Kasnije sam ljeta uglavnom provodio sa dedom na selu gdje je uvijek bilo nekog rada i “majstorisanja”. Mislim da je to kasnije utjecalo da se okrenem građevinarstvu, a ne nekoj drugoj grani inženjerstva.

Intervju: Petar Bajić, istraživač i doktorand na Politehničkom univerzitetu Katalonije u Barseloni

Biografija: Petar Bajić, rođen u Drvaru, BiH (1992) je doktorand na Politehničkom univerzitetu Katalonije u Barseloni. Osnovne i akademske studije je završio na odsjeku za konstrukcije Građevinskog fakulteta Univerzitea u Beogradu. Od 2019 do 2021 je radio kao projektant građevinskih konstrukcija. Član je srpskog udruženja za zemljotresno inženjerstvo (SUZI) i mlade grupe fib (međunardnog komiteta za beton).

Petar Bajić je naš gost ovog izdanja časopisa m-Kvadrat. Petar je inače bio predavač na konferenciji i sajmu koju organizuje časopis m-Kvadrat koja se održala u februaru 2024 godine ‘’Sfera 2024: Tehnologija betona’’, a nakon toga smo dogovorili razgovor u kojem ćemo vam bolje predstaviti ovog mladog perspektivnog i zanimljivog čovjeka.

m-Kvadrat: Za početak recite nam ko je Petar privatno, a ko poslovno?

Petar: Pre svega, zdravo, hvala Vam na pozivu da budem sagovornik! Rekao bih da sam pre svega planinar i ljubitelj prirode, a nakon toga od svega pomalo, neporavljivi idealista, košarkaš, filmofil, amater filozof… Poslovno rekao bih da nema velike razlike u odnosu na privatno, jer srećom sam pronašao posao koji zaista volim, tako da ga ne doživljavam kao nešto potpuno izdvojeno od svoje ličnosti.

m-Kvadrat: Gdje ste studirali i kako je tekao vaš put od prvog zaposlenja do danas?

Petar: Osnovne i master studije sam završio na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pri kraju master studija sam započeo da radim kao projektant građevinskih konstrukcija. I pre samog početka studija sam imao jasnu želju da se oprobam i u inostranstvu. Naravno, za to  je svakako bio potreban trud, ali rekao bih da je sreća jednako važna komponenta. Na kraju su se okolnosti poklopile i moj plan se realizovao.

U SAD recimo direktni troškovi popravki infrastrukture iznose preko 20 milijardi $ godišnje, dok se indirektni troškovi zbog zatvaranja saobraćajnica i sporijeg transporta procenjuju da su čak deset puta veći. Nažalost, verovatno smo svi nekada imali neprijatna iskutva čekanja na putu zbog sanacija ili rekonstrukcija, tako da su ovi problemi evidentno pristutni u svim delovima sveta, a ne samo u SAD.

m-Kvadrat: Danas ste istraživač na Universtitat Politècnica de Catalunya, Barselona, Španija. Recite nam više?

Petar: Radim kao istraživač u sklopu doktorskih studija na UPC-u u okviru istraživačke grupe C₃S koja se bavi istraživanjem i primenom pametnih i održivih konstrukcija. Oblast u kojoj sam najviše angažovan je trajnost armirano-betonskih konstrukcija i mogućnost njenog poboljšanja ukoliko se primenjuju betoni armirani vlaknima, odnosno mikroarmirani betoni.

m-Kvadrat: Jeste li se navikli na život u Španiji, već ste duže vrijeme tamo.

Petar: Najveće iznenađenje mi je bilo da je ovde zapravo zimi prilično hladno, a i stanovi u Španiji su drugačije konciprani nego kod nas. U Španiju sam došao 30-og novembra i prva stvar koju sam kupio bio je najdeblji zimski jorgan, odnosno kako bi Španci rekli “nordico”. To je ujedno i jedna od prvih reči na španskom koju sam naučio. Ipak, tokom većeg dela godine vreme je prelepo, a sada sam već dosta dobro savladao španski tako da sam se definitvno prilagodio životu ovde.

m-Kvadrat: Otkud ljubav prema građevinarstvu?

Petar: Matematika i fizika su me privlačile još od osnovne škole. Kasnije sam leta uglavnom provodio sa dedom na selu gde je uvek bilo nekog rada i “majstorisanja”. Mislim da je to kasnije uticalo da se okrenem građevinarstvu, a ne nekoj drugoj grani inženjerstva.

m-Kvadrat: Vaša onteresovanja su: mikroarmirani betoni, trajnost konstrukcija, zamor, aseizmičko projektovanje konstruckija. Recite nam više.

Petar: Značajan problem armirano-betonskih konstrukcija je njihova trajnost. Nekada se verovalo da je beton praktično večan, međutim značajan broj infrastrukturnih i stambenih objekata izgrađenih u XX veku danas ipak pokazuje znake narušene trajnosti, zbog čega je njihova upotrebljivost redukovana. U SAD recimo direktni troškovi popravki infrastrukture iznose preko 20 milijardi $ godišnje, dok se indirektni troškovi zbog zatvaranja saobraćajnica i sporijeg transporta procenjuju da su čak deset puta veći. Nažalost, verovatno smo svi nekada imali neprijatna iskutva čekanja na putu zbog sanacija ili rekonstrukcija, tako da su ovi problemi evidentno pristutni u svim delovima sveta, a ne samo u SAD. Iako su i dalje tema istraživanja, mikroarmirani betoni pokazuju veliki potencijal da mogu unaprediti trajnost konstrukcija i time doneti značajne ekonomske, društvene, ekološke i druge benefite.

Aseizmičko projektovanje mislim da je sa jedne strane izuzetno kompleksna, ali istovremeno i oblast u kojoj najviše može doći do izraza kreativnost u rešavanju tehničkih izazova. Upravo to mi je čini najzanimljivijom oblasti u projektovanju konstrukcija, naročito kada se radi o projektovanju konstrukcija prema performansama (Performance based design). Naime, najčešće o izboru stana razmišljamo samo na osnovu njegove lokacije, misleći da je svaka konstrukcija jednako kvalitetna jer mora da zadovolji bar osnovne zahteve standarda za projektovanje. Projektovanje prema performansama daje mogućnost da se pridoda jedna dodatna, egzaktna ocena u pogledu kvaliteta konstrukcije.  Od toga koristi mogu imati i investiori, ali i krajnji kupci jer su sada bolje upoznati šta je zapravo objekat koji kupuju.

m-Kvadrat: Imate li neke uzore?

Petar: Potpun odgovor na ovo pitanje bi sigurno zauzeo nekoliko strana teksta, a i tada bih nekoga nepravedno izostavio. Izdvojiću ovom prilikom iz sveta građevinarstva Pitera Rajsa (Peter Rice) i svima preporučujem da pogledaju sjajan film o njemu (Peter Rice: An Engineer Imagines). Iz ostalih sfera života, potpuno mi je fascinantan brazilski fudbaler, Dr Sokrates (Sócrates) kako zbog sportskih dostignuća tako i zbog svog društvenog angažmana i obrazovanja.

Aseizmičko projektovanje mislim da je sa jedne strane izuzetno kompleksna, ali istovremeno i oblast u kojoj najviše može doći do izraza kreativnost u rešavanju tehničkih izazova. Upravo to mi je čini najzanimljivijom oblasti u projektovanju konstrukcija, naročito kada se radi o projektovanju konstrukcija prema performansama (Performance based design).

m-Kvadrat: Na kojim ste projektima radili, a da su vam bili zahtjevni, zbog čega?

Petar: Praktično svi projekti na kojima sam radio su bili nestandardni u tolikoj meri da su dovodili do granica, a nekada čak i prevazilazili okvire standarda za projektovanje kao što su Eurokodovi, ili američki ACI ili AISC standardi. Ipak uz sve osobenosti tih projekata, od opterećenja, raspona, materijala ili specifičnih uslova gradnje, imao sam sreću da sam radio u izuzetno kreativnoj, posvećenoj i kvalitetnoj grupi ljudi uz koje mislim da ne postoji nerešiv problem u građevinarstvu.

m-Kvadrat: Šta vam je najvažnije u vašem poslu?

Petar: Radna atmosfera i dobra saradnja i razumevanje sa drugim ljudima svakako. Ukoliko je ovo na visokom nivou i najteži zadaci teku glatko, sa druge strane ukoliko međuljudksa saradnja nije najbolja, onda i najjednostavniji zadaci postaju naporni. Mislim da je to naročito značajno u savremenom građevinarstvu gde je neophodno integrisati veliki broj struka koje imaju različite prioritete. Danas se recimo istražuju betoni koji sadrže posebne vrste bakterija što im omogućuje da sami “leče” oštećenja na sebi. Time se pored standardnih učesnika na projektu kao što su arhitekte ili mašinski inženjeri sada integrišu i discipline poput biologije, koje su na prvi pogled potpuno nepovezane sa građevinarstvom.

m-Kvadrat: Možete li napraviti usproedbu građevinarstva i tržišta u Španiji i na Balkanu?

Petar: Za ovo nisam u potponosti merodavan, jer mi je znanje o tržištu u Španiji prilično anegodotsko i bazira se na posrednim iskustvima mojih prijatelja koji rade u “industriji”, ja sam ipak najviše angažovan u istraživačkom radu koji je po svojoj prirodi dosta druačiji. Ipak, na snovu prepričanih iskustava, utisak mi je da su u Španiji stvari više strukturirane i da se prednost daje jasno definisanim procedurama pre nego improvizaciji. Pri tome mislim da to ne ograničava, već naprotiv poboljšava kreativnost i inovativnost inženjera jer je transparentnost veća i podela odgovornosti jasnija. Po mom mišljenju to je model projektovanja i izvođenja kome treba težiti.

m-Kvadrat: Imate li neku poruku za naše čitatelje.

Petar: Jako mi se sviđa jedna Kropotkinova misao, mislim da je univerzalno primenjiva, a naročito kada se radi o kompleksnim projektima sa puno učesnika, kao što je to slučaj u građevinarstvu. U mom, slobodnom prevodu ide: “na(d)metanje je zakon džungle, ali saradnja je zakon Civilizacije” (“Competition is the law of the jungle, but cooperation is the law of Civilization”).