spot_img

Teodora Mitrašinović: Bivša odbojkašica koja je igrom slučaja iz sportskog života završila u dizajnerskom kraju

Izdvojila bih tri stila koje trenutno svuda viđam: industrijski, minimalistički i japanski stil.
Teodora Mitrašinović, rođena je 13.4.2001. Nakon završetka srednje Sportske gimnazije u Beogradu i odbojkaške karijere, 2020. godine upisuje smjer Dizajn enterijera na BAPUSS – katedri za dizajn. Završetak osnovnih studija se očekuje u septembru nakon čega slede i master studije. Digitalnim marketingom na društvenim mrežama se bavi još od 2019. godine, organizujući razne događaje za brendove poput Kérastase Paris i Aperol Spritz-a, što je donekle doprinjelo odabiru karijere za budućnost – dizajn enterijera. 

Za početak recite nam ko je Teodora Mitrašinović?

Teodora je dvadesetdvogodišnjakinja iz Zemuna i bivša odbojkašica koja je igrom slučaja iz sportskog života završila u dizajnerskom kraju. Kroz ceo život sam imala umetničku crtu, donosila radove na likovnom u gimnaziji, volela da gvirnem u izloge galerija u Knez Mihailovoj, fotografišem arhitekturu Beograda. Međutim, sport je zauzimao veliko mesto u mom ranom i tinejdž detinjstvu te nije bilo mesta za bilo šta drugo. Kao u većini slučajeva, desila se povreda koja mi je zatvorila vrata odbojke, ali zato otvorila mnoga druga poput dizajna, enterijera ali i recimo modelinga, svih tih stvari koje su me kopkale i interesovale tokom života ali za njih nije bilo vremena.

Otkud ljubav prema uređenju enterijera i eksterijera?

Kad sam imala recimo 5-6 godina, komšija i drugar iz vrtića je na računaru imao “The Sims 3”, koji bismo zajedno igrali posle ručka. Imali smo dogovor, ja igram deo u kom se pravi kuća, dvorište i uređuje a njemu bih ostavila da zapravo igra igricu koja je suština, mene to nije toliko zanimalo. Tako je i danas kad igram četvorku na svom računaru, sredim kuću i dam sestri da igra, nije se ništa promenilo. To bi bilo moje prvo sećanje na ljubav prema arhitekturi generalno, koje se kasnije generisala na dizajn enterijera.

Kako je krenula vaša priča?

Pri završetku srednje škole, bio je plan da upišem marketing menadžment, s obzirom na to da sam tad počela da se bavim digitalnim marketingom i vođenjem društvenih mreža. Kockice su se pomešale, odustala sam od tog fakulteta a bilo je kasno da se spremim za neki drugi, te mi je tata predložio da upišem visoku školu, a da novac kojim je trebalo da platimo ratu za fakultet, prebacimo na auto školu kako ne bih ispustila godinu – što je za mene iskreno bila win-win situacija. Guglajući, 18 dana pred prijemni nailazim na DE akademiju, smer dizajna enterijera na BAPUSS – katedri za dizajn. Uzela sam par privatnih časova crtanja/slikanja i na prijemni otišla u fazonu “šta bude biće”. Kad eto, bilo je baš kako je trebalo da bude – upala sam na budžet i započela svoje školovanje za dizajnera enterijera.

Na kojim projektima trenutno radite, a koji su u najavi?

Projekat na kom trenutno radim, ujedno i najveći do sada, jeste predstojeći diplomski rad na temu “Moderni enterijer sa primesama francuskom neoklasicizmu” u kom ću porediti strukture stanova i stanogradnje u neoklasicizmu, Starom gradu i u novoj izgradnji Beograda na vodi. Kakva su bila projektantska rešenja tada a kakva su sada, u luksuznom izdanju. Rad će naravno sadržati projektovanje i vizualizaciju stambenog enterijera, kako bi izgledao salonac u novoj zgradi, da je BW postojao u ono vreme. Projekat će ugledati svetlost dana sredinom septembra.

Koji su stilovi trenutno aktuelni kada govorimo o enterijeru i eksterijeru?

Trendovi se velikom brzinom menjaju i ako hoćete da budete u poslu morate pratiti tempo. Izdvojila bih tri stila koje trenutno svuda viđam: industrijski, minimalistički i japandi stil. Kod njih je najbitnija forma, kao i prirodnost većinski materijala koji se koriste. U dosta novih lokala, restorana, hotela možete prepoznati neki od ova tri stila. Nekolicina, recimo kafića, je skoro počela da ubacuje “mid-century” komade sa industrijskim stilom i čini mi se da će sve češće toga i biti.

Šta vam je najvažnije u vašem poslu?

Na prvo mesto stavila bih odnos između dizajnera i klijenta. Zdrav ljudski odnos, poverenje i sloboda rada, kao i iskrenost pri konsultacijama – tada nastaju najbolji rezultati. Na drugo mesto bih stavila organizaciju radnog vremena. Meni lično više odgovara kada kombinujem rad na računaru sa čestim izlascima na teren, razgledanjem inspiracije van ekrana nego kada zasednem na nekom projektu po 5,6 i više sati. Bitan je balans, kako u životu tako i u poslu.

Koji su najčešći izazovi/problemi s kojima se susreće dizajner enterijera?

Može se reći da je to danas manjak inovativnosti, sve je više manje već viđeno. Dizajner mora da iskombinuje projekat tako da hendluje između želje klijenta, ono što su oni videli na nekoj fotki na Pinterestu i toga da projekat opet bude jedno unikatno delo, a ne mršava kopija. To se ne dešava samo u enterijeru, česta je pojava i u muzičkoj, modnoj industriji – zbog toga sam gore spomenula da je bitno tražiti inspiraciju i van ekrana, dati mozgu priliku da stvori svoju ideju, a ne recikliranu sa Instagrama.

Postoji li nešto što nismo rekli, a bitno je.

Volela bih da spomenem jednu temu a to je da: dizajniranje enterijera nije isto što i dekorisanje enterijera. Često se meša vizija projektovanja prostora koristeći se antropološkim merama, teorijom boje i ostalim primcipima sa tim gde će vaza sa cvećem da bude na stolu – zatim ide ona čuvena “ma šta, ja ću to da ti sredim isto” i onda nešto ne budu baš zadovoljni rezultatom. Postoji razlog zašto se prostor projektuje i zašto je baš tu zid, razmak pregrade te širine i slično. To je jedna lepa nauka.

Za kraj imate li poruku za naše čitatelje.

Budite svestrani, slobodni i otvorenog uma za nove ideje. Ako radite ono što volite, svaki projekat će vam donositi radostan osećaj kao kad treba da organizujete odlazak na more ili kupovinu neke vredne stvari. Takođe, nema mesta stresu jer se sve da rešiti. Uživajte!

Popularno

Copyright- 2021 | m-Kvadrat Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.