Težimo da svaki naš izbor, svaka projektantska odluka bude što direktniji i jednostavniji odgovor na u startu dobro postavljena i odabrana pitanja.
Kada je riječ o oblasti savremene arhitekture, Zabriskie Studio je u samom vrhu projektantsko – konsultantskih firmi u Srbiji. Analiza stanovanja, poslovanja ili javnih sadržaja kao gradskih funkcija podrazumjeva razumjevanje šireg konteksta urbanizma i gradnje, a posebno promjena koje donosi novo doba. Razumjevanje ovih promjena i novih oblika koje ono dobija pomaže nam da pronalazimo rješenja i dajemo odgovore na različite zahtjeve klijenata. Na duže staze, koncentrisani smo na kreiranje boljeg, unaprijeđenog okruženja u kom živimo i stvaramo, dok iznova nalazimo novi prostor za slobodno izražavanje svakog Zabriskie arhitekte. Upravo u tom polju slobodnog djelanja uspjeli smo da integrišemo pragmatičnost i poetiku i svaki projekat tretiramo kao jedinstvenu, novu priču i tako joj damo specifičan komercijalni momenat i prepoznatljivost. Biti istinski i funkcionalno originalan u eri koja nameće originalnost po svaku cijenu teži je i složeniji zadatak nego što bi se u prvi mah reklo. Sinteza različitih znanja i iz polja građevine i arhitekture, i šireg, društvenog konteksta savremene arhitekture i javnog prostora, čini naš proizvod potpunim u smislu odgovora na trenutak, funkcionalnost i trend. Zabriskie studio je dobitnik sliedećih nagrada: -2019.g. 1. nagrada na arhitektonskom konkursu za novu zgradu Ansambla narodnih igara i pjesama Srbije “KOLO” i Centra za promociju i istraživanje kulturnog naslijeđa. Kosančićev venac, Beograd, -2019.g. CIJ Award SEE / Serbia 2019 – Best Architectural Firm of the year. Po izboru profesionalaca iz Real estate sektora, -2020 VELUX regionalna arhitektonska nagrada “Bringing light to life”, “Special award – Serbia” za objekat Merin hill.
U narednim redovima čitajte intervju sa Milkom Gnjato, kreativnim direktorom Zabriskie studija iz Srbije. Razgovarali smo o timu, njenom random danu, dosadašnjem iskustvu i ratu, planovima, ali i generalno arhitekturi.
Intervju: Milka Gnjato d.i.a. Partner, CCO-kreativni direktor, Zabriskie studio
Za početak, recite nam ko je Milka Gnjato poslovno, a ko privatno?
Ne postoji razlika. Profesionalni razvoj doživljavam usko vezanim ili istovetnim ličnom razvoju. Jer, iskustva ili veštine iz privatne i poslovne sfere se prelivaju, podstiču i nadopunjuju. I kao što su mi u privatnim međuljudskim odnosima važni otvoreni dijalog, inspirativnost, neposredan kontakt i pružanje podrške, oni su mi važni i u profesionalnim odnosima. A iz pristupa ljudima proizilazi i pristup poslu a posledično i rezultati rada. Mislim da je veoma važno biti okružen prijateljima koji streme ličnom rastu pa sam tako i u poslu okruženima profesionalcima koji kontinuirano profesionalno rastu.
O isprepletenosti privatnog i profesionalnog života u našoj struci, možda najslikovitije govori to da se od arhitekte očekuju svestranost i široka interesovanja – od literature, filma, muzike, umetnosti, filozofije, istorije i čega sve ne, ali to i jeste tako, jer baviti se arhitekturom znači baviti se mehanizmima, načinima, kulturom, scenografijama i scenarijima života.
Ko čini tim Vašeg studija?
„Zabriskie studio“ je prerastao u „Zabriskie“, sistem sa unapređenom strukturom i načinom poslovanja i većim rasponom usluga koje pružamo. Ostali smo verni našem osnovnom konceptu koji se vidi u našem potpisu: „Integrisana Arhitektonska Rešenja“.
To podrazumeva usluge od konsultantskih SWOT analiza, preko autorskih rešenja i koncepata, potom projekata za dobijanje građevinske dozvole i izrade svih faza izvođačkih projekata do projekata enterijera i poslednjeg gradilišnog detalja.
Naš tim je čine posvećeni i talentovani projekt menadžeri, vrhunski seniori i vodeći arhitekti, arhitekti specijaliste (revit menadžer, 3d specijalista, dizajn, enterijer, arhitektonske tehnologije), mlade kolege veoma sklone istraživanju. Veoma nam je važan timski rad i nastojimo da svi članovi tima imaju prostor za istraživanje, usavršavanje i lični i profesionalni rast.
Opišite nam jedan Vaš radni dan?
U poslednje vreme veliki deo mog radnog dana je ispunjen sastancima od onih sa klijentima, naših internih radnih, vezanih za razvoj aktuelnih projekata, gradilišnih sastanaka, sastanaka na kojima promišljamo unapređivanje organizacije i metodologije rada do usputnih „intermezzo“ sastanaka koji su neka vrsta spontanog međusobnog nadopunjavanja i razmišljanja i veoma često su baš oni glavni okidači dobrih ideja ili dobrih emocija.
Svaki dan je veoma intezivan i dinamičan. Rutina je retka jer se projekti preklapaju i u različitim su fazama – ugovaranje, koncepti, razrade, gradilišta a uloga kreativnog direktora podrazumeva najintenzivnije uključivanje u fazama konceptualizacije i sprovođenja projekata.
Opišite nam Vaše dosadašnje iskustvo i rad? Šta Vas je posebno promijenilo, neki možda događaj u karijeri?
Najviše me je promenio ulazak u sferu malog privatnog biznisa odnosno osnivanja sopstvene firme. Mislim da je to u dobrom delu uticalo i na moj način razumevanja profesije, donekle i na sistem vrednosti i svakako na profesionalne prioritete….u nekim aspektima sam se udaljila od nekadašnje sebe ali sam mnogo novih stvari o sebi i otkrila, koje sasvim sigurno inače ne bih.
Pre osnivanja firme, radila sam 10g. u studiju profesora kod koga sam i diplomirala Milana Đurića, DVA:studio. I to su veoma važne formativne godine u mom sazrevanju kao arhitekte, jer sam te godine provela skoro isključivo radeći na idejnim rešenjima, konceptima, konkursima i istraživanju projektantskog procesa i metodologije. Takva vrsta sazrevanja bila je uskraćena celom nizu generacija, usled krize u građevinskoj industriji i periodu, još uvek nedovršene tranzicije. Jedan od primarnih ciljeva za budućnost jeste da naša firma izmeđuostalog, bude i platforma za projektantsko istraživanje, usavršavanje i sazrevanje mladih kolega.
Kako ste se odlučili da pokrenete vlastiti studio?
Imala sam potrebu da dalje istražujem sebe i svoje granice, ali i generalno mogućnosti razvoja firme u našim zadatim političko-ekonomskim i kulturološkim okvirima. Dakle moja potreba je bila prvenstveno istraživačke, ljubopitljive prirode, više nego manifestacija ambicije. Na takvu odluku sam se odvažila tek nakon što sam stekla izvesno samopouzdanje u sopstveno znanje.
Svakako, presudna je bila činjenica što se sa tom mojom potrebom poklopila slična a svakako u nekim segmentima i različita potreba mojih kolega sa generacije, sadašnjih partnera, Lele Alempijević i Vladimira Đorića, sa kojima sam osnovala firmu.
Vaši radovi su čak tri puta nominovani za nagradu “EU MIes Award” a u 2020. godini nominovan je i projekat poslovnog objekta “Mia Dorćol” urađen u okviru studija Zabriskie. Recite nam nešto više?
Prve dve nominacije su dobili projekti koje smo radili u okviru DVA:studija. Prvi od njih je Kombinovana dečja ustanova „Tesla- nauka za život“ – jedan od prvih energetski efikasnih objekata u Srbiji.
Poslednji koji je nominovan je poslovni objekat „Mia Dorćol“ i on reprezentuje najpoželjniju ali nažalost i retku situaciju a to je da je objekat jednako prepoznat i visoko vrednovan od strane struke ali i voljen od strane sugrađana. Sa arhitektonske tačke gledišta on predstavlja sublimaciju našeg verovanja u imperativ kontekstualnosti arhitekture, u njenu socio-kulturološku vezu sa trenutkom i mestom nastajanja.
Na kojim projektima trenutno radite, a koji su Vam u najavi?
Trenutno radimo na veoma zanimljivom projektu, koje će sasvim sigurno privući veliku pažnju, jer je će to biti u Srbiji prva rekonstrukcija i prenamena idustrijske hale od 17000m2 u savremeni poslovni prostor. U pitanju je poslovni objekat za Schneider Electric što nam je dalo mogućnost da projektujemo po najsavremenijim standardima za poslovne prostore koji su pre svega usmereni na atmosferni i funkcionalni komfor koji u svom centru pažnje ima samog korisnika. To je takođe i veoma ekološki osvešten projekat sa niskom utrošnjom električne energije i veoma niskom emisijom CO2.
Veoma smo uzbuđeni i zbog izvođenja poslovnog objekta „Revolucija“ u samom centru grada, koje je u toku. Zajedno sa investitorom Nikolom Lazićem koji je na čelu firme Granit Invest, na ovom objektu smo se upustili i u eksperiment izvođenja fasade koja je ujedno i konstrukcija poslovnog objekta od 10000m2 od livenog na licu mesta „natur betona“. To je istinski izazov, jer su svi industrijski giganti koji su nekada gradili modernističke gradove u prefabrikovanom natur betonu izumrli. A firme koji se bave serijskom proizvodnjom prefabrikovane armirano-betonske konstrukcije, ne nalaze isplativim namensku i jednokratnu proizvodnju kalupa.
U najavi imamo nekoliko veoma zanimljivih projekta, različitih tipologija – od ustanova obrazovanja, svakako stambenih objekata do rekonstrukcija starih industrijskih kompleksa. Rekonstrukcije industrijskih zona su u svetu već postale velika tema ekologoje i održivosti a to postaje sve aktuelnija tema i u regionu.
Nedavno se našem partnerskom trojcu priključila i koleginica Ksenija Bajagić, koja je kreativni direktor enterijera, oformili smo tim kolega specijalista za enterijer i time u potpunosti zaokružili projektantske usluge– od startnih urbanističko-finansijskih konsultacija do total dizajna.
Recite nam, kakva je arhitektura u regiji? Neko Vaše viđenje?
Ona je posledica sveopšte krize kulturološkog, ekonomskog i političkog identiteta novonastalih država na ovim prostorima. Kad god se desi sistemski prekid kontinuiteta vrednosti, njihov opstanak spadne na leđa odgovornog pojedinca. U previranjima koja su se dešavala na našim prostorima, postalo je bolno jasno da društvo pa posledično i arhitektura, kao slika stanja društva, ne može da se bazira samo na odgovornosti pojedinca koji nije podržan političkom i institucionalnom odgovornošću. Prvi preduslov dobre arhitekture u regiji jeste politička odgovornost koja se sprovodi kroz urbanizam i aritektonsku politiku. Ne postoji društveni dijalog niti svest o tome da koliko mi gradimo arhitekturu toliko ona gradi i nas.
Velika je odgovornost na arhitektama pojedinačno pa posledično i na arhitektonskoj zajednici. Ono što se sasvim sigurno dešava jeste da raste broj veoma dobrih arhitektonskih firmi koje su odgovorne prema društvu i svom poslu a izrasle su u tržišnim uslovima i potpno nepodržane institucionalno. I to je veoma teška borba u kojoj je počeo kvalitet da pobeđuje. Dijalog, kritičko mišljenje, stručna i ljudska odgovornost, društvena odgovornost, politička odgovornost, interdisciplinarnost, mehanizmi su kojima se jedino može izaći iz krize.
Kakva je arhitektura kojoj Vi težite?
To je arhitektura za svakodnevni život, društveno, ekonomski i ekološki svesna i odgovorna. To je arhitektra koja donosi vrednost više što zahteva obiman istraživački proces. Projektovati znači kontinuirano prolaziti kroz niz odluka, izbora i kompromisa. Težimo da svaki naš izbor, svaka projektantska odluka bude što direktniji i jednostavniji odgovor na u startu dobro postavljena i odabrana pitanja. Uvek se ta pitanja odnose na kontekst, društvene potrebe, potrebe krajnjeg korisnika i potrebe klijenta odn. investitora. To znači da svaki put iznova, proces počinjemo otvorenog uma, pažljivo slušajući kako klijenta tako i potrebe društva.
Šta je, prema Vašem mišljenju, najvažnija stavka koju mora da sadrži svaki arhitekta?
Nisam sigurna da je moguće da to bude jedna najvažnija stavka ali istraživački duh, radoznalost, odgovornost prema sebi, poslu, društvu i klijentu su svakako neizostavni. Što se tiče kreativnosti, čini mi se da je Aravena rekao, da je bavljenje arhitekturom bavljenje preferencijama, samo neko preferira bolje od drugih. Mislim da to veoma dobro odslikava karakter i učešće kreativnosti u ovom složenom procesu.
Koji biste projekat izdvojili kao poseban, koji Vam je ostao u sjećanju, a koji kao kompleksan, odnosno koji pamtite kao posebno težak i izazovan i zbog čega?
Projekat poslovnog objekta Revolucija u Blevaru Kralja Aleksandra, preko puta najstarijeg beogradskog parka i u neposrednoj blizini niza istorijski značajnih objekata ćemo sasvim sigurno dugo pamtiti i kao poseban i kao izuzetno izazovan. Proces rada na ovom projektu bio je veoma intenzivan, na svaki način, a i emotivan. To je projekat za koji smo napravili naveći broj opcija i varijanti, sasvim sigurno blizu 50. Bili smo u konstantnoj potrazi za ogoljavanjem suštine, koja za cilj ima komuniciranje neprolaznih vrednosti. Na tom smo projektu, čini mi se najdalje otišli u nastojanju da izuzetno složeni konteksti kakav je ovaj, dobiju što jednostavniji i što precizniji odgovor. Pojavnost ovog objekta je u potpunosti ogoljena funkcija, konstrukcija i reakcija na fizički kontekst. Mislim i da je to naš najhrabriji projekat. Izuzetno je bilo važno to što je investitor potpuno razumeo važnost ove ideje. A nije čudno što je razumeo, Granit Invest je firma sa veoma dugom tradicijom odgovornog građenja i investicija.
Ko Vam je uzor od domaćih, a ko od regionalnih arhitekata?
Uzor mi je vek misao, filozofija, pristup a ne pojedinac. Iako nisu tako vaspitavali moju generaciju na fakultetu, vrlo rano me je istinski motivisala ideja ili princip – „antistarchitecture“ – koja arhitekturu objašnjava kao okvir za svakodnevni život i proizvod istraživačkog, timskog interdisciplinarnog rada a ne kao genijalni, ultimativno kreativni proizvod izuzetno talentovanog pojedinca. U domenu arhitektonske prakse mislim da bi nama ostalima u regionu uzor mogla biti Hrvatska koja ipak ima najrazvijeniju i najosvešteniju arhitktonsku politiku i rekla bih dosta zdraviju, međusobnom dijalogu i podršci sklonoj, arhitektonsku zajednicu, pre svega akademsku.
Da li je situacija sa Covidom utjecala na način projektovanja?
Nije uticala značajno čini mi se, makar je u našem slučaju pokazala da jeste moguće raditi na daljinu ali sasvim sigurno izgubi se, za ovaj posao važna, neposrednost kreativne interakcije tima. Mi svi smo jedva čekali povratak u biro, posle izolacije 2020.g. A što se tiče projektantskih paradigmi, mislim da će pandemija tek izvršiti uticaj na njih odn. pre pandemije a i vezano sa njom, to će učiniti ekološki aspekti prjektovanja.
Za kraj, imate li neku poruku za mlade arhitekte koji tek počinju da grade svoj put?
Istraživati u širinu i u dubinu. Od toga se kreće u arhitekturi i kao praksi i kao pojedinačnoj ideji. Trebalo bi da uzgajaju sopstvenu slobodu mišljenja, treniraju svoju istrajnost, razvijaju sposobnost za dijalog, čuvaju se bilo kakve vrste predrasuda, snaže hrabrost odnosno svest da su greške neminovne ali su srećom i najbolji učitelji.
Pre svega toga važno je da im nikada iz svesti ne pobegne činjenica da je ovo javni posao i to jedini javni posao čiji su rezultati bukvalna fizička manifestacija, tj. bukvalni okvir za svakodnevni život. Ovo koliko zvuči zastrašujuće toliko je i motivišuće. Svaka nova generacija je zapravo najstarija i najiskusnija, jer iza nje stoji iskustvo predhodnika. Zato vera u nastavak postepenih kvalitativnih promena, čini mi se opravdano treba biti velika.
Regarding contemporary architecture, Zabriskie Studio is on top of the design and consulting firms in Serbia. The analysis of housing, business or public facilities as city functions implies an understanding of the wider context of urbanism and construction, especially the changes brought by the new era. Understanding these changes and the new shapes that they offer helps us to find solutions and answers to different client requests. In the long run, we’re focused on the creation of a better, advanced environment in which we live and create, while we find a new space for the free expression of every Zabriskie architect.