„Space Love“ je zapravo spoj naše strasti prema arhitekturi i onog osjećaja da je svaki projekt prilika da nekome oplemenimo svakodnevicu.

Intervju: Iva Bekić m.arh. i Marija Blagojević m.arh., Space Love Studio

Biografija:

Iva Bekić, rođena u Zagrebu (1987). Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (2012). Nagrađena je za izvedeni enterijer na 36. Salonu arhitekture u Beogradu, kao i na konkursima u domenu arhitekture i urbanizma. Osniva studio za arhitekturu i dizajn Space Love (2020. sa M.Blagojević). Pored stručne prakse, bavi se istraživanjem arhitekture kroz izložbe prostornih instalacija, grafičkog dizajna i ilustracija. Predstavnik je Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture sa temom „8. kilometar“ (2020/21. sa MuBGD)

Marija Blagojević, rođena u Kraljevu (1994). Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (2018). Kao projektant radila je u različitim arhitektonskim biroima (od 2016) gde je učestvovala u projektovanju brojnih objekata u inostranstvu i regionu. Nagrađivana je na regionalnim i internacionalnim konkursima za arhitekturu i urbanizam.  Osniva studio za arhitekturu i dizajn Space Love (2020. sa I.Bekić). Pored stručne prakse, bavi se istraživanjem arhitekture kroz crtež i ilustraciju, preispituje vezu između arhitekture, skulpture i upotrebnih predmeta.

U vremenu kada se arhitektura često posmatra kao brza i površna roba, Space Love Studio donosi drugačiji pristup – arhitekturu kao čin odgovornosti prema ljudima, prostoru i budućnosti.

Razgovarali smo sa Ivom Bekić i Marijom Blagojević, arhitekticama koje stoje iza ovog studija, o njihovom profesionalnom putu, ključnim projektima i vrijednostima koje oblikuju njihov rad. Kroz njihovu priču saznajte kako spoj strasti, empatije i stručnosti može oblikovati prostor koji oplemenjuje svakodnevni život.

Možete li nam za početak reći nešto više o sebi i kako je nastao Studio Space Love?

Iva & Marija: Studio je nastao iz jedne mešavine hrabrosti i ludosti – u sred lockdown-a smo rešile da se upustimo u ovu avanturu. Ispostavilo se da je baš tada ljudima prostor postao najvažniji, jer smo svi sedeli kod kuće i shvatili koliko on utiče na naše raspoloženje i mentalno zdravlje. Pre toga smo se već kretale kroz ozbiljne projekte – Iva je sa grupom Moderni u Beogradu predstavljala Srbiju na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2021, a Marija je bila tu kao neizostavna pomoć i saradnica. Dakle, imale smo zajedničko iskustvo rada pod pritiskom i znali smo da možemo jedna na drugu da se oslonimo.

Otkud ime Space Love i šta ono znači za vas?

Naziv je došao prirodno – mi gradimo prostore, ali pre svega gradimo odnose. Verujemo da se svaki prostor oblikuje kroz empatiju, pažljivo slušanje i razumevanje prema ljudima koji će u njemu živeti. „Space Love“ je zapravo spoj naše strasti prema arhitekturi i onog osećaja da je svaki projekat prilika da nekome oplemenimo svakodnevicu.

Kako ste se vas dvije profesionalno spojile i šta vas je motivisalo na zajednički rad?

Poznanstvo započinjemo u jedriličarskom klubu na Savi gde, pre ljubavi prema arhitekturi, počinjemo da delimo ljubav prema vetru, vodi i slobodi. Odatle je krenulo prijateljstvo, a onda i zajednički rad. Kada smo shvatile da nas isto pokreće u projektima, bilo je logično da se udružimo.

Koji su vam najznačajniji projekti do sada i zašto?

Volimo da istaknemo dve montažne kuće koje su dobile i pažnju medija – jednu na vodi i drugu u urbanom kontekstu. Te kuće lepo oslikavaju naš odnos prema okruženju i prirodi kao i pristup projektovanju. Takođe, konkursni projekti su nam strast – iako često nemamo dovoljno vremena da im se posvetimo, iza nas stoji nekoliko nagrađenih radova.

Šta vam je najvažnije kada krećete u osmišljavanje jednog prostora?

Korisnik i kontekst. To su nam dve polazne tačke. Nema univerzalnog recepta – svaka kuća, svaki stan, svaka parcela traže novi odgovor. Naš stil ne staje u jedan folder – više je to energija koja nastane u susretu s ljudima za koje projektujemo.

Koji materijali, teksture i boje vas trenutno najviše inspirišu?

Trudimo se da materijali odgovaraju kontekstu u kome gradimo – da kuća na vodi živi sa rekom, a gradska kuća sa ulicom. Volimo prirodne materijale, toplinu drveta, teksture koje ostare dostojanstveno. Boje prilagođavamo prostoru i ljudima, ali priznajemo – uvek nas privuku zemljani tonovi i palete koje podsećaju na prirodu.

Kako se nosite s izazovima u realizaciji projekata?

Izazovi žena arhitekata, a još i mladih, pa još i na gradilištu, znaju da budu veliki, ali trudimo se da ih stavimo ispred sebe kao deo projektnog zadatka i odgovorimo na sve sa osmehom i razumevanjem. Nije lako, nekad nervoza i stres preovladaju, ali onda se podsetimo da su i to sastavni delovi posla.

Na čemu trenutno radite i šta možemo očekivati od Studija Space Love u narednom periodu?

Radimo na jednoj zaboravljenoj tipologiji – kućama u nizu. Želja nam je da ovaj model stanovanja vratimo u praksu na velika vrata, ali na savremen način. U narednom periodu možete očekivati projekte koji istražuju upravo tu ideju kolektivnog stanovanja sa akcentom na zajedništvo i privatnost.

Takođe, Space Love Studio ima ideju da bude više od same arhitektonske prakse. Trenutno smo na razvojnom putu ka multidisciplinarnoj platformi koja uključuje različite sfere arhitekture, od edukacije do realizacije, sa težnjom da polje interesovanja zahvati različite razmere, od proizvoda do arhitektonskih projekata.

Ima li nešto što nismo spomenuli, a smatrate da je važno? Za kraj, imate li poruku za naše čitaoce?

Arhitektura je disciplina od izuzetne društvene i kulturne odgovornosti, jer oblikuje ambijent u kome se svakodnevni život odvija – prostor rada, stanovanja, obrazovanja i kolektivnog iskustva. Od arhitekata se očekuje da pokažu profesionalni autoritet i da ustraju u svojim stručnim stavovima, ne podlegavši pritiscima ubrzavanja procesa, redukovanja kompleksnosti ili relativizacije značaja ove profesije. Praksa jasno pokazuje da skraćivanje procedura i kompromitovanje kvaliteta u arhitektonskom projektovanju ne ostavlja kratkoročne, već višedecenijske posledice koje se reflektuju na čitave zajednice.

Bavljenje arhitekturom ne može se svesti na površnu vizuelizaciju ili estetsku skicu. To je profesija koja zahteva duboko teorijsko i tehničko znanje, iskustvo i etički integritet. U vremenu društvenih mreža i instant tutorijala, često se stvara iluzija da se arhitekturom može baviti svako, bez obrazovanja i profesionalne odgovornosti. Nažalost, empirijska stvarnost potvrđuje koliko je takav pristup štetan. Stoga je neophodno podsećati da arhitektura nije brza potrošna roba, već fundamentalni čin odgovornosti prema čoveku, prostoru i budućnosti.