Saznajte kakve sve vrste toplotnih pumpi postoje i koliko su one isplative.

Pelet, gas, nafta? Razmišljate kako ćete se grijati slijedeće sezone? Toplotne pumpe jesu u startu skuplje rješenje, ali ćete potom profirati niskim troškovima eksploatacije. Pitate se kako je to moguće? Odgovore smo potražili od Dejana Stamatovića iz firme Desta Install.

Toplotne pumpe su uređaji koji toplotnu energiju niskog temperaturnog nivoa dižu na viši temperaturni nivo, prihvatljiv za adekvatnu primejnu u odgovarajućem sistemu distribucije toplote. Riječ je o kružnom procesu u kom se neprestano ponavljaju četiri ista koraka: isparavanje, kompresija, kondenzovanje i ekspanzija.

Efikasnost toplotne pumpe prepoznajemo prema koeficijentu energetske efikasnosti (COP) koji označava koliko smo puta više dobili toplotne energije u odnosu na utrošenu električnu energiju za pogon kompresora.

Koje vrste toplotnih pumpi postoje

Mogu se koristiti različiti izvori toplote za rad toplotne pumpe.

Vazduh-voda

Sunčeva energija akumulirana u spoljašnjem vazduhu može se koristiti vrlo efikasno. Prednost ovog izvora jeste dostupnost toplotnog resursa i jednostavna ugradnja, dok je nedostatak smanjivanje snage toplotne pumpe na nižim temperaturama spoljašnjeg vazduha.

Zemlja-voda

Zemlja kao izvor toplote može to biti na dva načina. Zemni kolektor koji se sastoji od sistema cevi postavljenih na dubini od 1,20 do 1,50m. Na toj dubini tokom cele godine vlada relativno konstantna temperatura od 5 do 15°C. Pogodni su za kuće sa velikim dvorištem, a efikasnost zavisi od vrste tla: što je tlo vlaznije, efikasnost je veća. Površina koja se koristi za postavljanje zemnog kolektora ne sme se koristiti za građevinsko zemljište već mora ostati izložena svim spoljnim meteorološkim utjecajima.

Drugi način su dubinske sonde. Ukoliko dvorište nije dovoljne površine, moguće je primjeniti ovaj način. Osnovna prednost ovog izvora toplote jeste temperaturna stabilnost i mogućnost gradnje objekta na zemljištu koje je iskorišćeno za postavljanje dubinskih sondi.

Voda-voda

Korištenje podzemnih voda kao izvor energije moguće je putem usisnog i apsorbcionog bunara i može biti vrlo efikasno. Podzemne vode nema svuda u dovoljnoj količini i u odgovarajućem kvalitetu, međutim gde su uslovi ispunjeni iskoristivost je velika.

Klik do željene temperature

Toplotna pumpa može se koristiti za grijanje i hlađenje objekta kao i za pripremu potrošne tople vode. Za hlađenje je najbolje ugraditi fan coil uređaje već u fazi gradnje objekta. Izuzetno su efikasne za grijanje preko podnog grijanja gdje temperatura ne prelazi 40 stepeni, a novije generacije dostižu 65 stepeni i pogodne su i za radijatore.

Toplotnu pumpu možete ugraditi u kotlarnicu koja je bila predviđena za grijanje na čvrsto gorivo ili naftu jer toplotna pumpa ne prelazi te gabarite. Preporučljivo je u kombinaciji sa toplotnom pumpom ugraditi i odgovarajući akumulator toplote, takozvani, bafer.

Regulaciju temperature, naravno, vršite sobnim termostatima, a sve češće se kupci opredjeljuju za regulaciju putem interneta preko pametnih telefona ili računara.

Jasna računica

Cjenovno je investicija u opremu veća od grijanja na pelet, gas, naftu ali se zbog niskih troškova eksploatacije, jza jedan utrošeni kilovat električne energije dobijemo i do 7kw toplotne energije, smatra da su toplotne pumpe budućnost u energetskom sektoru.

Izvor: Gradnja.rs