Materijali žive zajedno sa prostorom, mijenjaju se, razvijaju patinu – i lijepo stare.

Autor projekta: Nikola Martinović, dipl.ing.arh., Arhitektonski biro N–Martin

Prilikom projektovanja, posebna pažnja posvećena je očuvanju graditeljskog nasleđa.
Kako je zgrada bila u relativno dobrom stanju – i konstruktivno i estetski – svi prostori bili su lako dostupni, što je u velikoj meri olakšalo snimanje postojećeg stanja. U rekonstrukcijama ovog tipa, a realizovali smo ih nekoliko na objektima pod visokom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, snimak i analiza postojećeg stanja od izuzetnog su značaja.

Zgrada je dugi niz godina korišćena u poslovne svrhe i bila veoma dobro očuvana od strane Vojvođanske banke, koja je bila njen korisnik. Poznato je da su u ovoj zgradi, među prvima u Novom Sadu, bili ponuđeni sefovi na korišćenje, koji su se nalazili u podrumu. Podrum je tada, po tadašnjim merilima, bio pretvoren u najmodernije sefove i prostore za čuvanje dragocenosti.

Naš zadatak bio je da celu zgradu rekonstruišemo i privedemo nameni – poslovnom objektu najviših evropskih standarda. To je bilo posebno važno na drugoj i trećoj etaži, koje su bile predviđene za smeštaj visokotehnoloških kompanija.

Naš zadatak bio je da celu zgradu rekonstruišemo i privedemo nameni – poslovnom objektu najviših evropskih standarda. To je bilo posebno važno na drugoj i trećoj etaži, koje su bile predviđene za smeštaj visokotehnoloških kompanija.Tokom projektovanja suočili smo se sa brojnim izazovima, a najveći je bila transformacija ovakvog zdanja u savremen poslovni prostor sa svim potrebnim tehnološkim sistemima. Budući da zgrada u svom izvornom obliku nije bila projektovana za ove sisteme – jer tada, naravno, nisu ni postojali – ozbiljan izazov bilo je smeštanje klima jedinica i komora, a da se pri tom ne naruše arhitektonski elementi graditeljstva iz perioda kada je objekat građen. To je najčešće podrazumevalo primenu tehnički složenijih rešenja, a samim tim i znatno skupljih. U većini slučajeva klijenti nemaju razumevanja za ovakav pristup. Međutim, u ovom slučaju imali smo sreće – klijent je bio raspoložen i odlučan u očuvanju svih oblika graditeljskog nasleđa.

Tako se, na primer, odlučio za ugradnju drvenih prozora i vrata, kao i restauraciju svih elemenata koji su mogli biti revitalizovani. Takvi primeri mogu se videti kroz ceo objekat. Ograda oko stepeništa, koja je ranije bila uklonjena, restaurirana je, rekonstruisana i vraćena na svoje mesto, i to tako da ne ometa rad lifta koji je implementiran kao novo rešenje. Ono što je važno istaći jeste da smo za svaku ideju ili predlog imali punu podršku klijenta – jedino tako smo mogli da ostvarimo svoju prvobitnu viziju i koncept rešenja. Takođe, imali smo razumevanja za određene želje investitora i u najvećoj meri ih implementirali, na obostrano zadovoljstvo.

Boravkom u objektu, posebno ćete primetiti da dizajn odlikuju pažljivo osmišljeni detalji – naizgled mali, ali veoma važni – kao što su ručke i kvake na vratima, držači, materijali od kojih su izrađeni. Trudili smo se da koristimo prirodne materijale, bez završne obrade – kao što su bakar i bakarne ručke. Ukoliko se materijali dodatno obrađuju, oni postaju „zamrznuti u vremenu“ izgledaju uvek isto. Ako se ostave da prirodno reaguju na spoljne uticaje, razvijaju patinu, menjaju se zajedno sa prostorom, „žive“ i lepo stare.

U tome leži lepota materijala kao što su kamen, bakar, mesing i bronza. Na taj način oni postaju večni – kao i arhitektura u kojoj se nalaze.Masivna trospratnica, podignuta je za potrebe Narodne banke – filijale u Novom Sadu – tokom treće decenije XX veka. Izvedena je u duhu akademizma, pri čemu su, po svemu sudeći, bili usklađeni za sada nepoznati autor projekta i investitor sklon tradiciji.

Na čvrstom, širokom pročelju je devet osa otvora, sa naglaskom na centralno postavljen rizalit, sa visokim ulazom u masivnom ramu, zidanim balkonom na drugom spratu i dva para jonskih pilastara čije baze dosežu do profilisanog kordonskog venca iznad partera. Prozori na spratovima imaju klupčice oslonjene na konzole, a iznad njih se nalaze dva tipa frontona – arhitravni i plitki geometrijske konture. U prizemlju, čija je površina obrađena fugama, prozori su jednostavno usečeni u zid. Krovni venac i tavanski nadzidak u središnjem delu, ispupčenim segmentima prate plastičnost postignutu na donjim, spratnim partiјama fasade.

Ulazna vrata imaјu gvozdene rozete na zastakljenim krilima. Hol јe dekorisan štukoplastikom, a u njegovom produžetku, u dubini enteriјera, smešteno јe trokrako stepenište sa ogradom od livenog gvožđa na koјoј su kao dekorativni elementi izvedene liske i cvetne metope. U jednoj od prostorija na prvom spratu sačuvan je namenski ugrađen trezor.

Ovo je deo iz “Umetničke topografije Novog Sada” Donke Stančić.

Jedan od reprezentativnih objekata, koji se ističe svojom istorijskom i arhitektonskom vrednošću, nalazi se u Železničkoj ulici — nekada ključnoj saobraćajnici koja je povezivala centar Novog Sada sa starom železničkom stanicom na mestu današnje Limanske stanice. Ova zgrada podignuta je tridesetih godina prošlog veka, kao novosadska filijala Narodne banke Srbije.

Od samog početka, objekat je svojim izgledom dominirao krajem u kojem se nalazi, postavši prepoznatljiv orijentir svima koji su se kretali tim delom grada. Građen je u stilu akademizma, tada zvaničnom arhitektonskom pravcu za podizanje javnih zgrada, što je bilo i zakonom propisano.

Godine 2021. kompanija Inobacka, tadašnji novi vlasnik zdanja, pokrenula je obimnu rekonstrukciju objekta, uz poštovanje njegovog kulturno-istorijskog značaja. Projekat restauracije vodio je arhitekta Nikola Martinović, ispred arhitektonskog biroa N–Martin. Cilj je bio da se zadrži autentičan spoljašnji izgled objekta, dok bi enterijer bio prilagođen savremenim poslovnim potrebama.

Kako je prethodni vlasnik – Narodna banka – brižno održavala objekat, on je sačuvan u dobrom estetskom i funkcionalnom stanju, što je omogućilo kvalitetno snimanje postojećeg stanja pre početka radova. Ovaj korak posebno je važan kod objekata koji su pod zaštitom, jer omogućava temeljnu analizu i planiranje radova u skladu sa očuvanjem kulturnog nasleđa.

Najveći izazov bilo je uskladiti tradicionalni izgled sa modernim zahtevima. Na primer, ugradnja sistema klimatizacije bila je neophodna, ali je vizuelno narušavala izgled objekta, s obzirom na to da klima uređaji nisu postojali u arhitekturi tridesetih godina. Ipak, zahvaljujući razumevanju investitora, izabrana su diskretna i tehnički zahtevna rešenja, iako su finansijski bila znatno izazovnija.

Zahvaljujući toj posvećenosti, objekat je sačuvao svoj izvorni šarm, a korisnicima je obezbeđen komfor savremenog radnog prostora. Slično tome, stara ograda od kovanog gvožđa najpre je uklonjena, zatim pažljivo restaurirana, i potom vraćena, ali sada s osveženim izgledom i u punom sjaju.

Investitor se odlučio da revitalizuje sve elemente koji su mogli biti sačuvani, pa je i stolarija – i spoljašnja i unutrašnja – zamenjena novom, ali drvenom, u skladu sa originalnim stilom. Takođe je rekonstruisana fasada, zajedno sa kamenom oblogom oko ulaza, koja datira iz vremena pre više od sto godina.

Paralelno s tim, urađena je kompletna zamena instalacija, što je omogućilo da prostor odgovori na zahteve savremenih visoko tehnoloških kompanija, za koje su predviđene druge i treća etaža. Na spoljnjoj strani zgrade uređena je staklena bašta u kojoj dominiraju dva velika fikusa stara nekoliko decenija, koji se pružaju do drugog sprata. Dodatno zelenilo u dvorištu obogatilo je ambijent, a obezbeđen je i parking za korisnike objekta.

Prizemlje, zajedno sa glavnim ulazom, prilagođeno je za postavljanje modernog lifta, koji je pažljivo uklopljen u postojeći enterijer. U tom delu smešten je i co-working prostor, namenjen timskom i individualnom radu.

Na prvom spratu nalazi se savremeno opremljena sala pogodna za konferencije i poslovne događaje. Kroz sve četiri etaže objekta može se primetiti da je tim arhitekata iz N–Martin biroa obavio izuzetno kompleksan, ali i inspirativan zadatak, usklađujući staro i novo u savršenoj harmoniji.

Posebna pažnja posvećena je očuvanju kulturno-istorijskog identiteta objekta, dok su istovremeno obezbeđeni svi funkcionalni standardi modernog poslovanja. Arhitekta Nikola Martinović i njegov tim uložili su značajan trud, znanje i pažnju u realizaciju svakog detalja.

Na kraju, uspeh ovog projekta rezultat je sinergije između vlasnika objekta, koji je prepoznao pravu vrednost istorijskog zdanja, i stručnjaka koji su svojom stručnošću i posvećenošću ispunili njegova očekivanja. Takva saradnja dovela je do stvaranja dela koje ujedinjuje duh prošlosti sa zahtevima sadašnjosti i vizijom budućnosti — baš kao što je to slučaj sa obnovljenim objektom na adresi Železnička 3 u Novom Sadu.

Nadamo se da će ovakvih primera u budućnosti biti još više, jer kvalitetna obnova i odgovoran pristup mogu udahnuti novi život starim vrednostima.