spot_img

Sajberpank arhitektura

SAJBERSPEJS (CIBERSPACE) – Dogovorena halucinacija koju svakodnevno dožive milijarde legitimnih operatera, u svakoj naciji, djeca koja uče matematičke pojmove… Grafički prikaz podataka koji su izvučeni iz banke svakog računara u ljudskom sistemu. Nezamisliva složenost. Linije svjetlosti koje se kreću u nepreglednom prostoru uma, klasteri i konstelacije podataka. Kao gradska svjetla koja se utapaju. (Vilijam Gibson) 1

 Piše: Slobodan Maldini, arhitekta, pisac, umjetnik i teoretičar arhitekture.

Dok pandemija virusa kovid-19 putuje svetom, sukobljava se sa zapadnim vladama koje su decenijama svesno odbacivale moć, sposobnost i odgovornost, svodeći se na nešto više od novinskih agencija koje koordiniraju javno-privatna partnerstva u civilnoj sferi društva. To urušavanje države počelo je ozbiljno 1980-ih, a naučna fantastika tog vremena – najraniji sajberpank tekstovi – zamišljali su šta će se desiti u vreme kada taj proces bude dovršen. Sajberpank je žanr ogromne korporativne moći i akutne lične uskraćenosti. Tehnologije u središtu svega su sredstva kontrole, kontrola koju kupuju bogati ili ih razbijaju kriminalci. Tamo gde je povratak na staro dostupan, na bilo koji mali način, ovo je moguće učiniti jedino direktnim delovanjem grupa ili pojedinaca.

***

SAJBERPANK

Sajberpank (engl. Cyberpunk) је podžanr naučne fantastike  sa radnjom smeštenom u budućnost i sa fokusom na „visokoj tehnologiji i lošem životu“ (engl. high tech and low life). Izraz sajberpank vuče poreklo iz marketinga, a u naučnoj fantastici ga je prvi put upotrebio Brus Betki 1980. u kraćoj priči „Sajberpank“. Sajberpank je u početku bio književni pokret, rođen 1980-ih u težnji da u potpunosti integriše oblasti visoke tehnologije i pop kulture, i mejnstrim i andergraund, i razbije predstavu koja postoji o razdvajanju organskog i veštačkog.

____________________

Sajberpank je deo žanra fikcije poznat pod nazivom hard (ili hardkor) naučna fantastika. Nazivaju ga tvrdom naučnom fantastikom zbog velikog oslanjanja na tehnologiju ili biologiju prilikom predstavljanja priče. Dela pisaca naučne fantastike koja se bave sajberpankom donela su na svet novu kategoriju u arhitekturi i urbanizmu – “sajber-prostor”. Ovaj koncept svetu je prvi predstavio pisac Vilijam Gibson u svom romanu “Neuromanser”, verovatno najpoznatijoj sajberpank knjizi ikada.

____________________

Sajberpank kultura, uopšte, bavi se marginalizovanim ljudima u tehnološki poboljšanim kulturnim “sistemima”. U postavkama sajberpanka obično postoji “sistem” koji dominira životima većine “običnih” ljudi, bilo da je to tlačiteljska vlada, grupa velikih, paternalističkih korporacija ili fundamentalističke religije. Ovi sistemi su poboljšani određenim tehnologijama (danas napreduju brzinom koja zbunjuje većinu ljudi), posebno “informacionom tehnologijom” (računari, masovni mediji), čineći da sistem ima mogućnosti da lakše opstane i zadrži one unutar njega. Često se ovaj tehnološki sistem širi i u svoje ljudske “komponente”, pomoću implantacija mozgova, protetskih udova, kloniranih ili organa nastalih genetskim inženjeringom, itd. I sami ljudi postaju deo “mašine”, “sajber” aspekt sajberpanka. Međutim, u bilo kojem kulturnom sistemu, uvek postoje oni koji žive na njegovim marginama, na ‘ivici’: zločinci, odmetnici, vizionari ili oni koji jednostavno žele slobodu. Sajberpank kultura usredsređena je na ove ljude.

***

ARHITEKTURA I SAJBERPANK

“Mi oblikujemo svoje zgrade i posle toga, naše zgrade oblikuju nas”, poznati je citat Vinstona Čerčila koji arhitekti vrlo često pozajmljuju, u raspravi o novom planu za obnovu zgrade Britanskog Parlamenta, uništene u nemačkom bombardovanju. Čerčil je smatrao da tradicionalni pravougaoni oblik treba da ostane netaknut, jer predstavlja suštinu britanske parlamentarne demokratije. Ovaj citat u arhitekturi se odnosi na izgrađeno okruženje i uticaj arhitekture na naš svakodnevni život, međutim, osnovna suština arhitekture je prenošenje kulturnih koncepata i verovanja, kroz njene oblike. Stoga, arhitektura deluje kao medijum koji prenosi posebne informacije svojim korisnicima. Kao takva, ona je sveprisutna – u svakom urbanom prostoru, arhitektura je glavni medijum koji sadrži i prenosi informacije o kulturi, koje u sebi nosi svaki izgrađeni prostor.

Arhitektura je uvek nosila različite vrednosti i poruke kroz svoje prostorne karakteristike. Na primer, piramide su sagrađene da proslave vladavinu faraona nad Egiptom ili Persepolisom, kao znak pravde i slave Ahemenidskog carstva. U moderno doba arhitektura je uvek bila i sredstvo za otelotvorenje koncepata različitih ideologija. Uprkos svim kritikama, modernisti su je koristili kako bi pokazali koliko racionalna arhitektura može biti ili kako može da bude pojednostavljena i implementirana unutar potreba jednog društva. S druge strane, postmodernizam potvrđuje da postoji veća snaga u samoj dubokoj suštini arhitekture; može prikazati budućnost ljudi i njihove želje. Sajberpank je jedna od onih projekcija budućnosti koja se često prikazuje u filmovima, poput Matriksa. Kombinuje tehnologiju i puki život u futurističkom okruženju koje koristi visoke tehnologije i pretežno neonsku rasvetu koja zamenjuje sunčevu, za prikaz grada sajberpank kulture. Ali ono što je zaista važno je da se sajberpank kultura ne može zamisliti bez arhitekture.

____________________

Sajberpank arhitektura je vrlo poseban slučaj projekcije koja oslikava budućnost ljudi. Može postojati kontra argument koji tvrdi da ništa bez naše budućnosti nije moguće zamisliti bez okruženja. Ali istina je da sajberpank način života, karakter ovog stila, ne bi se baš dobro uklapao u okruženje koje pripada selima iz vremena faraona. Nasuprot, bliži je jednoj od onih Marvelovih priča u kojoj superheroji putuju u prošlost. Snaga arhitekture je ona koja nam omogućava da zamislimo zajedničku budućnost u kojoj bi sajberpank način života mogao biti deo nje.
____________________

Ako pomno pogledamo kako može izgledati sajberpank grad, osetićemo da je svaki element sajberpank grada na neki način povezan sa arhitekturom. Svaki njegov opis ili crtež sadrži panoramu futrističkog megalopolisa velike gustine stanovanja, osvetljenog veštačkim svetlom reflektora i neona, sa najsavremenijim zgradama u središtu koje su obično istaknute svetlima na prozorima, a tu su i niske zgrade u prednjem planu na čijim fasadama su često instalirani ogromni reklamni monitori. Pametna upotreba arhitekture radi ostvarenja vizije grada budućnosti podseća na Le Korbizjeov citat koji kaže: “Arhitektura je naučena igra, tačna i veličanstvena, oblika sastavljenih u svetlosti”. Međutim, imaćemo veoma dugu tišinu ako nas neko prizove i pita kako bi izgledao sajberpank grad tokom dana. Tišina je posledica zavisnosti sajberpank slike od neonskih svetala. Takođe se neonska svetla koriste na vrlo pametan način u vrlo malo slika takvog grada tokom dana. Upotrebljavaju se za isticanje masa i praznina u zgradama.

Grad organizovan digitalnom tehnologijom je, izgleda, racionalna i čista životna sredina. Ipak, sajberpank pokazuje da je posthumni megalopolis prljav i neuredan, pun kriminala i bolesti. Geometrija, astronomija, genetika i fizika koristili su „mape“ kao sredstvo za stvaranje i održavanje stabilnosti fizičkih sveta oličenih u megalopolisima sutrašnjice, koji su zapravo haotični i uhvaćeni u procesima stalne promene. Ovako stvoren sajber-grad može da bude shvaćen unutar okvira najosnovnijih računarskih komandi i radnji: binarnih ON / OFF opcija i kapija (I, ILI, NE) preko kojih su raspoređeni različiti podaci. Ove operacije mogu se posmatrati kao metafore za organizacije prostora zasnovane na principima prisustva i odsustva, reda i nereda.

Kao što vidimo, karakter sajberpanka prikazan je u okruženju koje je uglavnom zavisno od arhitekture. Stoga je arhitektura ono što zajedničku budućnost određenog koncepta čini vidljivim za ostatak sveta. Ima moć prenošenja koncepata i otelotvorenja pojmova. Arhitektura je veoma moćan alat ljudi koji oblikuje njihov život, emocije, pa čak i ličnost. Zbog toga bismo trebali biti veoma oprezni kako ga koristimo i šta prikazujemo u arhitekturi.

1 V. Gibson, Neuromancer, London: Harper Kolins, [1984] 1995, str. 67.

 

Prethodni članakHyundai HX85A klasa za sebe
Naredni članakEukaliptus kuća

POVEZANI ČLANCI

Comments

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

NOVE OBJAVE