Često se suočava sa sistemskim ograničenjima. Uprkos tome, primjećujem sve veću svijest o značaju procesa, konteksta i dugoročne vrijednosti prostora.

Intervju: Marina Lazović, dipl.ing.arh. Inka studio Beograd

Biografija: Marina Lazović je arhitektica i osnivačica INKA studija. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gdje je tokom studija radila kao student demonstrator u studiju profesora Vasilija Milunovića. Profesionalno iskustvo sticala je kroz rad u renomiranim biroima, kao i kroz samostalnu praksu. Njen rad karakterišu funkcionalnost, jasnoća koncepta i snažan fokus na atmosferu prostora i potrebe korisnika. Projekti INKA studija obuhvataju stambene, javne i prostore druge namjene, enterijerske prostore, kao i nagrađivane konkursne radove. Studio se izdvaja kao autor i dobitnik brojnih nagrada na preko 12 arhitektonskih konkursa. Do danas, iza INKA studija stoji više od 34 realizovana objekta ukupne površine preko 423.000 m², uključujući i 90 projekata enterijera.

U narednim redovima razgovaramo sa Marinom Lazović, arhitekticom i osnivačicom INKA studija iz Beograda. Dotakli smo se tema vezanih za arhitekturu, profesionalnog puta i ljubavi prema ovome pozivu, inspiraciji, saradnji sa investitorima i ostalim klijentima, poruka i slično.

m-Kvadrat: Kako je počeo Vaš profesionalni put u arhitekturi i što Vas je prvotno privuklo tom pozivu?

Marina: Moj put ka arhitekturi započeo je još u gimnaziji, u trenutku kada sam se dvoumila između matematike i likovnog. Tek kasnije sam shvatila da taj izbor nije bio dilema, već intuitivno prepoznavanje prostora u kojem se logika i estetika prirodno spajaju. Arhitektura me je privukla upravo zato što dozvoljava istovremeno racionalno promišljanje i intuitivno stvaranje — kao profesija u kojoj se oba ta sveta ne sukobljavaju, već međusobno osnažuju.

m-Kvadrat: Postoji li trenutak ili projekat koji je presudno oblikovao Vaš arhitektonski identitet?

Marina: Više nego jedan konkretan projekat, presudni su bili formativni periodi — posebno vreme provedeno u studiju profesora Vasilija Milunovića. Tada sam prvi put jasno razumela da arhitektura nije pitanje forme, već smisla, procesa i odgovornosti. Taj period je postavio temelje mog arhitektonskog identiteta koji i danas gradim.

m-Kvadrat: Koje arhitekte, umjetnike ili discipline smatrate najvećim izvorima inspiracije?

Marina: Ne vezujem se isključivo za imena ili pravce, već za način razmišljanja. Inspirišu me arhitekte koji arhitekturu tretiraju kao intelektualnu disciplinu, ali i zanatsku veštinu. Podjednako su mi bliski arhitektura, dizajn, umetnost, ali i procesi izvan struke — jer verujem da se dobra arhitektura često rađa upravo na granicama disciplina.

m-Kvadrat: Kako biste opisali svoj arhitektonski potpis ili filozofiju?

Marina: Moj arhitektonski potpis zasniva se na funkcionalnosti, doslednosti i stvaranju prostora sa jasnom unutrašnjom logikom. Ne projektujem prostor kao scenu za autora, već kao okvir za život ljudi. Važna mi je atmosfera i način na koji prostor utiče na emocije i ponašanje korisnika, ali uvek kroz racionalno i promišljeno rešenje. Istovremeno, važno mi je da budem u toku sa savremenim tendencijama u arhitekturi i da kontinuirano pratim radove arhitekata koji me inspirišu. Proučavanje načina na koji su drugi autori rešavali određene prostorne, konstrukтивne ili kontekstualne izazove pomaže mi da razvijam sopstveni pristup i da na svaki novi zadatak odgovorim svesno i argumentovano.

m-Kvadrat: Šta Vam je važnije u projektu: funkcionalnost, estetika ili kontekst – ili ravnoteža svega navedenog?

Marina: Za mene ne postoji hijerarhija među tim elementima — postoji samo ravnoteža. Funkcionalnost, estetika i kontekst moraju delovati kao jedinstven sistem. Kada su u skladu, prostor deluje prirodno i logično, bez potrebe da se nameće.

m-Kvadrat: Kako izgleda Vaš kreativni proces – od prve ideje do realizacije?

Marina: Proces uvek počinje razumevanjem: prostora, konteksta i ljudi. Tek kada se ta tri elementa jasno sagledaju, počinjem da oblikujem arhitektonsko rešenje. Kreativnost za mene nije impuls, već rezultat dubokog promišljanja, istraživanja i postepenog građenja ideje do njene realizacije.

m-Kvadrat: Koliko Vam je važna saradnja s investitorima, inženjerima i drugim stručnjacima?

Marina: Saradnja je ključna. Arhitektura je timski proces i verujem da se najbolja rešenja rađaju u dijalogu. Upravo sam kroz rad u nastavi i profesionalnim timovima naučila koliko je važno deliti znanje i graditi međusobno poverenje.

m-Kvadrat: Kako rješavate nesuglasice između vlastite vizije i zahtjeva klijenta?

Marina: Nesuglasice ne doživljavam kao sukob, već kao priliku za bolje razumevanje. Moj zadatak je da prevedem potrebe klijenta u kvalitetan prostorni odgovor, ali bez kompromisa kada je u pitanju smisao i dugoročna vrednost projekta.

m-Kvadrat: Na koji ste projekat posebno ponosni i zašto?

Marina: Svaki projekat nosi svoju težinu, ali posebno sam ponosna na projekte u kojima je ostvarena jasna veza između ideje i realizacije — poput Ložionice ili FUTRO House — gde su ideja, funkcija, i atmosfera i u tihom, ali preciznom dijalogu.

m-Kvadrat: Postoji li projekat koji Vas je najviše profesionalno izazvao?

Marina: Najizazovniji su uvek projekti koji zahtevaju izlazak iz poznatih tipologija ili rad u kompleksnom kontekstu. Takvi projekti me teraju na dodatno preispitivanje i rast, i upravo zbog toga su mi najdragoceniji. U tom kontekstu, najizazovniji su bili Pijaca Palilula i Ložionica.

m-Kvadrat: Što ste naučili iz projekata koji nisu prošli prema planu?

Marina: Naučila sam da su greške sastavni deo procesa i da često vode ka dubljem razumevanju arhitekture. Projekti koji ne idu glatko uče strpljenju, fleksibilnosti i odgovornosti.

m-Kvadrat: Kako ocjenjujete stanje savremene arhitekture u regiji?

Marina: Savremena arhitektura u regiji ima veliki potencijal i mnogo kvalitetnih autora, ali se često suočava sa sistemskim ograničenjima. Uprkos tome, primećujem sve veću svest o značaju procesa, konteksta i dugoročne vrednosti prostora.

m-Kvadrat: Koji su najveći izazovi s kojima se arhitekti danas suočavaju?

Marina: Najveći izazovi su brzina, pritisak tržišta i kompromisi koji se često traže na uštrb kvaliteta. Ostati dosledan, a istovremeno prilagodljiv — to je danas jedna od ključnih veština arhitekte.

m-Kvadrat: Kako gledate na trendove u arhitekturi – pratite li ih ili im se svjesno opirete?

Marina: Trendove pratim kao deo šireg profesionalnog konteksta i savremenog arhitektonskog dijaloga, ali im nikada ne pristupam nekritički. Zanimaju me razlozi iza određenih tendencija i načini na koje su pojedini arhitekti odgovarali na konkretne izazove svog vremena i okruženja. Umesto direktnog preuzimanja trendova, nastojim da ih razumem, interpretiram i prilagodim specifičnom projektu, kontekstu i potrebama korisnika, razvijajući pritom sopstveni, autentičan izraz.

m-Kvadrat: Kakvu ulogu održiva arhitektura ima u Vašem radu?

Marina: Održivost za mene nije dodatak, već deo osnovnog arhitektonskog razmišljanja — kroz racionalno korišćenje resursa, dugotrajnost materijala i prilagođavanje prostora stvarnim potrebama korisnika.

m-Kvadrat: Mislite li da arhitekti danas imaju veću društvenu odgovornost nego prije?

Marina: Arhitektura je oduvek bila društveno odgovorna profesija. Prostor direktno utiče na kvalitet života i arhitekti moraju biti svesni posledica svojih odluka — ne samo estetskih, već i društvenih.

m-Kvadrat: Kako zamišljate gradove budućnosti?

Marina: Kao fleksibilne, adaptibilne, humane i promišljene sisteme koji odgovaraju potrebama ljudi, a ne obrnuto. Gradove koji se razvijaju kroz dijalog, a ne kroz nametnute obrasce.

m-Kvadrat: Što Vas i dalje motivira u arhitekturi nakon godina rada?

Marina: Motiviše me stalni proces učenja i činjenica da svaki projekat otvara nova pitanja i procese istraživanja. Arhitektura me stalno vraća na početak — i upravo u tome vidim njenu snagu. Motivišu me mlade, entuzijastične kolege, razvoj novih tehnologija i šta nam je sve sa njom omogućeno. Takodje, često me motivišu hrabri i inspirativni investitori.

m-Kvadrat: Koji biste savjet dali mladim arhitektima na početku karijere?

Marina: Da budu strpljivi, radoznali i dosledni. Da ostanu uvek motivisani i entuzijastični i da taj osećaj razvijaju. Da pristupaju arhitekturi kroz proces istraživanja i da kontinuirano razvijaju i oštre svoju kreativnost.

m-Kvadrat: Kada ne projektirate – gdje i kako “punite baterije”?

Marina: U tišini, kroz vreme provedeno van profesionalnog ritma, u razgovorima, sa prijateljima, sa decom na putovanjima i u posmatranju prostora bez potrebe da ga odmah analiziram.