Piše: Slobodan Maldini, arhitekta, umjetnik I teoretičar arhitekture

FASADA  (franc. façade, lice zgrade; od ital. facciata; od lat. faciēs, lice, spoljašnjost, izgled, oblik) Naziv za čeoni – glavni spoljni izgled zgrade koji je arhitektonski i dekorativno naglašen. Sa stanovišta umetničkog oblikovanja objekta, glavna fasada daje ton, pečat celom zdanju. U svim epohama i civilizacijama bila je predmet naročitog napora projektanata.

U crkvenoj i profanoj gradnji, fasada sadrži osnovne kompozicione elemente:  portalni deo, fasadni deo sa  prozorima, niz  stubova ili  pilastera,  arkade,  erker, slobodno  stepenište,  zabat ili vidnu krovnu površinu. Glavna fasada se ukrašava:  kamenom, plemenitim  malterima,  zgrafitom,  štukom, dekorativnim bojenjem,  fresko slikama.

Kod arhitekture crkava, na čeonoj fasadi se po pravilu nalazi glavni ulaz u građevinu, a uvek je isto orijentisana, prema kanonima verske kongregacije. Fasada je najčešće spoljašnji izraz kompozicije unutrašnjeg prostora, kao kod romaničkih  bazilika, gotičkih  katedrala, renesansnih  palata i baroknih  dvoraca, što ne mora da bude pravilo. Ima primera gde je fasada izvedena prema određenim principima simetrije i kompozicije koji su različiti od onih primenjenih pri projektovanju plana objekta (crkva Sv. Petra u Rimu). Umetnička obrada fasade ne mora da odgovara onoj u enterijeru; nekada je njen izgled istaknutiji i atraktivniji od dekoracije unutrašnjosti (katedrale u Sijeni, Orvijetu). Takođe, fasada ne mora dimenzijama da odgovara volumenu građevine; često je veća, značajnija od građevine iza nje (crkva S. Mikele, Luka), a ređe manja (S. Andrea, Mantova).

U savremenoj arhitekturi, uvode se novi građevinski konstruktivni i materijali za izradu fasada: čelik, armirani beton, staklo, metalne, plastične i kompozitne ploče i dr. Fasade postaju nezavisni oblikovni elementi, kao što su: staklene  zid-zavese, duple fasade, metalne, fasade sagrađene od kombinovanih materijala, eko (zelene) fasade itd.

Ako pažljivo proučavamo istoriju, vidljivo je da su struktura i strukturni okvir – ovojnica građevine imale zajednički dizajn, tehnološku i materijalnu sinhronizaciju. Metodologija izrade fasade oduvek je bila dopuna strukture sistema zgrade zajedno sa drugim faktorima poput klime i estetskih karakteristika. Sa uvođenjem predfabrikacije i montažne gradnje fasade su dobile nove estetske i konstruktivne karakteristike. Međutim, zajedno sa globalnim promenama, ekonomsko-tehnološkim razvojem, promenama klime i novim potrebama za obezbeđenjem zdravstvenih i sigurnosnih uslova u zgradama, urbanizacijom, novim stilom života i ubrzanom aktivnosti čoveka, menja se i pristup građevinskim fasadama. Buduće zgrade će imati složene, ali efikasne konstrukcijske sisteme poput dijarešetki, egzokeleta, prostornih nosača, a fasade će slediti taj proces. Izbor najsavremenijih tehnologija i materijala i njihovih kombinacija dovešće do novih, izuzetno kreativnih rešenja fasada nove generacije. tehnički zahtevni materijali će biti sve prisutniji na savremenim fasadama, kao što su: čelik, aluminijum, cink, pločice, kamen, ekstrudirana smola, ETF i tako dalje, lista je beskrajna.

Postavlja se pitanje koji su očekivani pravci evolucije u fasadnim tehnologijama i materijalima? U prošlom veku svi glavni eksperimenti u izradi fasada bili su usmereni na estetiku i zaštita životne sredine. Dalja evolucija ne ide samo u pravcu zadovoljenja potreba da fasade zaštiti unutrašnjost zgrade i bude njena spoljašnja projekcija, već će fasade u budućnosti biti “pametne”, one će da “misle”, “ponašaju se” i oni bi trebali da misle, ponašaju se i menjanju se same od sebe. Fasade zgrada neće samo da budu njihove završne opne, već će istovremeno da učestvuju u strukturalnim sistemima arhitektonskih objekata. Izbor materijala i tehnologije obezbediće da zgrade budu ekološki inovativne, napredne.

Kakve će biti fasade u narednoj deceniji? Verujem da ćemo već sledećih godina biti svedoci višestrukih

opcija i eksperimenata u automatizovanim ili elektronski upravljanim dinamičkim fasadama i na planu poboljšanja njihovih svojstava menjanja stakla radi poboljšane energetske efikasnosti, udobnosti u zatvorenom prostoru i obezbeđenja visokog kvaliteta sveukupnog okruženje unutar zgrade. Fasade će generisati, pa čak i skladištiti obnovljivu energiju. Napredne ugrađene fotonaponski ćelije, mikro vetrenjače i filterske energetske membrane za zagrevanje prostora unutar fasade će se brinuti za više od 50 odsto energetskih potreba zgrada. Svetlosne brane na fasadama će upotrebljavati dvosmerna optička vlakna i kablove kablovi za osvetljavanje mračne unutrašnjosti zgrada u za vreme dana i za osvetljenje fasade noću sa obrnutim protokom svetlosti, što će rezultirati velikim uštedama energije.

SLOBODAN MALDINI: KUPOLA KRIPTOBIOZIS

Kupola sa mikroklimom dizajnirana za ekstremne hladne i toplotne uslove. Oko kupole su rebra koja imaju funkciju hlađenja u ​​uslovima visoke temperature i zagrevanja prostora unutar kupole na ekstremno niskim temperaturama. U suvim uslovima rebra stvaraju kondenzaciju vlage iz vazduha i na taj način obezbeđuju vodu koja se kroz cevi prenosi do centralnog rezervoara za vodu. Kupola je presvučena fotoćelijama koje sunčevu svetlost pretvaraju u električnu energiju. Izrađena je od novih polimernih materijala koji pružaju izvanrednu toplotnu izolaciju. Autor projekta: Slobodan Maldini

SLOBODAN MALDINI: ZGRADA “KORALNI GREBEN”

Energetski aamoodrživa zgrada “Koralni greben” načinjena je od energetski efikasnih materijala. Fasada prikuplja sunčevu energiju i pretvara je u toplotnu i električnu. Istovremeno, ona se upotrebljava za zagrevanje ili hlađenje prostora, po potrebi. Autor projekta: Slobodan Maldini

SLOBODAN MALDINI: MUZEJ SVETSKIH VODA

Arhitektonska struktura Muzeja svetskih voda smeštena je u moru Japana. Načinjena tako da upotrebljava energiju talasa za stvaranje električne i toplotne energije, sa “pametnim materijalima” koji su sposobni da akumuliraju sve vrste energije.

SLOBODAN MALDINI: ENERGETSKA FASADA U JOKOHAMI

Strukturni sistem fasade upotrebljava fotosenzitivne materijale koji služe da obezbede energiju za više od 50% potreba arhitektonskog objekta. Zgrada Jahting kluba u Jokohami, Japan, autora Slobodana Maldinija.

SLOBODAN MALDINI: KRISTALNE KULE CENTRA “HAMAD” U ABU DABIJU

Fasadna strukture arhitektonskog kompleksa projektovana je u tehnologiji “pametnih zgrada”. Fasade presvučene novim materijalom kriotopom štite unutrašnjost od zagrevanja, istovremeno upotrebljavajući energiju sunca za hlađenje objekta. Zgrade su prozračne, a njihova struktura, boja i prozračnost se menjaju u odnosu na izloženost Suncu. Autor: Slobodan Maldini

m-Kvadrat