dizajna vezuju za “proizvodnju” dokumentacije, crteža ili slika i  klijenti to plaćaju. Međutim, pored finalnog projekta ili dizajnerskog rešenja, kao i unutar njega ugrađeno je mnogo dragocenih i vrednih saveta i smernica koje vrlo konkretno i merljivo štede klijentima novac i vreme ili im čak pomažu da zarade više na svojim nekretninama ili prostorima koje koriste za svoje biznise. Naplaćivanje konsultacija bi doprinelo da i arhitekte i klijenti imaju više svesti o vrednosti koja se kreira  tokom procesa projektovanja ili dizajniranja bilo kog prostora.