Vizitorski centar za prezentaciju svetske kulturne i prirodne istorije koja se čuva u večnom ledu svalbarda

Piše: Slobodan Maldini, arhitekta, pisac, umjetnik i teoretičar arhitekture

Lokacija: Longjirbjen, ostrvo Špicbergen, arhipelag Svalbard, Norveška

Projekat: LÛK, The Arc

Klijent: Arktik Memori, Arctic Memory AS

Projektant: Snoheta

Dizajn izložbi: Telart

Godina izvođenja: 2019-2022

Fotografije: Ljubaznošću Snoheta i Plomp

U arhipelagu Svalbard usred bespuća zamrznutog Arktičkog okeana, kraj gradića Longjirbjena, najsevernijeg stalno nastanjenog ljudskog naselja na planeti, iz permafrosta izranja novi kulturno-naučni kompleks – veoma specifičan  vizitorski centar simbolički nazvan LÛK, objekat koji prezentuje javnosti prirodna i kulturna dobra svetske baštine koja se čuvaju u ovom negostoljubivom okruženju u objektima specijalne namene. Ovaj jedinstveni objekat koji je projektovao arhitektonski tim internacionalnog biroa Snoheta, primiće svoje prve posetioce 2022. godine. Rezultat je vizije naručioca – firme Arktik Memori AS, projektanata – Snoheta i Telart, kao i saradnika – firmi Pikl, Global Krop Trast i NordGen bez čijeg angažovanja na očuvanju prirodnih blaga naše planete, kulture, istorije… ni projekat ovog vizitorskog centra ne bi bio moguć.

Na 78⁰ severno od ekvatora, na samo 970 kilometara ispod Severnog pola, norveški arhipelag Svalbard poznat je kao zaštićena demilitarizovana zona i prostor jedinstvene klimatske stabilnosti i stoga je izabran za pogodno mesto za sigurno dugoročno skladištenje semena žitarica i osetljivih biljnih vrsta koje su od interesa za ceo svet. Svetski trezor semena Svalbard (Svalbard Global Seed Vault)  izgrađen je da izdrži test vremena i izazov prirodnih katastrofa ili katastrofa izazvanih od strane čoveka. Izgradila ga je 2008. norveška vlada uz pomoć svetske zajednice. U ovoj jedinstvenoj banci kapaciteta za preko 4,5 miliona vrsta, u skladištima ukopanim oko 100 m u kosinu planine, do sada su pohranjeni uzorci od oko milion vrsta raznih žitarica i drugih biljaka bitnih za ljudsku ishranu prikupljenih sa svih strana sveta.

U blizini ovog objekta, u dubinama napuštenog ugljenokopa, 2017. je završen još jedan jedinstven objekat međunarodne važnosti: Arktički svetski arhiv (Arctic World Archive – AWA), plod zajedničke zamisli norveških kompanija Pikl, koja se bavi digitalnim čuvanjem podataka i rudarske kompanije Stor Norske Špicbergen. Ideja ovog projekta je da se u idealnim uslovima za buduća pokoljenja prikupljaju i adekvatno čuvaju najveća svetska kulturna dostignuća.

2018. u Longlirbjenu je osnovan Arktik memori AS (Arctic Memory AS) sa ambicijom da izgradi vizitorski, kulturni i centar za proučavanje i edukaciju gde će se javnosti pružiti prilika da se uključi i komunicira sa inicijativama za očuvanje Svalbarda, kao i digitalizovane svetske kulturne i prirodne baštine koje su pohranjene u Arktičkom svetskom arhivu i Svalbardskom svetskom trezoru semena kroz inovativna, digitalna i virtuelna iskustva. Za realizaciju objekta vizitorskog centra angažovana je renomirana firma Snoheta, a za inovativni dizajn digitalne prezentacije stalne i povremenih izložbi firma Telart, koja dizajnersko umeće spaja sa tehnologijama budućnosti. Predviđeno je da centar bude završen do 2022.

Svetski trezor semena Svalbard – Svalbard Global Seed Vault sadrži do 500  primeraka od svake poznate vrste žitarica i drugih semena biljaka za ljudsku upotrebu, koje ovde stižu iz preko 1700 svetskih izvora – banaka gena. Ova institucija osnovana je u nameri da sačuva uzorke u slučaju bilo kakvog eventualnog budućeg gubitka semena tokom mogućih masovnih regionalnih ili globalnih katastrofa.

Arhitektonsku kompoziciju centra čine dva volumena: neutralni horizontalni kubus zgrade ulaza malih dimenzija i izložbena zgrada projektovana u formi masivne i visoke konveksne zarubljene kupe. Kompleks je projektovan u skladu sa ekološkim zahtevima, sa težnjom da se minimizira negativni uticaj objekata na okolinu. Minimalističkim dizajnom i suptilnom materijalizacijom centar će se savršeno utopiti u ambijent večitog snega i leda koji ga okružuje, kao da je deo njega.

Jednospratna ulazna zgrada lebdi iznad površine tla na šipovima fundiranim u čvrstu stenu. Ideja projektanata je da se takvim postupkom spreči zagrevanje i topljenje permafrosta i nagomilavanje snežnih nanosa. Na krovnoj ravni predviđena je postavka solarnih foto-ćelija koje će biti u funkciji za vreme kratkog polarnog leta. U zgradi su smešteni svi posetiocima i osoblju neophodni sadržaji, od garderobe, biletarnice i kafea, do tehničkih prostorija za održavanje i administraciju. Konstrukcija ovog pravougaonog objekta upotpunosti će da bude izvedena od unakrsno lameliranog drveta, kao i njen enterijer. Fasada je od panela od paljenog drveta i zatamnjenog stakla istih dimenzija, u punoj spratnoj visini.

Za razliku od svedene, racionalne forme ulazne zgrade, volumen izložbenog prostora ističe se jedinstvenim oblikom, razmerama, bojom i teksturom fasade. Organska, monolitna kupa niče iz ledom okovanog  tla. Ona je fokusna tačka projekta, istovremeno svevremena i onostrana. Beli, reljefnim prstenovima slojevito nijansirani, fasadni omotač asocira na milenijumski uticaj eolske erozije na ledene sante ili na kakav ogromni svemirski brod okovan ledom. Ova zgrada je dizajnirana tako da posetiocima pruži uzbudljivo iskustvo direktnog ulaska sa spoljnjeg, zaleđenog terena u pravi trezor izgrađen unutar permafrosta Svalbarda, jer se u nju ne ulazi iz prisnog, toplog enterijera ulazne zgrade, već preko dugačkog  zastakljenog mosta.

Po ulasku u izložbeni prostor, posetioce ophrva voluminoznost dramatičnog vertiklanog svoda. U njemu i izložbenim stolovima stručnjaci Telarta instaliraće moćnu digitalnu arhivu za stalne i povremene izložbe. Sardžaji koji se čuvaju u institucijama Svetskog trezora semena i Arktičkog arhiva biće tako dostupni publici kroz zidne projekcije, virtuelna iskustva i druge inovativne fizičke i digitalne medijume. Iskustvo boravka u stvarnim ledenim komorama za čuvanje podataka produbljuju, projektom predviđeno, prigušeno osvetljenje i temperatura od 4⁰C.

Arktički svetski arhiv – Arctic World Archive (AWA) – čini sistem čeličnih trezora ukopanih na dubini od 150-300 m u hodnicima bivšeg rudnika uglja pored naselja Longjirbjen. U ovom jedinstvenom skladištu predviđeno je da se čuva svetska kulturna baština u formi koja će biti dostupna generacijama u budućnosti. Sav sadržaj koji se ovde nalazi zapisan je na nano filmovima norveške kompanije za pohranu podataka Piql koja je razvila novu tehnologiju digitalnih zapisa na filmu, čime se omogućava njihovo čuvanje i zaštita čak do 1000 godina. Do sada je u ovom arhivu pohranjeno kulturno blago iz petnaest zemalja sveta. Tu se čuvaju stari manuskripti, umetnička remek-dela iz prethodnih epoha, zapisi naučnih dostignuća ili savremene umetnosti…

Sredinu izložbenog prostora zauzima izdvojeni prostor svečane sale projektovan u obliku vremenske kapsule ili jajeta postanja. U njegovoj prijatno temperiranoj “utrobi” obloženoj svetlim drvetom je amfiteatar, gde će moći da se održavaju projekcije, predavanja, ceremonije, razgovori, individualna kontemlacija…  a u samom središtu biće posađeno listopadno drvo kao simbol prirode naše planete i njene fragilnosti uz podsećanje i na vegetaciju koja je pre više miliona godina prekrivala Svalbard. Naime, mnoge vrste drveća kao što su breza, kesten, brest ili čak citrusi, rasli su na ovom arhipelagu pre 56 miliona godina kada je temperatura bila za 5-8⁰C viša. Sa trenutnim nivoom emisije ugljenika temperatura bi mogla da se podigne na taj nivo za samo 150-200 godina. Zato je ovo drvo ujedno i simbol poziva na akciju za očuvanje prirode i očuvanje Arktika za buduće generacije.

Projekat vizitorskog centra LÛK predstavlja odličan primer dobre saradnje lokalne zajednice, vlade jedne države i svetske zajednice, privatnih firmi, sponzora i projektanata. Svi oni okupili su se oko ideje i obezbedili sredstva da se na ovom izuzetnom mestu, gde su izgrađeni objekti u kojima se trajno čuvaju živi primerci i digitalne kopije svetske prirodne i kulturne baštine za budućnost, izgradi i jedan centar za njihovu prezentaciju, edukaciju, razmenu ideja… o prošlosti i budućnosti naše planete.  Snoheta je projektovala ubedljivu arhitektonsku ikonu, naglašavajući težnju i potrebu za zaštitom resursa sveta ne samo za svoje sadašnje već i buduće stanovnike, i demonstrirajući Arktik u njegovoj svevremenskoj, pustoj lepoti i tišini.