Dinamična je sa dosta mladih arhitektonskih praksi i profesionalaca koji proizvode kvalitetne i zanimljive projekte, sa kojima smo se sretali na različitim stručnim konferencijama i izložbama kojima smo prisustvovali u zadnjem periodu.
Intervju sa osnivačima MAIN ARCHITECTS-a: Marko Matejić i Nikola Ivković,(fotografija: Marko Simić).
Marko Matejić (Beograd, Srbija, 1983) i Nikola Ivković (Beograd, Srbija, 1985) su osnivači i direktori arhitektonskog studija MAIN architects (Beograd, Srbija,2017). Zajedno su studirali na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na kome su diplomirali na Master akademskim studijama 2009. godine. Imaju 15 godina iskustva u arhitektonskoj praksi i 10 godina iskustva u projekt menadžmentu na arhitektonskim projektima.
U julskom broju časopisa m-Kvadrat razgovaramo sa osnivačima MAIN ARCHITECTS-a iz Beograda, Markom Matejić i Nikolom Ivković. Pričali smo o arhitekturi, ljubavi prema istoj, projektima na kojima rade, te o onima koji su u najavi.
Za početak recite nam nešto vise o sebi?
Nas dvojica često ističemo da smo iz „radničke klase“, da tako kažemo. Nemamo prethodi arhitektonski pedigre (hahaha) ili porodično nasledstvo, barem ono materijalno. Naši roditelji su se bavili poslovima kojima su zarađivali za život, pa smo i mi tako vaspitavani. Možda ovo zvuči trivijalno i patetično, ali smo kroz godine bavljenja arhitekturom shvatili da nas to ustvari definiše. Iz tog svakodnevnog „backgrounda“ proističe i naš pristup i razumevanje arhitekture kao biznisa. Uvek naglašavamo da za nas arhitektura nije hobi, već biznis, iako volimo biznis kojim se bavimo. Iz ovoga proističe i naš odnos prema našem poslu i arhitekturi, ali i naš odnos i način komunikacije prema klijentima.
Otkud ljubav prema arhitekturi?
Kao i svaka druga ljubav, dođe neplanirano ali posle ne možeš bez nje, mada se često pitaš šta ti je to trebalo u životu.
Kako je krenula vaša priča u svijet arhitekture?
Obojica smo još od malih nogu kroz različite faze igranja i odrastanja pokazivali određeni nivo interesovanja za ono što ćemo kasnije definisati kao arhitekturu. Ipak, u različitim trenucima života smo shvatili da je arhitektura ono čime želimo da se bavimo u životu (veći deo vremena, hahaha). Na primer, prvi (Nikola) je odmah nakon srednje škole pokazao interesovanje za arhitekturu i potpuno se navukao na nju na pripremama za prijemni ispit kod čuvenog Tedija, dok je drugi (Marko) shvatio da želi da se oproba u arhitekturi tek na drugoj godini studija na Šumarskom fakultetu u Beogradu i prijavio se na pripreme kod čuvenog čika Mike Čanka. Može se reći da je obojici na tim pripremama za prijemni ispit krenuo arhitektonski staž.
Na kojim projektima trenutno radite, a koji su vam u najavi?
U toku godine u proseku radimo na 50 različitih projekata u Srbiji, ali i inostranstvu (SAD, Austrija i region – Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina). U proseku istovremeno radimo na 25 projekata različite veličine i programa, od čega je pola projekata u inostranstvu, a druga polovina u Srbiji. Trenutno u Finiksu u SAD radimo na nekoliko projekata „single family homes“ (jednoporodičnih kuća), „townhomes“ (kuća u nizu), kondominijuma i „multi-family“ (višeporodičnih) stambenih zgrada, sa tamošnjom arhitektonskom firmom sa kojom već 11 godina imamo saradnju. U Beču, trenutno radimo projekat enterijera za stan. Od domaćih projekata trenutno radimo na više stambenih projekata od adaptacije nekoliko stanova (projekti enterijera), preko projekata porodičnih kuća – rekonstrukcija i dogradnja porodične vile na Dedinju (600m2), porodična kuća u Svilajncu (500m2), do većih projekata stambeno-poslovnih zgrada (10 000m2) i stambeno-poslovnih kompleksa (50 000m2) sa pratećim sadržajima – predškolska ustanova, motel, spa, trgovina i ugostiteljstvo.
Pored stambenih projekata, najviše radimo poslovne prostore. Od tek završenih i tekućih projekata istakli bismo poslovni prostor i televizijski studio za regionalni centar Bloomberg Adria u Beogradu (600m2) u okviru Navigatora 2 sa regionalnim predstavništvima u Zagrebu (200m2), Ljubljani (270m2), Sarajevu (160m2) i Skoplju (200m2); Arena sport TV u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju; kao i Euronews, Arena sport TV i Portal 24/7 poslovni prostor sa televizijskim studijima u okviru rekonstruisanog Sava Centra (6000m2). U toku je i projekat za fabriku autobusa (10 000m2), koji nam je programski posebno zanimljiv. Kao što vidite kod nas je uvek zanimljivo i dinamično. Veliki broj različitih projekata istovremeno nekome sa strane možda izgleda dosta haotično i nemoguće iskordinisati, ali naš tim je uigran i navikao je na takvu vrstu funkcionisanja. Kolege su navikle da u toku nedelje rade na nekoliko različitih projekata. Planiranje resursa, jasna hijerarhija u timu i podela posla, jasna i pravovremena koordinacija i komunikacija, kao i standardizacija rada veoma su značajni alati koji nam pomažu da sve to postignemo.
Recite nam vise o vašem studiju.
MAIN Architects smo osnovali u septembru 2017. godine, što znači da smo ove godine u septembru proslavili 5 godina. MAIN architects je rezultat našeg dugogodišnjeg prijateljstva započetog još pre 15 godina tokom studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon završenih studija 2009. godine obojica smo godinu dana sarađivali sa profesorom Branislavom Mitrovićem (kod koga smo i diplomirali), na nekoliko konkursnih rešenja. Nakon toga, svako je imao svoj put. A putevi su nam bili različiti.
Jedan od nas dvojice (Marko) je nakon studija upisao doktorske studije i tri godine radio u nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kao saradnik u nastavi. Nažalost pisanje doktorata nije priveo kraju, zbog sve većeg angažovanja u arhitektonskoj praksi. U periodu od 2010. do 2017. godine radio je kao freelancer na projektima u Srbiji i kao vodeći arhitekta i projekt menadžer na projektima stanovanja u Finiksu u SAD u saradnji sa tamošnjim arhitektonskim biroom.
Drugi (Nikola) je tokom studija i nakon diplomiranja, radio u Zavodu za zaštitu spomenika kulture garda Beograda, u periodu od 2007. do 2010. godine. Nakon tog perioda, narednih šest godina proveo je u PMC inženjeringu, gde je duži period proveo kao vodeći arhitekta i koordinator velikih i kompleksnih projekata u Srbiji, Aziji i Africi.
Nakon dužeg perioda, 2016. godine naši putevi su se ponovo spojili. Prvi projekat na kome smo zajedno radili bila je porodična kuća na Senjaku u Beogradu, koju smo projektovali 2015. i 2016. godine, koja je izgrađena 2017. godine. Ovo je projekat koji je neposredno prethodio osnivanju MAIN architects. Za ovaj projekat smo dobili Pohvalu u kategoriji Enterijer za realizovano delo (zajedno sa koautorkama Ivanom Tijanić i Vanjom Paunović) na 40. Salonu Arhitekture – Polja budućnosti, Muzej primenjene umetnosti u Beogradu.
Danas, MAIN architects deluje u oblasti dizajna proizvoda, enterijera, urbanizma i arhitekture. Naš portfolio obuhvata projekte veoma različite po programu (stanovanje, poslovanje, ugostiteljstvo, kultura, industrija i drugo) i veličini (od 50m2 do 50 000m2). Iako nam nijedan zadatak i funkcija nije strana, i imamo raznoliko iskustvo, ipak smo se u prethodnom periodu spontano specijalizovali pre svega za luksuzne porodične kuće i poslovne prostore, pri čemu imamo i značajno iskustvo u projektovanju stambeno-poslovnih zgrada, hotela i drugih ugostiteljskih prostora, kao i industrijskih objekata.
Ko sve čini vaš tim?
Naš tim je mlad, energičan i fanki (kako nas je nazvao jedan od klijenata), ali istovremeno tim sa iskustvom, profesionalan i pouzdan tim, koji vam život čini lakšim (da opet citiramo jednog od naših klijenata). Naš tim trenutno čini ukupno 14 arhitekata, koji su podeljeni u dva tima. Jedan tim od 8 arhitekata/arhitektica koji se nalazi u našim kancelarijama u Beogradu, radi na domaćim projektima i inostranim autorskim projektima. Drugi on-line tim koji čini 6 arhitekata/arhitektica radi na outsource projektima u SAD. Pored arhitekata, imamo široku mrežu stalnih i pouzdanih spoljnih saradnikika – inženjera različitih struka sa kojima već duži niz godina imamo saradnju po projektima. Od osnivanja MAIN architects-a smo verovali da je pravac ka udruživanju profesionalnih resursa, međusobnoj komunikaciji i razmeni profesionalnih iskustava pravi put za arhitektonsku praksu u Srbiji. Iz tog razloga smo ove godine postali i član Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), a sve njegove članice smatramo našim timom, može se reći.
Šta vam je najvažnije prilikom projektovanja?
Prilikom projektovanja nam je najvažnije da se mi dobro osećamo sa projektom na kome radimo i tokom čitavog procesa izrade projekta i da je odnos sa klijentom fer, iskren i profesionalan.
Kakva je arhitektura u regiji?
Ne možemo da kažemo da smo detaljno upoznati sa arhitektonskom scenom u susednim državama regiona, pa ne bismo mogli da komentarišemo pojedinačno. Ipak utisak je da je regionalna arhitektonska scena poslednjih godina dosta dinamična, sa dosta mladih arhitektonskih praksi i profesionalaca koji proizvode kvalitetne i zanimljive projekte, sa kojima smo se sretali na različitim stručnim konferencijama i izložbama kojima smo prisustvovali u poslednje vreme. Svakako da nam je arhitektonska scena u Srbiji i kontekst u kome mi svakodnevno radimo najpoznatiji i najbliži. Možemo reći da se u prethodnih pet godina, koliko smo kao MAIN architects prisutni na srpskoj arhitektonskoj sceni, dešavaju dosta dinamične promene i arhitektura postaje tema o kojoj se sve više priča i razmišlja i čiji se značaj sve više prepoznaje, pa samim tim i u koju se sve više ulaže. Ovakvoj situaciji su dosta doprinele i mlade arhitektonske firme koje svojom energijom i stavralaštvom daju dodatnu vrednost i diverzitet arhitektonskoj sceni u Srbiji. Sa druge strane, to poznavanje situacije i prepoznavanje velikog potencijala koji u Srbiji postoji, daje nam i mogućnost da smo prema arhitektonskoj sceni i kontekstu u kome stvaramo u Srbiji i najkritičniji, ili bolje reći najanalitičniji.
Ko su vam uzori u arhitekturi?
Dok studirate kroz učenje o različitim velikim arhitektama i zgradama koji su se desili kroz istoriju ili koji se dešavaju u sadašnjosti, kroz gledanje lepih slika lepe arhitekture u časopisima i na interenetu, stvorite sliku o nekim uzvišenim ljudima i nekim uzvišenim zgradama. Stvorite mnoge uzore i idole kojima se divite. Danas, nakon 15 godina iskustva u arhitektonskoj praksi malo smo prizemniji i malo zauzetiji svakodnevnicama. Danas bolje razumemo koliko znanja i ulaganja je potrebno da bi se napravilo neko uzorno arhitektonsko delo, ali i koliko različitih okolnosti i preduslova je potrebno da se poklope za tako nešto. Danas smo malo stariji, pa se manje divimo stvarima u životu generalno, ali može se reći da danas sa više razumevanja poštujemo svaku dobru arhitekturu koja u svom kontekstu predstavlja dodatnu vrednost svakodnevnici.
Imate li neku poruku za naše čitaoce?
Arhitektura je biznis, a ne hobi. Dobra arhitektura treba da ima svoju cenu, ali i da proizvede dodatnu vrednost za korisnike, za zajednicu i za investitora.