Na slici: Prvonagrađeno rešenje Biroa 81000 iz Podgorice; foto: lična arhiva

Piše: Slobodan Maldini

U srpskoj savremenoj umetnosti a posebno arhitekturi, sve je manje originalnih dela. Bezidejni, današnji umetnici često posežu za parafrazom, stilskom figurom koja za razliku od citata doprinosi stvaranju iluzije kvaliteta, što za posledicu može da ima svrstavanje po pravilu bezvrednog umetničkog pokušaja u grupu kvalitetnih radova poznatih i renomiranih autora. Parafraze su sveprisutne u umetničkom izražavanju, a razlika između parafraziranja i plagijarizma sve je manja. Tako na primer, muzička numera koja predstavlja Srbiju na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije arhitekte-pevačice estradnog imena Konstrakta je ništa drugo do reinterpretacija performansa Marine Abramović, umetnice inače vrlo osetljive na povrede svoje intelektualne svojine, Art must be beautiful, premijerno izvedenog 1975. u Kopenhagenu i kasnijih reperformansa, gde akteri sede na stolici odeveni u belu lekarsku odeću radeći na sopstvenoj higijeni – redeći kosu i ponavljaju mantru „Umetnica mora biti lepa“. Ali, za razliku od sfere zabave i šou biznisa, parafraze u arhitekturi imaju snažnije posledice, pogotovo ako iz sporadičnih primera prerastu u običaj.

Nedavno su objavljeni rezultati dva arhitektonska nadmetanja: za idejno arhitektonsko rešenje zgrade Fakulteta muzičke umetnosti na prostoru Dunavske ulice i arhitektonsko rešenje zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti u istorijskoj zoni Karađorđeve ulice, podno Kosančićevog venca. Na oba konkursa prispeli su radovi koji po idejama predstavljaju parafraze istaknutih objekata poznatih svetskih autora i arhitektonskih biroa, a dominira sveopšta pomama za elementima brisoleja na fasadama koji pomodarskoj arhitekturi naoko daju kvalitete savremenosti. Među rešetkastim fasadama konkursnih rešenja u popularnom stilu „tarabizma“ (od sr. taraba) oko svakog koji prati međunarodnu produkciju vidi parafraze iz palete dela poznatih autora: Dejvida Čiperfilda, Maksa Dudlera, arhitektonskih biroa Labics, Fattstudio, Mayu architects, studija Behter Zafinjani, Hevort Tompkins, BAT + Arquitecnica. Autori jednog među nagrađenim radovima su baš „zapucali visoko“ parafrazirajući arhitekturu ali i funkcionalnu šemu zgrade Ohsner centra za inovacije u Nju Orleansu arhitekte Viktora Treja Trahana, nedavno ovenčanu prestižnom Američkom nagradom za arhitekturu Čikaškog Ateneuma.

Imajući u vidu brojnost arhitektonskih preformulacija i sumnjivog plagijarizma na ova dva važna i uticajna beogradska arhitektonska konkursa, cinici bi rekli da se savremena arhitektura u Srbiji pretvorila u opšti galimatijas parafraziranja. Jer, konačno delo mnogih arhitekata više ne sadrži urbane i funkcionalne analize projekta u kontekstu lokacije ni potreba korisnika, već predstavlja rezultat selekcije i interpretacija svetskih rešenja koja domaći autori pokušavaju da usaglase sa pretpostavljenim ukusom članova konkursnog žirija. Srpski arhitekti sve više posežu za odabirom na internetu među projektima znamenitih dizajnera i biroa i vrše njihovo „prilagođavanje“ lokalnim zahtevima naručilaca, uz sveopšte „šminkanje“ projekata nalickanim ali bezličnim računarskim perspektivama i 3d modelima. Ipak, u moru parafraza, na dva arhitektonska konkursa ističe se jedan, autorski, koncepcijski i idejno jasan i sadržajan projekat. Prvonagrađeno rešenje zgrade FMU u Beogradu tima Biroa 81000 iz Podgorice pleni svežinom ideje, čvrstinom zamisli i originalnošću, unoseći novi duh na beogradsku arhitektonsku scenu.