SIMPROLIT® u sistemu protivpožarne zaštite

Autor Simprolit sistema®
DTech Milan Dević D.Civ.Eng.
Akademik Medjunarodne akademije tehnologičnih nauka
Akademik Ruske inženjerske akademije
Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu

 

Sveobuhvatan i stručan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, sa ekološke, tehničke i ekonomske tačke gledišta jedan je od najvažnijih zadataka projektanata i investitora.

Po težini posledica koje izaziva pre svega po zdravlje ljudi, ali i po materijalnim gubicima tokom eksploatacije objekata, primena sistema gradnje protivnih osnovnim zahtevima građevinske fizike i protivpožarne zaštite predstavljaju mnogo više od običnog prekršaja projektanta ili investitora, jer se njima ugrožavaju pokolenja, njihovo zdravstveno i materijalno blagostanje.

Do nedavno,  dovoljno je bilo da materijal za termoizolaciju ima klasu A1, A2 ili NG (negoriv), pa da se njegova primena odobrava bez rezerve. Međutim, niz požara sa katastrofalnim posledicama (najsvežiji je požar u Londonu, gde se ni do danas ne zna tačan broj žrtava), uveli su praksu da se kod ocene požarne opasnosti vrednuje ne samo osnovni materijal za termoizolaciju, već i primenjeni sistem termoizolacije u celini.

 VENTILISANE FASADE i opasnost od požara

Analiza požarne opasnosti sistema ventilisane fasade razmatra :

  • od kojih slojeva je projektovan usvojeni sistem ventilisane fasade
  • od kog materijala je predviđena spoljašnja obloga
  • od kog materijala su predviđeni nosači ventilisane fasade
  • da li je i koliki je predviđen zazor između fasadnih panela
  • projektovanu brzinu cirkulacije vazduha unutar fasadnih panela
  • projektovanu debljinu vazdušnog sloja za otparivanje
  • vrstu materijala za vlago-vetrozaštitni sloj termoizolacije
  • projektovani način pričvršćivanja fasadne obloge, vetrozaštitnog sloja i termoizolacije za fasadne zidove
  • projektovana rešenja detalja oko fasadnih otvora i dr.

Evidentan problem kod ventilisane fasade sa aspekta požarne opasnosti predstavlja primenjen materijal za nošenje fasadnih obloga i sama fasadna obloge. Posebno je tu apostrofiran aluminijum, primenjivan masovno za podužne i porečne nosače i konzolne elemente, čija osobina da se prevlačenjem oksidnog sloja po površini „sam štiti“ od dalje korozije taj materijal čini idealnim sa aspekta trajnosti fasada, ali koji sa aspekta požarne opasnosti predstavlja fasade sa visokim požarnim rizikom, s obzirom da se elementi od njega tope već na 650°C.

Drugi problem kod ventilisanih fasada je zaštita termoizolacije od površinske destrukcije nastale kretanjem vazdušne mase kroz prostor za otparivanje. Naime, iako su brzine kretanja vazduha kroz vazdušni sloj između fasadnih panela i mineralne vune kao termoizolacije relativno male, problem nastaje zbog vrtložnog kretanja vazduha oko konzola koje „štrče“ iz mineralne vune i prolazeći kroz vazdušni sloj drže fasadne panele, usled kojeg nastupa prvo površinsko, a zatim i dubinsko “čupanje“ slojeva mineralne vune.

Značajan je i problem zaštite od vlaženja. Naime, jak vetar koji duva upravno ili koso na fasadu kroz spojnice fasadnih panela nanosi kišu u sloj mineralne vune, što pri niskim temperaturama dovodi do mržnjenja vode dospele u mineralnu vunu i za posledicu ima direktno razrušenje njene strukture. Sa aspekta građevinske fizike, izlaz je nađen u postavljanju paropropusno- vodonepropusne zaštitne folije, ali pri tome postoji veoma visok rizik od širenja požara unutar ventilisane fasade, što u kombinaciji sa aluminijskim nosačima, plastičnim tiplovima i aluminijumskim fasadnim panelima daje izrazito požarno opasnu konstrukciju.

Primena paropropusne vodonepropusne folije (klasa gorivosti „E“ ) za zaštitu mineralne vune od uvlažnjenja i njene degradacije zbog vrtložnog strujanja ventilisanog vazduha oko konzolnih držača za potkonstrukciju, kod ventilisanih fasada, posebno u kombinaciji sa   podkonstrukcijom panela fasadne obloge, u krajnjem rezultatu daje požarno opasnu konstrukciju.


Malterisani sistemi sa termoizolacionim pločama  i opasnost od požara

Stiropor, Stirodur,

Polietilen, Poliuretan, PIR

Najčešće, kao materijali za termoizolaciju fasada primenjuju se ekspandirani (tipa: stiropor) i ekstrudirani (tipa: stirodur) polistiroli – ploče od ovog materijala se lepe i tipluju za fasadu, a zatim se, preko plastične mrežice, nanosi dekorativno-zaštitni sloj.

Sa aspekta požarne opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema je njihova potencijalna sposobnost da doprinose rasprostiranju ili i sami rasprostiru požar po fasadi objekta – u slučaju da plamen požara izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.

Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve fasadne sisteme dolazi do termičke destrukcije polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova.

Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vremena do rušenja zastakljenih površina sprata iznad i širenju požara na spratove iznad.  .

Paralelno sa tim, dolazi do pucanja dekorativno-zaštitnog maltera koji otpada sa srazmerno velikih površina tako termoizolovanih fasada, što opet, u uslovima time nastalog slobodnog pristupa kiseonika iz vazduha, dovodi da naglog izgaranja ploča polistirola uz veliko oslobađanje temperature – sa svim daljim posledicama.

Posle gorivosti, najveći nedostatak ovih termoizolacionih ploča je njihova paronepropusnost, koja direktno izaziva kondenz u zidu, a bez dobre ventilacije i grejanja u svim prostorijama, posle određenog vremena i vlagu, buđ i memlu…

Mineralna vuna

Do 2003.godine mineralna vuna je po međunarodnoj klasifikaciji smatrana kancerogenom i neotpornom na temperature iznad 800 C, uz preporuku da se ne upotrebljava preko 200C, posle koje lepak na bazi fenola i formaldehida (četvrti na spisku opasnih otrovnih materija UN) isparava ili gori (tinja).            .

Međutim, tada je stvoren jak lobi proizvođača mineralne vune koji su prvo usvojili karakteristiku da nije kancerogena (jer „ponderisano vreme polurazgradnje vlakana dužine veće od 20 mikrometara, po ulasku u dušnik, je manje od 40 dana“- šta god to značilo…).

Zatim su, mimo svake inženjerske logike, udruženi proizvođači mineralne vune definisali da se

– gorivost određuje na temperaturi ispod 800 C (iako je temperatura požara preko 1100 C) i sami sebi dodelili kategoriju A1 (ne gori, ne dimi, ne kaplje)

– mada se kod ispitivanja gorivosti na početku oseća karakterističan miris, temperatura u uzorku je 881,8 C pri maksimalnoj spoljnoj temperaturi  775,7 C (!) i uzorak je izgubio 5,34% mase (što nikako ne može biti A1 već u najboljem slučaju A2-s1do).                          .

I pored toga što:

– u nekim zemljama EU, cena utilizacije otpada stare mineralne vune sa objekata je gotovo pola od cene nove kamene vune

– iako se kod njene proizvodnje u atmosferu ispuštaju tone opasnih kiselina – hlorovodonika,  fluorovodonika i sumporvodonika

– iako se kod njene proizvodnje u vazduh i vodu, zagađujući životnu sredinu,  ispuštaju i nepoznate količine kanceroznog fenola i formaldehida i otrovnih dioksina (najopasnijih jedinjenja koja izazivaju kancer), udruženi proizvođači tu istu mineralnu vunu deklarišu kao ekološki proizvod i zelenu gradnju?!

A koje se i koliko navedenih opasnih materija oslobađa na temperaturi požara od 1100 C, uključujući i one nevezane pri proizvodnji, do sada niko nije utvrdio…

Ono što je važno imati u vidu – mineralna vuna jeste negorivi materijal (svejedno da li je „A1“ ili „A2-s1,d0“), ali nema atest na požarnu otpornost kao protivpožarna barijera – „EI 90“ ili „EI 120“, kada se zahteva na fasadi!


SIMPROLIT SISTEM ® i otpornost na dejstvo požara elemenata SIMPROLIT SISTEMA

Simprolit sistem® za termoizolaciju, zvučnu i protivpožarnu izolaciju postojećih objekata i objekata u izgradnji

  • ima visok stepen otpornosti na dejstvo požara potvrđen brojnim sertifikatima u Srbiji, Sloveniji, Bugarskoj i Ruskoj Federaciji,
  • dugovečan je,
  • ekološki podoban,
  • ekonomski veoma isplativ,
  • pruža neograničene mogućnosti arhitektonske izražajnosti objekata
  • njihovu egzistenciju u punoj harmoniji sa prirodom,
  • a u skladu sa osnovnim principima gradnje budućnosti – ekološke zdrave i dugovečne gradnje

Elementi Simprolit sistema koji se primenjuju u zaštiti od požara su:

– Fasadni zidovi od samonosivih simprolit blokova debljina 25,0 cm i 30,0 cm:

SBS25, SBDS25, SBS30, SBDS30…

svi sa otpornošću na temperature ispitivanja kao pregradnog protivpožarnog zida: EI180 (otpornost na požar ne manje od 3 časa pri temperaturama većim od 1100 C)

– Zvukoizolacioni zidovi između stanova i zidovi prema negrejanom hodniku od simprolit blokova debljina 20,0 cm i 25,0 cm:

SBDNZ20 i SBDNZ25,

takođe otpornosti na požar kao pregradnog protivpožarnog zida: EI180

–  Pregradni zidovi u stanovima i za zidanje vertikalnih ventilacionih kanala, debljine 12,0 cm,

SPB12,

otpornosti pregradnog protivpožarnog zida: EI180

– Jednoslojne termoizolacione simprolit SOP ploče za izradu protivpožarnog pregradnog zida na tankim pocinkovanim profilima:

2xSOP5, SOP8, SOP10

i većih debljina, sve sa otpornošću na temperature ispitivanja kao pregradnog protivpožarnog zida: EI120 (otpornost na požar ne manje od 2 časa pri temperaturama većim od 1100 C)

– Jednoslojne termoizolacione ploče

SOP10 i SOP12

za istovremenu zvučnu, termičku i protivpožarnu izolaciju međuspratnih ploča iznad garaža ka stambenom i poslovnom prostoru iznad. Ugrađuju se bez tiplova i lepljenja, prostim polaganjem u oplatu pre betoniranja, uz min EI120

– Jednoslojne termoizolacione SOP ploče za izradu termoizolovanih i vatrootpornih kanala za ventilaciju, kao i za oblaganje instalacija uz istovremenu zaštitu od požara i mehaničkih oštećenja

– Jednoslojne termoizolacione ploče za protivpožarnu izolaciju betonskih, drvenih ili čeličnih konstruktivnih elemenata, sa ispunom obrazovanog međuprostora između obloge i nosivih profila simprolit monolitom ili bez nje

– Simprolit monolit kao istovremena termička zaštita, sloj za pad, protivpožarna zaštita gorive termoizolacije ravnog krova ispod (ukoliko je ista dozvoljena važećim propisima) i za izlivanje protivpožarnih razdelnica između gorivih termoizolacionih ploča

– Simprolit monolit kao istovremena zaštita od korozije, povećanja krutosti i zaštita od požara kod nosivog profilisanog (rebrastog) čeličnog lima  i dr.

Zbog brojnih prednosti u odnosu na druge sisteme termoizolacije, Simprolit i elementi Simprolit sistema su jedinstveno i sveobuhvatno rešenje u građevinarstvu, kao istovremena protivpožarna, zvučna i termička izolacija

Naime, Simprolit:

  • ima daleko veću mehaničku čvrstoću (pri opterećenju od preko 3.500kg/m2 sleganja su mu manje od jednog milimetra, dok se čvrstoća tvrdo presovane mineralne vune definiše pri njenoj deformaciji od 10%)
  • hidrofoban je (ne upija vlagu) u daleko većoj meri od mineralne vune, pliva po vodi (6 puta je lakši od vode), a čak i uz prisustvo vlage (1,0-4,0% po masi) ne menja bitno svoje termo-tehničke pokazatelje (kod mineralne vune 1% vlažnosti i do 20% umanjuje njene termoizolacione karakteristike)
  • u suvom stanju, u laboratorijskim uslovima, u odnosu na tvrdo presovanu mineralnu vunu, Simprolit je nešto slabiji termoizolator (lambda=0,042 za razliku od lambda=0,040 tvrde mineralne vune) ali u uslovima prirodne, a posebno visoke atmosferske vlažnosti, ukupna prednost je na strani Simprolit SOP ploča marke D160 (težine 160kg/m3).
  • daleko je dugovečniji od mineralne vune
  • ne izaziva koroziju metala, što je slučaj kod mineralne vune
  • otporan je na mraz ne manje od 100 ciklusa zamrzavanja, za razliku od mineralne vune čija je otpornost na mraz 5 puta manja
  • predstavlja bolju barijeru naglom širenju zapaljenih gasova u odnosu na mineralnu vunu
  • seče se običnom testerom za drvo, lako se obrađuje, teše, ukraja i montira
  • ne zahteva ravnu površinu na koju se montira, za razliku od mineralne vune

Postavljanjem u oplatu Simprolit SOP ploča ili izlivanjem Simprolit monolita pre betoniranja betonske ploče (kod horizontalne  prostim polaganjem u oplatu, a kod vertikalne oplate naticanjem na patentirane konektore Simprolit sistema) izbegava se kasnije tiplovanje, a oplata je sačuvana i čista, jer nije imala direktan kontakt sa ugrađenim betonom.

m-Kvadrat

print