Projektni zadatak ovog stana bio je da se ispoštuju glavne odlike stila, a da se pritom uklopi u željenu funkcionalnost i prilagodi estetici ovog vremena.
Projektiranje stana je proces kroz koji svaka soba postaje platno na kojem se stvara umjetničko djelo koje odražava vaše želje i potrebe. U svakom koraku ovog uzbudljivog putovanja, odabir boja, rasporeda i detalja, stvarate prostor u kojem će svaka dimenzija odisati harmonijom i udobnošću. U nastavku vam Teodora Vukašinović predstavlja projekt jednog stana.
Projekat . YUGO Memphis
Godina izvođenja . 2022.
Projektant . Teodora Vukašinović, t.architectStudio
Kvadratura . 67m2
Lokacija . Novi Beograd, Beograd
Novobeogradski stan u izvornom stanju iz 70ih godina, koga je odlikovalo dosta betona, male prostorije i tamno braon enterijer, preprojektovan je u nešto sasvim drugačije široko, svetlo, šareno, veselo i puno energije.
Projekat je karakterističan po tome što je klijent bio vrlo uključen u sam proces projektovanja sa vrlo neuobičajenim idejama i željama. U želji da se ti zahtevi ispune nastao je hibridni stil, koji obuhvata sve afinitete korisnika. Sam stan je nazvan YUGO Memphis iz razloga što je najdominantniji Memphis dizajn sa prizvukom Jugonostalgije kroz detalje. Takođe bi moglo da se kaže da spada u pokret maksimalizma.
Stan je jednostrano orijentisan. Originalna prostorna organizacija se sastojala iz ulaznog hodnika bez prirodnog osvetljenja, takodje kuhinja i trpezarija bez prirodnog osvetljnja, ostava, devojačka soba, kupatilo, spavaća soba, dnevna soba i lođa.
Ideja je bila da se prostor rastereti od bespotrebnih zidnih pregrada i malih prostorija. Ulazni hodnik, trpezarija, kuhinja, devojačka soba i dnevna soba su sjedinjene u jednu multifunkcionalnu prostoriju sa različitim ambijentima „odvojenim“ pozicijom nameštaja. Kao centralni deo iskristalisalo se kuhinjsko ostrvo, koje služi kao trpezarija, mesto okupljanja, fizička pregrada između kuhinje i dnevne sobe, a na prvom mestu, odabirom materijala, ostrvo predstavlja jedan vid skulpture.
Stav koji zastupa Memphis dizajn pokret je „Less is bore“ što je definitivno nešto što opisuje budućeg korisnika ovog stana. Još osamdesetih godina prošlog veka, tim italijanskih arhitekata i dizajnera poznat kao Memphis Milano, razvio je estetiku retro dizajna poznatu kao MEMPHIS DESIGN. Zbog međusobne nesklonosti prema minimalističkom stilu dizajna iz 1960-ih i 1970-ih, grupa kreativaca je krenula da pravi postomoderni nameštaj, tkanine, šare, keramiku i druge dekoarativne predmete inspirisane art deko i pop artom, spajajući aerodinamičnu geometriju i električne boje. To je stil koji se suprotstavlja brutalizmu i posleratnoj arhitekturi i dizajnu enterijera. Često se opisuje kao preteran i kičast, jer ga karakterišu svetle boje, geometrijski oblici, pruge, sukobljene nijanse, apstraktni dizajn i plastični laminat. Projektni zadatak ovog stana bio je da se ispoštuju glavne odlike stila, a da se pritom uklopi u željenu funkcionalnost i prilagodi estetici ovog vremena.
Ono što inače karakteriše projektovanje enterijera jeste da se klijent useljava nakon izvedenog stanja i tada dodaje svoj lični pečat svojim stvarima, ukrasima i korišćenjem. U samom startu ovaj projekat se razlikuje po tome što se u neku ruku projektovao u kontra smeru. Najsitniji detalji i ukrasi su odmah dobili svoju poziciju, a oko njih se dizajnirao nameštaj, oko koga su se formirale prostorije. Slični metod se ponavlja i kod odabira boja i materijala. Sve je vrlo dugo i temeljno promišljeno, iako se na kraju dobija rezultat koji mnogima izgleda kao kreativni haos.
Izvođenje ovog stana je bilo više nego izazovno, s obzirom da se veći deo nameštaja pravio po meri i da izabrani materijali i boje apsolutno nemaju čestu primenu kod nas. Takođe, dosta elemenata su antikviteti iz vremena bivše Jugoslavije, restaurirani i prilagođeni.
Ono što razlikuje projektovanje enterijera od projektovanja arhitekture jeste to što bi mnogo više trebalo da se oseti karakter korisnika i ti projekti su, iz tog razloga, dosta zanimljiviji i izazovniji. Bez obzira što je projektuje ista osoba, oni se mogu, a smatram da i treba, razlikovani potpuno. Naročito ako se radi o stambenom prostoru. To je nešto jako lično i iako projektant vodi glavnu reč, treba da bude otvoren za saradnju, da osluškuje i pretoči san svojih klijenata u realnost. Svakako lični pečat projektanta je neizbežan, ali raznolikost u projektima je čar ovog posla. Klijenti su oni koji razbijaju monotoniju. Pravo umeće jeste shvatiti i pretočiti želju u funkciju, a ne samo napraviti nešto lepo ili moderno.
